Raste napetost između Vašingtona i Teherana: Da li nas očekuje novi rat, isplivali opasni planovi

Tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana značajno su eskalirale otkako se u Belu kuću vratio Donald Tramp.

Prošlog meseca američki predsednik je obnovio svoju kampanju "maksimalnog pritiska" na Teheran, koja je uključivala nastavak njegovih napora da spreči Iran da razvije nuklearno oružje smanjenjem izvoza nafte na nulu, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Međutim, iztovremeno Tramp je izrazio interesovanje da brzo započne pregovare o "verifikovanom nuklearnom mirovnom sporazumu" sa Iranom. Na drugoj strnai u Teheranu traže načine da ožive nuklearni sporazum iz 2015. godine iz kojeg je upravo Tramp povukao SAD 2018. godine tokom svog prvog mandata.

Zvanični stav Vašingtona jeste da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje, dok duga strana tvrdi da nuklearni program koristi isključivo za civilne svrhe. Tramp je u nedelju oštro upozorio Iran da će biti "bombardovanja kakvo nikada nisu videli" ako odbiju njegov sporazum o nuklearnom oružju.

"Videćemo da li možemo nešto da postignemo. Ako ne, biće to loša situacija. Više bih voleo sporazum nego drugu alternativu, a mislim da svi na ovom avionu znaju šta to znači, a to nikada neće biti lepo", rekao je Tramp novinarima tokom leta u Air Force One, predsedničkom avionu.

Američki predsednik je prošle nedelje poslao pismo iranskom vrhovnom verskom lideru Aliju Hamneiju, u kojem je pozvao Iran na pregovore i upozorio da bi vojna intervencija bila "strašna". Prvi se iz Teherana oglasio iranski predsednik Masud Pezeškijan, koji je rekao da "Islamska Republika odbija direktne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama",

U ponedeljak se oglasio i ajatolah Ali Hamnei, vrhovni verski lider Irana. On je oštro odgovorio na Trampove pretnje:

"Neprijateljstvo Sjedinjenih Država i Izraela je uvek postojalo. Prete nam napadom, što ne smatramo verovatnim, ali ako naprave bilo kakvu zlu radnju, sigurno će dobiti snažan uzvratni udarac.“

Ali Hamnei je pod velikim pritiskom od strane ekstremne struje u Teheranu da ukine zabranu izgradnje nuklearnih bombi.

U odgovoru, Stejt department SAD je saopštio: "Predsednik Tramp je bio jasan: Sjedinjene Države ne mogu da dozvole Iranu da nabavi nuklearno oružje".

Islamska Republika ima rakete "spremne za lansiranje" kako bi odgovorila u slučaju da Tramp naredi bilo kakve potencijalne napade, objavio je britanski portal. Komandant vazduhoplovstva Islamske Revolucionarne Gardijske Korpusa (IRGC) takođe je zapretio da će ciljati 50.000 američkih vojnika u regionu.

"Amerikanci imaju najmanje 10 baza u regionu, oko Irana, sa više od 50.000 vojnika, to znači da sede u staklenoj kući. Neko ko sedi u staklenoj kući ne baca kamenje na druge", rekao je brigadni general Amir Ali Hajizadeh.

Zamenik komandanta IRGC takođe je upozorio da postoji "veoma velika sposobnost da se nanese šteta SAD na moru".

"Odgovor na Trampove pretnje treba da bude akcija, a ne reči. Svaka baza u regionu je u dometu naših raketa. Rakete su zaključane i spremne za lansiranje, spremne da ciljaju bilo koju oblast odakle bi Iran mogao biti ugrožen, bilo da su to baza Dijego Garsija ili Bahrein. Komandanti su dobili instrukcije da obezbede sve lansirne sisteme i da nuklearna postrojenja budu dobro zaštićena. Pripremaju se za totalni rat, sa svim potrebnim pripremama za trenutak kada Tramp napadne", rekao je iranski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Prošle nedelje u Iranu je objavljen snimak podzemnog "raketnog grada", gde se nalaze balističke rakete. Podsećamo, prošle nedelje objavljeno je nekoliko izveštaja u kojima se navodi da su SAD vež započele sa razmeštanjem bombarder B-2 na britansko ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu. U slučaju bombardovanja ove letelice bi bile prve angažovane. Prema satelitskim snimcima, najmanje tri bombardera B-2 Spirit stigla su prošle nedelje u ovu stratešku bazu.

Dijego Garsija  je glavno ostrvo u arhipelagu Čagos, britansku teritoriju u Indijskom okeanu, koju premijer Ser Kir Starmer želi da vrati Mauricijusu. Budućnost vojne baze je ključna tačka spora u pregovorima o predaji ostrva. Prema predloženom sporazumu ostrvo Dijego Garcija bi bilo iznajmljeno Velikoj Britaniji po godišnjoj ceni od 90 miliona funti.

(Telegraf.rs)