Sad se zna kako će Amerika reagovati ako Putin napadne Evropu: Procurili tajni dokumenti Pentagona

Sjedinjene Države verovatno neće pomoći Evropi u slučaju ruskog napada, otkriva se u dokumentima Pentagona koji su procureli u javnost.

Tajna smernica ministra odbrane Pita Hegseta priznaje da administracija Donalda Trampa verovatno neće pružiti značajnu, ako uopšte i bilo kakvu, podršku Evropi u slučaju ruskog napada, prema izveštaju "Washington Posta".

Dokument pod nazivom "Privremena nacionalna strategija odbrambene politike", navodi da će SAD podržati Evropu protiv Rusije sa svojim ogromnim nuklearnim mogućnostima za odvraćanje, ali da saveznici mogu računati samo na trupe, koje nisu već potrebne za odbranu domovine ili za odvraćanje Kine, prenosi Dailymail.

Ovo priznanje odražava nedavne pozive Hegseta i visokih zvaničnika administracije da evropski saveznici u većoj meri ulažu u sopstvenu odbranu i smanje zavisnost od Sjedinjenih Država.

Dokument naglašava značaj preusmeravanja vojne pažnje na Kinu, s obzirom na potencijalnu opasnost od sukoba u Pacifiku oko Tajvana, koji se smatra i geostrateški važnim i ključnim za specijalizovanu proizvodnju.

Trampov prethodnik, Džozef Bajden, obećao je da će braniti Tajvan u slučaju kineske invazije ali Tramp je signalizirao da to neće učiniti još prošlog leta, tvrdeći da ostrvo "ne donosi ništa" Sjedinjenim Državama.

Ovo oštro priznanje u vezi sa Evropom dolazi uprkos postojećim obavezama u okviru NATO, koje obavezuju članice da pomažu jedna drugoj u trenucima potrebe, što je ranije učinjeno od strane SAD nakon napada 11. septembra, na koji je usledila velika evropska reakcija.

Dokument koji je "Washington Post" pregledao, prikazuje preusmeravanje pažnje administracije Trampa prema Kini i udaljavanje od "drugih pozornica".

Memorandum nosi "otiske prstiju" Fondacije Heritadž, uključujući "neke delove koji su gotovo doslovno duplikati teksta koji je prošle godine objavila ova think tank organizacija.

Tramp je tokom svoje kampanje odbacio manifest "Project 2025" koji je predložila Fondacija Heritadž, ali dnevnik ocenio da postoje očigledne sličnosti između smernice i izveštaja Fondacije za 2024.

Dokument konsoliduje nedavne komentare zvaničnika administracije da će SAD vršiti pritisak na saveznike u Evropi, Bliskom istoku i Istočnoj Aziji da preuzmu veću odgovornost za ulaganje u odbranu, smanjujući zavisnost od Sjedinjenih Država.

Kao takvi, američki saveznici širom sveta biće podstaknuti da preuzmu vodeću ulogu u odvraćanju agresije od strane Rusije, Severne Koreje i Irana.

"Kina je jedini prioritet Ministarstva odbrane, a sprečavanje kineskog zauzimanja Tajvana uz istovremenu odbranu domovine SAD jedini je prioritet scenarija", napisao je Hegset.

Pentagon takođe očekuje da smanji prioritet u borbi protiv militantnih grupa na Bliskom istoku i u Africi, koje destabilizuju region, ali ne izvršavaju međunarodne napade.

Ova poruka postavlja zabrinjavajući ton, sa Sjedinjenim Državama koje su ključne u održavanju sigurnosti pomorskog trgovanja i radu sa međunarodnim partnerima kako bi pomogla u smanjenju regionalnih sukoba. Kombinovanjem humanitarnih posledica, SAD i Velika Britanija su se nedavno obavezale na smanjenje strane pomoći.

"Nametnuto primirje u Ukrajini moglo bi da da kineskom premijeru Si Đinpingu utisak da može zauzeti Tajvan i sve što mora da uradi je da izdrži gnev međunarodne zajednice tri godine pre nego što bude dozvoljeno da se vrati u zajednicu", rekao je Filip Ingram, penzionisani potpukovnik britanske vojske i specijalista za vojnu obaveštajnu službu.

Obaveza na odbranu Tajvana biće dobrodošla u Tajpeju nakon nesigurnog početka sa Trampovom administracijom. Predsednik Lai Čing Te u skladu sa mnogim evropskim liderima, rekao je prošle nedelje da će Tajvan povećati izdvajanje za odbranu na više od 3 procenta svog BDP, u odnosu na sadašnjih oko 2,5 procenta.

Ovo je ispod 10 procenata koje zahtevaju Sjedinjene Države. Ukrajina, tri godine nakon početka ruske invazije, planira da ove godine potroši 26 procenata svog BDP na odbranu. Evropski zvaničnici upozoravaju da trenutno nisu spremni da se suoče sa ruskom invazijom ako Putin nastavi dalje od Ukrajine.

Govoreći za BBC Radio 4, najviši nemački general upozorio je da bi Putin mogao napasti teritoriju NATO za samo četiri godine.Rusija je od početka invazije izgubila procenjenih 250.000 vojnika, a ukupan broj žrtava iznosi 900.000, prema Ministarstvu odbrane.

Međutim, u septembru je Kremlj najavio da će povećati broj vojske na čak 1,5 miliona aktivnih vojnika, čime bi nadmašila sve druge evropske armije.

Dekret je nastojao da poveća broj trupa za 180.000 što je veličina celokupnih oružanih snaga Nemačke, čineći Rusiju drugom po veličini vojskom na svetu, odmah nakon Kine.

Rusija takođe nema potrebu da pribegava vojnoj obaveznoj službi, oslanjajući se na svoju opsežnu veteransku zajednicu i talas dobrovoljaca koji se bore u Ukrajini. Svake godine više od milion ljudi u Rusiji dostigne vojnu dob, a svi muškarci u uzrastu od 18 do 30 godina su obavezni da odsluže godinu dana nacionalne službe.

To znači da bi Rusija imala ogromne brojeve vojno obučeni i sposobni borci u rezervi, ukoliko bi došlo do sukoba sa NATO.

(Telgraf.rs)