Dečji rančevi i igračke u ruševinama: Roditelji dozivaju decu kod ostataka vrtića nakon zemljotresa u Mjanmaru

U ruševinama leži pocepano oko 15 dečjih rančeva - ružičaste, plave i narandžaste kese iz kojih se izlivaju knjige. Igračke Spajdermen i slova abecede razbacani su među polomljenim stolicama, stolovima i baštenskim toboganima na ostacima ove predškolske ustanove uništene u velikom zemljotresu koji je u petak pogodio Mjanmar.

U pitanju je grad Kiaukse, oko 40 km južno od Mandalaja, jednoj od oblasti koje je najteže pogođeno zemljotresom jačine 7,7 stepeni Rihterove skale u kojem je poginulo najmanje 2.000 ljudi.

Preporučujemo

Kajve Njein (71) plače dok objašnjava da se njegova porodica sprema da održi sahranu njegove petogodišnje unuke Tet Hter San. Kaže da je njena majka ručala kada je počeo razorni zemljotres. Otrčala je u školu, ali se zgrada potpuno srušila. Telo devojčice pronađeno je oko tri sata kasnije.

- Srećom, telo naše voljene je ostalo netaknuto, u jednom komadu - kaže on.

Meštani kažu da je u petak u školi bilo oko 70 dece, uzrasta od dve do sedam godina, koja su srećno učila, ali sada je malo toga ostalo osim gomile cigli, betona i gvozdenih šipki.

U školi kažu da je poginulo 12 dece i učiteljica, ali meštani veruju da je taj broj najmanje 40 - toliko ih je bilo u donjem delu koji se srušio.

Stanovnici i roditelji su uznemireni. Ljudi kažu da je ceo grad došao da pomogne u spasilačkim radovima i da je nekoliko tela izvučeno u petak. Oni opisuju majke koje plaču i dozivaju imena svoje dece dugo u noć. Sada, tri dana kasnije, mesto je tiho. Ljudi gledaju s tugom ocrtanom na licima.

Grupe za pomoć upozoravaju na pogoršanje humanitarne krize u Mjanmaru, sa oštećenim i preplavljenim bolnicama, iako se pune razmere razaranja još uvek pojavljuju.

Ekipa Bi-Bi-Sija pre tog grada posetila je prestonicu. Kažu da je najgore pogođeno područje koje su videli bila zgrada koja je bila stambeni prostor za državne službenike. Celo prizemlje se srušilo, ostavljajući tri gornja sprata i dalje da stoje.

U ruševinama je bilo tragova krvi. Intenzivan smrad je ukazivao na to da je mnogo ljudi poginulo tamo, ali nije bilo traga spasilačkom radu.

Grupa policajaca utovarivala je nameštaj i potrepštine za domaćinstvo u kamione i činilo se da pokušavaju da spasu ono što je još bilo upotrebljivo. Nadležni policajac nije hteo da im da intervju, iako suneko vreme smeli da snimaju.

"Mogli smo da vidimo ljude ožalošćene i opustošene, ali nisu hteli da govore za medije, plašeći se odmazde od strane vojne vlade. Ostalo nam je toliko pitanja. Koliko je ljudi bilo pod ruševinama? Da li je neko od njih još živ? Zašto nije bilo spasavanja, čak ni da se izvuku tela mrtvih", navodi ekipa Bi-Bi-Sija.

Foto: Tanjug/AP

Na samo 10 minuta vožnje, posetili su najveću prestoničku bolnicu - tamo poznatu kao "bolnica sa 1.000 kreveta". Krov hitne pomoći se srušio. Na ulazu je na zemlji ležala tabla sa natpisom "Hitna pomoć" na engleskom.

Ispred je bilo šest vojnih sanitetskih kamiona i nekoliko šatora, gde su se zbrinjavali pacijenti evakuisani iz bolnice. Šatori su prskani vodom kako bi se oni unutra malo olakšali od velike vrućine.

"Izgledalo je da je tamo bilo oko 200 povređenih, jedni sa okrvavljenim glavama, drugi sa slomljenim udovima. Videli smo jednog zvaničnika koji je ljutito prekorio osoblje zbog drugih kolega koji se nisu pojavili na poslu tokom vanredne situacije. Shvatili smo sam da je taj čovek ministar zdravlja, dr Tet Kaing Vin i prišli mu na razgovor, ali je on oštro odbio zahtev", navode.

Foto: Tanjug/AP

Na putu ka gradu, ljudi su sedeli skupljeni ispod drveća na centralnom delu autoputa, pokušavajući da se malo oslobode od vrelog sunca. Ovo je najtoplije doba godine, mora da je bilo blizu 40 stepeni Celzijusa, ali su se plašili da budu u zgradama zbog naknadnih potresa.

"Krenuli smo na naše putovanje u zonu zemljotresa u 4 ujutru u nedelju iz Jangona, oko 600 kilometara južno od Mandalaja. Put je bio u mrklom mraku, bez ulične rasvete. Posle više od tri sata vožnje, videli smo tim od oko 20 spasilaca u narandžastim uniformama, sa logotipima na prslucima koji pokazuju da su došli iz Hong Konga. Počeli smo da nalazimo pukotine na putevima dok smo se vozili na sever. Ruta obično ima nekoliko kontrolnih punktova, ali putovali smo 185 kilometara pre nego što smo videli jedan. Usamljeni policajac nam je rekao da je put ispred nas zatvoren zbog pokvarenog mosta i pokazao nam je alternativni pravac. Nadali smo se da ćemo do nedelje uveče stići do Mandalaja, drugog po veličini grada u Mjanmaru, ali skretanje i problemi sa našim automobilom na vrućini su to onemogućili. Dan kasnije, konačno smo stigli do grada. U potpunom je mraku, bez upaljene ulične rasvete i domova bez struje ili tekuće vode. Nestrpljivi smo šta ćemo naći ovde kada dođe jutro", piše u reportaži ekipe Bi-Bi-Sija.

(Telegraf.rs/BBC)