Putinu ističe vreme: Dve opcije pale u vodu, ovo je novi plan koji bi mogao da razbesni Trampa

Kremlj je sve više spreman da pokori Ukrajinu prisiljavajući promenu u rukovodstvu zemlje dok vojni napori Moskve posustaju, izjavilo je za The Moscow Times pet izvora upoznatih sa njegovim razmišljanjem, kao i nezavisni stručnjaci.

Ali što duže odugovlači mirovne pregovore o Ukrajini, Rusija rizikuje da izgubi naklonost predsednika SAD Donalda Trampa i da propusti ključnu priliku da postigne veći dogovor sa Vašingtonom, rekli su izvori.

U nedelju je Tramp rekao za NBC News da je bio "veoma ljut" na predsednika Vladimira Putina zbog napada na kredibilitet ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog i pozivanja na novo rukovodstvo u Kijevu.

Uprkos američko-ruskim razgovorima o postizanju mira u Ukrajini i pripreme za samit Trampa i Putina, Kremlj nastavlja da sledi svoje maksimalističke ciljeve u ratu.

Zvanično, Kremlj predviđa dva moguća scenarija za postizanje svojih ciljeva.

Prvi je kapitulacija Kijeva, što bi dovelo do promene režima i restrukturiranje ukrajinske države pod ruskim uticajem, efektivno pretvarajući zemlju u satelit nalik Belorusiji.

Druga, skromnija opcija bi dovela do toga da Rusija učvrsti svoju kontrolu nad četiri okupirana ukrajinska regiona dok istovremeno ograničava političku i vojnu nezavisnost Ukrajine.

Ali čak i ovaj ograničeni plan biće teško ostvariti, slažu se izvori. Ruske snage tek treba da uspostave punu kontrolu nad okupiranim regionima i malo je verovatno da će Zelenski pristati da dobrovoljno ustupi teritoriju. Umesto toga, on nastavlja da traži vojnu i političku podršku od saveznika u Briselu, Londonu i Parizu.

Zvanična i propagandna retorika Moskve ostaje nepromenjena.

"Ako pregovarate sa sadašnjim rukovodstvom Ukrajine, ne možete ga stalno nazivati "nacističkim režimom", jer biste morali da stupite u kontakt sa tim režimom"", rekao je ruski diplomata.

Prema rečima dvojice ruskih diplomata i izvora bliskog Kremlju, Moskva se sada fokusira na treću opciju: diskreditaciju Zelenskog u očima Trampa kako bi Vašington izvršio pritisak na Kijev da održi predsedničke izbore.

Izvori su tvrdili da su ruski zvaničnici već napredovali u ovim naporima, navodeći sukob u Ovalnom kabinetu 28. februara kao primer svog uspeha.

Govoreći na nuklearnoj podmornici Arhangelsk u regionu Murmansk prošle nedelje, Putin je insistirao da "demokratski izbori" u Ukrajini mogu da se održe samo pod privremenom spoljnom upravom koju vode UN i SAD – izvanredan predlog bez gotovo ikakvog istorijskog presedana.

"Sada pooštravamo našu retoriku kako bi se naši zahtevi prema Kijevu čuli i prihvatili", rekao je ruski diplomata.

Kremlj veruje da Zelenski ima velike šanse da izgubi reizbor i namerava da obezbedi taj ishod, uz nadu da će njegov naslednik biti spremniji na kompromis sa Moskvom.

"Zelenski neće pristati ni na kakve teritorijalne ustupke. Moramo se pozabaviti suštinom problema: ukloniti ga", rekao je izvor blizak Kremlju.

Moskva takođe radi na tome da opravda svoj stav pred SAD. Kako je ranije objavio The Moscow Times, rusko ministarstvo spoljnih poslova je pokušalo da okrivi Kijev za kršenje predloženog 30-dnevnog delimičnog prekida vatre.

Čineći to, Moskva se nada da će ubediti Vašington da je Zelenski izgubio kontrolu nad svojom vojskom.

"Spoljna administracija je zdrava inicijativa predsednika, jer mnoge institucije više ne slušaju centralnu vladu. Pogledajte samo neuspeh Ukrajine da održi prekid vatre.Uskoro bi tamo mogao izbiti potpuni haos, uključujući građanski rat", rekao je ruski senator Vladimir Džabarov, bivši oficir KGB-a.

U stvarnosti, prekid vatre tek treba da stupi na snagu, a i Kijev i Moskva nastavljaju da razmenjuju udare.

"Putin se ponaša u punom skladu sa Makijavelijevim savetom - zaštitite ono što je vaše, velikodušno poklanjajte ono što nije. Spreman je da Trampu ponudi Kanadu i Grenland u zamenu za Ukrajinu i Evropu", rekao je Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je podneo ostavku iz misije Moskve u UN u Ženevi u znak protesta protiv invazije.

Kremlj shvata da Trampu mora ponuditi bar simboličan gest da bi održao svoj interes. Jedan od takvih pokušaja bila je obnova ugovora o crnomorskom žitu, što je američka strana najavila sa velikom pompom.

Međutim, taj napor je propao, rekao je ruski diplomata.

"To nije toliko važno za Ukrajince, koji već izvoze svoje žito na Zapad. A da bi to bilo od koristi za nas, Tramp bi morao da izvrši pritisak na Evropu da ukine sankcije - što je veoma teško, ako ne i nemoguće", rekao je diplomata.

Prema rečima jednog ruskog diplomate, Putin neće pristati na mirovne pregovore sve dok je Zelenski na vlasti u Ukrajini. Rizik je da će Rusija izgubiti svoje poboljšane odnose sa SAD.

"Ako izgubimo ovu priliku, Tramp ne samo da će izgubiti interesovanje za dogovor - mogao bi da eksplodira od besa. I tada će Bajden izgledati kao neka vrsta Deda Mraza u poređenju sa besnim Trampom. Nadam se da će naše rukovodstvo to imati na umu", kaže izvor blizak spoljnopolitičkoj grupi Kremlja.

Iako Moskva i dalje sebe smatra jačom stranom, i dalje nije voljna da pristane na prekid vatre - čak i u zamenu za potencijalni dogovor sa Trampom.

Ovo je dovelo Kremlj u problem: nesposoban da obezbedi vojnu pobedu s jedne strane, ali nespreman na kompromis sa ukrajinskim rukovodstvom s druge.

Kao rezultat toga, Moskva rizikuje da prekine pregovore i otopljavanje američko-ruskih veza pod Trampom - i da nenamerno ponovo ujedini Zapad protiv Rusije pod njegovim vođstvom.

Govoreći za NBC News u nedelju, Tramp je zapretio da će udariti Moskvu sekundarnim carinama ako mirovni pregovori o Ukrajini propadnu.

"Ako Rusija i ja ne možemo da postignemo dogovor o zaustavljanju krvoprolića u Ukrajini, i ako mislim da je to bila ruska krivica - što možda i nije - ali ako mislim da je to bila greška Rusije, uvešću sekundarne carine na naftu, na svu naftu koja izlazi iz Rusije", rekao je Tramp.

Prema političkom analitičaru Georgiju Bovtu, Putinov predlog za spoljnu upravu u Ukrajini signalizira da Kremlj sada nastoji da proglasi zemlju kao propalu državu.

"Ali nijedna spoljna administracija UN nikada nije primenjena na zaista propalu državu - čak ni pokušaj. A ako Ukrajina zaista jeste takva, onda nema smisla ni sa njom potpisivati sporazum o prekidu vatre", rekao je Bovt o logici koja stoji iza stava Moskve.

(Telegraf.rs)