U ovoj zemlji posle tragedije kopaju masovne grobnice: "Po 10 ljudi ide u jedan grob, a kad sve popune..."

Danima nakon razornog potresa jačine 7,7 stepeni po Rihteru, koji je uništio centralni Mjanmar, rušeći zgrade, verske objekte i odnoseći na hiljade života, postaje vidljiva prava težina katastrofe.

Na groblju u Sagaingu, gradu u centralnom Mjanmaru koji se nalazi u blizini epicentra razornog zemljotresa, tela stoje naslagana.

"Od juče se oseća strašan miris od beživotnih tela. Danas je to nemoguće opisati. Tela ne mogu da se uklone iz grada još, a spasilački timovi još nisu ni stigli", kaže Aje Mo (20), mladić koji živi u Sagaingu.

Prema zvaničnim podacima, u zemljotresu je stradalo nešto više od 2.000 ljudi. Nezvanično, mnogi strahuju da ih ima još na hiljade. Procene USGS-a su da bi broj žrtava mogao da bude između 10.000 i 100.000 ljudi.

"Moraju da sahranjuju po deset ljudi u jedan grob. Kada više ne bude bilo mesta, nosićemo ih na kremaciju u Mandalej, ali ni tamo nema dovoljno peći", očajan je mladi Mo.

Pristup Mjanmaru, čijim ogromnim pograničnim područjima upravljaju različite etničke naoružane organizacije, bio je ograničen za strane medije otkako je vojska preuzela kontrolu nad zemljom u puču u februaru 2021. godine.

Izveštavanje o vojnim zločinima koji su usledili u građanskom ratu prisililo je mnoge novinare iz Mjanmara da odu u izbeglištvo u susedni Tajland, što je otežalo protok informacija – prvo o sukobu, a sada i o katastrofi.

Međutim, kako dani prolaze, sve više detalja izlazi na videlo.

"Sve se rešava kroz samopomoć. Još uvek ne znamo tačan broj tela. U glavnoj bolnici ima i pacijenata i leševa, i situacija postaje neizdrživa. Nema dovoljno radne snage, a gotovo da nema mladih ljudi – neki su pobegli u šumu, drugi su napustili zemlju", kaže Aje.

Ističe da se očekuje da u Sagaing spasilačke službe stignu do ponedeljka.

Aung Gi, 25, još jedan stanovnik Sagainga, kaže da se svi suočavaju s teškoćama. Grad je, kako kaže, sveden na ruševine sa ljudima koji očajnički traže osnovne potrepštine poput hrane, vode i insekticida.

"Glavni problem je što su se dvospratnice i trospratnice srušile, a ljudi zarobljeni ispod njih ne mogu da se izvuku“, kaže on, dodajući da je jedan od glavnih mostova u Sagaingu oštećen, što sprečava prolazak teških vozila potrebnih za spasilačke operacije.

"Ono što još uvek ne znamo jeste kako je u  područjimaa na višim nadmorskim visinama. Mnogi manastiri i samostani još uvek nisu provereni", dodaje.

Hitna pomoć i timovi spasilaca iz zemalja kao što su Kina, Indija, Rusija, SAD i iz jugoistočne Azije počinju da ulaze u zemlju, uglavnom kroz glavni grad Najpitav, ali je brzo dostavljanje pomoći otežano ne samo zbog uništenja koje je prouzrokovala prirodna katastrofa, već i zbog logističkih problema sa dostavom u zemlji pogođenoj građanskim ratom.

Posledice zemljotresa u Mjanmaru preplavile su delove zdravstvenog sistema, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), uz napomenu da spasilačke operacije nailaze na značajne prepreke, uključujući oštećene puteve, srušene mostove, nestabilne komunikacije i složenost vezanu za građanski sukob.

U drugom po veličini gradu Mjanmara, Mandalaju, čiji su delovi potpuno porušeni i prekriveni ruševinama, ljudi spavaju na ulici iz straha da bi naknadni potresi mogli srušiti još zgrada.

"Ljudi pokušavaju da pomognu jedni drugima", kaže dr Nang Vin, burmanski lekar sa sedištem u Australiji, koja pokušava da pomogne svojim rođacima, kolegama i prijateljima u tom gradu.

Ona kaže da sistem od početka nije bio postavljen i da nema plana za vanredne situacije.

Neka pomoć je počela da pristiže u grad, kaže Vin, a njeni kolege postavljaju improvizovane klinike. Međutim, kašnjenje u hitnoj pomoći, kako kaže, već je prouzrokovalo nepotrebne gubitke života.

(Telegraf.rs)