Sve o Marku Brnoviću, novom ambasadoru SAD u Srbiji: Dubinska analiza Trampovog čoveka za Beograd

Mark Brnović, bivši državni tužilac Arizone, imenovan je 2025. za ambasadora SAD u Srbiji.

Mark Brnović (rođen 1966. u Detroitu) je američki pravnik i političar poreklom iz srpske (crnogorske) porodice. Njegova majka je pedesetih godina napustila tadašnju Jugoslaviju bežeći od komunizma. Brnović se u detinjstvu preselio u Arizonu, gde je odrastao u pravoslavnoj hrišćanskoj porodici. Diplomirao je političke nauke na Arizona State University, a zatim stekao zvanje doktora pravnih nauka na Pravnom fakultetu Univerziteta u San Dijegu.

Preporučujemo

Još tokom studija bio je aktivan u studentskim organizacijama, a kasnije je služio i u Nacionalnoj gardi vojske SAD, stičući iskustvo i u vojnom sektoru. Nakon završetka studija, Brnović je započeo pravničku karijeru u Arizoni. Radio je kao tužilac u Okružnom tužilaštvu okruga Marikopa i kao pomoćnik državnog tužioca Arizone, baveći se krivičnim gonjenjem. Krajem 2000-ih preuzima i upravne funkcije: 2009. imenovan je za direktora Odeljenja za igre na sreću Arizone, gde je služio do 2013. godine. Takođe je jedno vreme bio direktor Centra za ustavnu vlast pri konzervativnom Goldwater institutu, što ukazuje na njegovo rano interesovanje za javnu politiku i pravna pitanja. Ovo bogato iskustvo u pravosuđu i upravi pripremilo ga je za ulazak u politiku Arizone.

Uspon u politici Arizone

Brnović se 2014. kandidovao za državnog tužioca Arizone. U republikanskoj predizbornoj trci pobedio je tadašnjeg stranačkog kolegu i aktuelnog tužioca Toma Horna, a zatim i demokratskog protivkandidata na opštim izborima. Time je postao 26. državni tužilac Arizone i stupio na dužnost početkom 2015. godine. Na toj poziciji proveo je ukupno osam godina (dva mandata), nakon što je tesno ponovo izabran 2018. pobedivši demokratu Dženeri Kontreras. Kao glavni pravni funkcioner Arizone, Brnović je zastupao državu u značajnim pravnim sporovima i pred Vrhovnim sudom SAD - npr. lično je branio princip „jedan čovek - jedan glas“ u slučaju Haris v. Arizona pred Vrhovnim sudom 2015. godine. Tokom mandata Brnović se profilisao u nekoliko oblasti. Isticao se u zaštiti potrošača i borbi protiv prevara – njegova kancelarija je, na primer, izborila višemilionsku nagodbu sa firmom Theranos kako bi se obezbedili povraćaji novca za oko 76.000 stanovnika Arizone kojima su bili naplaćeni nepouzdani testovi krvi.

Takođe je pokretao tužbe protiv saveznih propisa koje je smatrao nezakonitim ili štetnim po Arizonu, čime je stekao reputaciju principijelnog ali i politički angažovanog tužioca. Za svoj rad dobio je i poverenje struke – jedno vreme bio je predsedavajući Konferencije zapadnih državnih tužilaca (2017–2018), gde je njegov program bio posvećen sajber bezbednosti i zaštiti podataka, pokazujući spremnost da se bavi savremenim izazovima u pravosuđu. Brnović je paralelno gradio i lične veze u pravosudnim krugovima; njegova supruga Suzan Brnović imenovana je 2018. za federalnu sutkinju u Arizoni, što govori o porodičnom angažovanju u pravničkoj profesiji.

Političke ambicije i predsednički izbori 2024.

Nakon uspešne karijere na mestu državnog tužioca, Brnović je svoje političke ambicije usmerio ka federalnom nivou. Godine 2021. najavio je kandidaturu za američki Senat (mesto koje je nekada držao Džon Mekejn), ciljajući da postane prvi senator srpskog (i pravoslavnog) porekla u američkoj istoriji. Međutim, u republikanskim predizborima za Senat 2022. doživeo je poraz. Izgubio je od Blejka Mastera, kandidata kojeg je podržao predsednik Donald Tramp, što je delom bilo posledica zategnutih odnosa između Brnovića i Trampa tokom i nakon izbora 2020. Naime, kao državni tužilac, Brnović je posle predsedničkih izbora 2020. u Arizoni javno odbacio optužbe o masovnoj prevari i izjavio da nema dokaza koji bi doveli u pitanje Bajdenovu pobedu u Arizoni. Ta njegova profesionalna procena poklapala se sa činjenicama, ali je izazvala gnev u Republikanskoj partiji - lično ga je Tramp prozvao što nije „preokrenuo“ rezultat izbora 2020. u Arizoni. Ovakav sukob sa stranačkom bazom i Trampom znatno je otežao Brnovićeve aspiracije za Senat. Suočen sa kritikama dela svoje stranke, Brnović je kasnije zauzeo drugačiji pristup. Uoči unutarstranačke kampanje, njegova kancelarija je sprovela istragu izbornog procesa 2020. i februara 2022. objavila izveštaj u kojem je upozoravala na navodne „propuste“ u izbornoj proceduri, iako bez čvrstih dokaza o prevari. Tek nakon što je napustio dužnost, otkriveno je da je Brnović pre objavljivanja tog izveštaja zapravo imao interne nalaze koji potvrđuju da nije bilo nepravilnosti – on je te nalaze zadržao, dok je javnosti predstavio samo izveštaj koji dovodi u sumnju integritet izbora.

Foto: Wikimedia/Gage Skidmore

Novi državni tužilac Arizone, Majes, kasnije je obelodanio te skrivene izveštaje, potvrdivši da su izbori 2020. u Arizoni bili sprovedeni fer i tačno. Ova kontroverza oslika Brnovićev pokušaj balansiranja između dužnosti prema zakonu i pritiska stranačke politike. Što se tiče predsedničkih izbora 2024. godine, Brnović nije imao formalnu ulogu u nečijoj kampanji niti je obavljao javnu funkciju povezanu s izborima. Ipak, kao istaknuti republikanac, ostao je prisutan u javnom diskursu. Početkom 2023, neposredno po isteku mandata, dao je savet Donaldu Trampu da se u kampanji okrene budućnosti umesto prošlosti: upozorio je da bi stalno insistiranje na ponovnom preispitivanju izbora 2020. moglo škoditi republikancima i da Tramp treba da ponudi viziju napred, jer je "loš general onaj koji vodi prošli rat, a dobar onaj koji se sprema za sledeći". Ovakvi komentari sugerisali su da Brnović podržava Trampovu kandidaturu, ali uz poziv na konstruktivniju strategiju. Do jeseni 2024, Brnović se uglavnom svrstao u mejnstrim struje Republikanske partije – nije bio povezan sa ekstremnijim tvrdnjama o izbornoj krađi, pa samim tim nije ni slovio za kontroverznog aktera. Njegovi politički stavovi ocenjeni su kao uobičajeni za GOP, bez većih ekscesa u poređenju s nekim drugim Trampovim saveznicima. Stoga se pretpostavlja da je, poput većine republikanskih funkcionera, na kraju podržao stranačkog predsedničkog kandidata 2024. (Donalda Trampa), iako nije bio formalno uključen u Trampov izborni tim niti u pravne procese vezane za izbore te godine.

Imenovanje za ambasadora SAD u Srbiji

Krajem marta 2025. godine, predsednik Donald Tramp je objavio da će imenovati Marka Brnovića za novog ambasadora Sjedinjenih Država u Republici Srbiji. Ovo imenovanje ima nekoliko očiglednih razloga i prednosti iz ugla nove administracije. Prvo, Brnović je pouzdani član Republikanske partije i neko ko je do tada već dokazao lojalnost stranačkim ciljevima. Iako je imao nesuglasice sa Trampom 2020, Brnović se postepeno uskladio sa stranačkom linijom, te ga Trampovi saradnici sada smatraju ideološki pouzdanim kadrom unutar glavnog toka partije. Njegovi stavovi protiv komunizma i socijalizma, oblikovani porodičnim iskustvom izbeglištva, takođe se uklapaju u Trampovu retoriku slobode i "Amerika na prvom mestu". Sam Tramp je prilikom nominacije istakao da je Mark "sin izbeglica koji su pobegli od komunizma" i da će zbog svog porekla biti "snažan zagovornik slobode" u svetu. Ovim je jasno signalizirano da Brnovićeva lična priča – dete imigranata iz komunističke zemlje – predstavlja važan faktor u njegovom izboru, jer simbolizuje američke vrednosti slobode i protivljenja autoritarnim režimima.

Drugo, Brnović donosi značajno pravno i upravljačko iskustvo. Kao bivši državni tužilac jedne velike države, on je dokazano vešt u pregovaranju, zastupanju interesa vlade i vođenju kompleksnih institucija. Upravljanje birokratski složenim tužilaštvom Arizone dalo mu je organizacione veštine i sposobnost da se bavi osetljivim pitanjima – od borbe protiv korupcije do pitanja bezbednosti – što su sve relevantne kvalifikacije za jednog ambasadora. Pored toga, Brnović je i vojni veteran (služio je u Nacionalnoj gardi), čime dodatno jača svoj profil patriote spremnog da zastupa interese SAD.

Iako nema klasično diplomatsko iskustvo, njegova dugogodišnja karijera u javnom sektoru govori o sposobnosti snalaženja u javnim nastupima i odnosima sa različitim akterima. Takođe, lično poreklo mu daje određenu kulturnu prednost – odrastao je uz srpski jezik i običaje i posećivao Srbiju više puta, što znači da bolje razume mentalitet i istoriju zemlje domaćina. Nije zanemarljivo ni to što Brnović kao potomak Srba i pravoslavac deli kulturnu baštinu sa većinskim stanovništvom Srbije, što bi moglo olakšati izgradnju poverenja u zemlji domaćinu.

Treće, politički momenat u kojem je Brnović izabran sugeriše i element partijske strategije. Tramp je navodno razmatrao i drugog kandidata za ambasadora u Beogradu – bivšeg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića – koji je postao vatreni Trampov pristalica nakon što mu je Tramp 2020. ublažio zatvorsku kaznu. Ipak, Blagojevićev dosije (osuđen za korupciju) i prepreka da postane ambasador onemogućili su takav izbor. U tom svetlu, Brnović se nametnuo kao prihvatljivija opcija – dovoljno politički blizak Trampu, ali bez afera i skandala koje bi otežale potvrdu u Senatu. Za razliku od nekih Trampovih drugih kandidata za diplomatske funkcije, Brnović nema izrazito kontroverznu prošlost, što znači da se ne očekuju velike prepreke za njegovu potvrdu. Njegova nominacija stoga predstavlja kompromis između lojalnosti i podobnosti: on jeste politička ličnost, ali sa urednom biografijom i profesionalnim kvalifikacijama koje ga čine razumnim izborom za diplomatsku službu.

Bivši državni tužilac kao ambasador – presedani i primeri

Imenovanje jednog bivšeg državnog tužioca na ambasadorsku poziciju može delovati nekonvencionalno, budući da ambasadorska mesta često popunjavaju karijerne diplomate ili političari sa iskustvom u spoljnoj politici. Ipak, u praksi američke diplomatije nije nečuveno da se na ambasadorske funkcije imenuju i istaknute ličnosti iz drugih sfera vlasti. Američki predsednici imaju diskreciono pravo da imenuju tzv. političke ambasadore, što su često ljudi iz politike, biznisa ili drugih oblasti koji nisu profesionalni diplomate, ali imaju relevantne veštine ili političke zasluge. Na primer, predsednik Džozef Bajden je 2021. imenovao bivšeg republikanskog senatora iz Arizone, Džefa Flejka, za ambasadora u Turskoj, u duhu bipartisanske saradnje. Flejk nije bio karijerni diplomata već politička figura, što pokazuje da prelazak visokih funkcionera u diplomatske vode ima presedan. Još jedan primer je bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli, koja je imenovana za američkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama 2017., takođe bez prethodnog spoljnopolitičkog iskustva, ali sa političkom težinom i ugledom. U tom kontekstu, Brnovićev profil bivšeg državnog tužioca i političara spada u širu kategoriju političkih imenovanja u diplomatiji, koja su postala uobičajena do određene mere. Treba naglasiti da se ambasadorska imenovanja često koriste i kao način da se nagrade pojedinci za političku podršku ili da se iskoriste njihove posebne veze. Brnovićev slučaj poseduje oba elementa: on je član predsednikove stranke (dakle politički imenovan pre nego karijerni kadar), a uz to ima jedinstvenu ličnu vezu sa zemljom u koju ide. Dok je imenovanje bivšeg tužioca za ambasadora svakako ređe nego, recimo, imenovanje bivšeg kongresmena ili poslovnog donatora, nije bez presedana u američkoj praksi da se osobe iz pravosudnih institucija prebacuju na međunarodnu scenu. Na primer, Ken Salazar, nekadašnji državni tužilac Kolorada (kasnije i senator), imenovan je 2021. za ambasadora SAD u Meksiku, čime je demonstrirano da pravnička pozadina može biti od koristi na diplomatskoj poziciji. Slično tome, iskustvo u provođenju zakona i borbi protiv kriminala može biti vredno za diplomatu koji treba da se bavi međunarodnom saradnjom u bezbednosnim, pravnim i ekonomskim pitanjima. U slučaju Srbije, čin imenovanja političke ličnosti poput Brnovića može se posmatrati i kao deo prakse Trampove administracije da na određene ambasadorske položaje postavlja ljude od poverenja čak i ako nisu karijerne diplomate. Tokom Trampovog prvog mandata, više važnih ambasadorskih mesta popunili su njegovi donatori ili lojalisti (npr. amb. u EU, Nemačkoj, itd.), pa Brnovićev dolazak u Beograd prati taj obrazac kadrovskih rešenja. Srećom po Brnovića, njegova profesionalna prošlost je čista i ugledna, pa njegovo imenovanje nije izazvalo kontroverze niti neodobravanje u Senatu, za razliku od nekih drugih nominacija. Ukratko, iako nije uobičajeno videti bivšeg državnog tužioca kao ambasadora, postoje uporedive situacije i logika iza takvog izbora: politička podobnost, lične kvalifikacije i posebne veze sa zemljom domaćinom.

Odraz imenovanja na odnose SAD–Srbija

Novi ambasador u Beogradu dolazi u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Država i Srbije kompleksni i višeslojni. Imenovanje Brnovića predstavlja signal određenih spoljnopolitičkih prioriteta i pristupa nove američke administracije prema Srbiji i Balkanu. Za početak, činjenica da je na to mesto postavljen neko ko ima srpsko poreklo može se tumačiti kao gesta dobre volje i posvećenosti unapređenju odnosa. Time Vašington pokazuje da razume istorijske i kulturne veze – slanje ambasadora koji deli nasleđe sa lokalnim stanovništvom može olakšati komunikaciju i poboljšati imidž Amerike u Srbiji. Brnović, kao Srbin rođen u dijaspori, verovatno će biti dočekan sa radoznalošću pa i simpatijama od strane dela srpske javnosti, što mu daje kapital da efikasno obavlja svoju dužnost mosta između dve države. Međutim, imenovanje Brnovića istovremeno odražava i specifičan pravac politike administracije Donalda Trampa prema Srbiji. Za razliku od prethodne administracije Džoa Bajdena, koja je u Beograd poslala iskusnog karijernog diplomatu Kristofera Hila sa zadatkom da pažljivo balansira pritisak i partnerstvo, Trampova administracija se odlučila za političkog imenovanika bliskog njenom krugu. To može značiti blaži pristup po pitanjima gde se vlasti u Beogradu i Vašingtonu ne slažu, uz više naglaska na ličnoj diplomatiji i ekonomskim interesima.

Podsetimo, Srbija se poslednjih godina nalazi na vetrometini uticaja velikih sila – Sjedinjene Države, Rusija i Kina takmiče se za naklonost i uticaj u Beogradu. U takvim okolnostima, Vašington izborom Brnovića možda računa da njegova porodična istorija (sin izbeglica iz komunističke Jugoslavije) nosi snažnu poruku protiv pro-ruskih i pro-kineskih tendencija u regionu. Kao neko čija je porodica iskusila komunističku represiju, Brnović će verovatno isticati američke stavove o slobodi, demokratiji i vladavini prava pred srpskim zvaničnicima – što se uklapa u narativ suprotstavljanja autoritarnim uticajima. Istovremeno, njegova bliskost sa Trampovim krugom može značiti i sklonost ka pragmatičnijem, poslovno orijentisanom odnosu sa Vladom Srbije, u skladu sa Trampovim stilom diplomatie.

U široj slici američke diplomatije, Brnovićev dolazak u Beograd reflektuje trend personalizacije spoljne politike pod Trampom. Dok je Bajden težio da obnovi tradicionalni diplomatski pristup (postavivši veterana Hila i insistirajući na vladavini prava i rešavanju pitanja Kosova kroz dijalog), Trampova administracija pokazuje sklonost ka ličnim vezama i sporazumima. Brnović bi mogao nastaviti neke inicijative započete ranije, poput ekonomske normalizacije između Beograda i Prištine započete 2020. u Vašingtonu, ali će verovatno imati drugačiji stil – manje javnog pritiska, a više zakulisnih razgovora.

Sve u svemu, Brnovićevo imenovanje šalje poruku da SAD žele da održe snažno prisustvo u Srbiji, oslanjajući se kako na kulturne veze tako i na personalnu diplomatiju, u momentu kada se globalna borba za uticaj u regionu intenzivirala. Poređenje sa prethodnim američkim ambasadorima u Beogradu Mark Brnović će na mestu ambasadora SAD u Srbiji zameniti Kristofera R. Hila, iskusnog diplomatu koji je tu dužnost obavljao od 2022. do početka 2025. godine. Njegovi neposredni prethodnici pre Hila takođe su bili karijerne diplomate: Entoni Godfri služio je od 2019. do 2022. kao ambasador (imenovan krajem mandata Donalda Trampa, ali kao profesionalac iz Stejt departmenta), a pre njega Kajo (Kajl) Skot od 2015. do 2019. (postavljen još tokom administracije Baraka Obame). Zajedničko za ovu trojicu jeste višedecenijsko diplomatsko iskustvo i duboko poznavanje međunarodnih odnosa. Hill je, na primer, u svojoj karijeri bio ambasador u četiri zemlje (uključujući Poljsku, Južnu Koreju i Irak) i učestvovao u pregovorima o Dejtonskom sporazumu devedesetih, pri čemu govori i jezike regiona, uključujući srpsko-hrvatski. Godfri je takođe bio stručnjak za istočnu Evropu i Rusiju, poznat po tome da je tokom službe u Beogradu nastojao da se približi građanima – čak je u javnosti često hvalio srpsku kuhinju i kulturu, gradeći imidž "američkog ambasadora prijatelja".

Dakle, poslednjih nekoliko američkih ambasadora u Srbiji bili su profesionalci sa impresivnim diplomatskim biografijama i specifičnim znanjem o regionu. U poređenju s njima, Brnović predstavlja drugačiji profil. On dolazi iz sfere unutrašnje politike i pravosuđa, bez ranijeg rada u diplomatskoj službi. Dok su Hil i prethodnici godinama brusili veštine pregovaranja na međunarodnoj sceni, Brnović je svoj ugled sticao na domaćem planu kao državni tužilac. Njegovo imenovanje stoga označava zaokret ka političkom ambasadoru na ovoj poziciji, prvom takve vrste u novije vreme u Beogradu. Ipak, Brnović donosi druge kvalitete za sto: kao Amerikanac srpskog porekla, on ima lični ulog u uspehu srpsko-američkih odnosa koji njegovi prethodnici nisu imali. Može se reći da utelovljuje spoj američke i srpske priče, što bi – ako bude vešto iskorišćeno – moglo da nadomesti nedostatak formalnog diplomatskog staža.

Njegov uspeh na mestu ambasadora zavisiće od toga koliko brzo može da nauči finese diplomatije i da li će umeti da iskoristi svoje jedinstvene atribute. Prethodnici su mu ostavili solidnu osnovu: odnosi dveju zemalja su stabilizovani, uz otvorena pitanja poput stava Srbije prema ruskoj agresiji u Ukrajini i dijaloga sa tzv. Kosovom. Za razliku od Hila, koji je otvoreno apelovao na Srbiju da uskladi svoju politiku sa Zapadom, ostaje da se vidi da li će Brnović zauzeti javno čvrst stav po takvim pitanjima ili će se oslanjati na tišu, iza zatvorenih vrata, komunikaciju. Sumirajući, prethodni ambasadori SAD u Srbiji bili su karijerne diplomate sa dugim stažom i stručnjaci za Balkan, dok je Mark Brnović prvi posle dužeg vremena koji dolazi kao politička ličnost izvan tog kruga. Njegovo imenovanje odražava drugačiji pristup administracije u Vašingtonu i predstavlja eksperiment gde se jedan bivši državni tužilac stavlja u ulogu vrhovnog diplomate.

Kako će se ovaj eksperiment odvijati, pažljivo će pratiti i američka i srpska strana: ako se Brnović pokaže uspešnim posrednikom i zagovornikom obostranih interesa, njegovo imenovanje može postati pozitivni presedan; u suprotnom, razlike u odnosu na njegove diplomate-prethodnike biće još uočljivije. S obzirom na njegove profesionalne sposobnosti i podršku administracije, postoji oprezan optimizam da će se Brnović snaći i možda doneti novu energiju u odnose SAD i Srbije, nadovezujući se na temelje koje su postavili njegovi iskusni prethodnici.

(Telegraf.rs)