Tramp neće uspeti da raskine savez između Rusije i Kine: Čak bi mogao da učini potpuno suprotno

U intervjuu 31. oktobra 2024. sa desničarskim viditeljem Takerom Karlsonom, predsednik SAD Donald Tramp je tvrdio da su Sjedinjene Države pod Džozefom Bajdenom, prema njegovom mišljenju pogrešno, spojile Kinu i Rusiju. Razdvajanje ove dve sile bio bi prioritet njegove administracije.

"Moraću da ih ponovo razdvojim, i mislim da mogu da to uradim", rekao je Tramp.

Nakon povratka u Belu kuću, Tramp je željan da pregovara sa Rusijom, nadajući se da će brzo okončati rat u Ukrajini, navodi se u analizi portala The Conversation, koju prenosimo:

Jedno tumačenje ove politike u vezi sa Ukrajinom je da ona služi onome što je Tramp imao na umu u svojim komentarima Karlsonu. Povlačenje SAD iz evropskog konflikta i poboljšanje odnosa sa Rusijom, čak i ako to znači da se Ukrajina ostavi po strani, može se posmatrati u kontekstu pomeranja pažnje Amerike prema suzbijanju rastuće moći Kine.

Zaista, nakon nedavnog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp je rekao za Foks Njuz:

"Kao student istorije, što i jesam i sve sam to gledao, prvo što naučiš je da ne želiš da Rusija i Kina postanu saveznici".

Istorija na koju Tramp aludira je strategija iz doba Ričarda Niksona, kada su SAD nastojale da se usklade sa Kinom kao protivtežom Sovjetskom Savezu, podstičući u tom procesu razdor između ove dve komunističke sile.

Međutim, ako je cilj zaista stvoriti raskol između Moskve i Pekinga, Trampova vizija je naivna i kratkovida. Ne samo da je malo verovatno da će Rusija napustiti svoj odnos sa Kinom, već mnogi u Pekingu gledaju na Trampovo rukovođenje ratom u Ukrajini i njegovu spoljnu politiku kao projekciju slabosti, a ne snage.

Rastući izazov

Iako su Rusija i Kina u prošlosti, kad je to odgovaralo njihovim interesima, povremeno bili neprijatelji, današnji geopolitički pejzaž je drugačiji od ere Hladnog rata kada je došlo do sino-sovjetskog raskola. Ove dve zemlje, čiji je odnos postao sve bliži nakon raspada Sovjetskog Saveza, sve više dele glavne strateške ciljeve - među njima i izazivanje zapadnog liberalnog poretka predvođenog SAD.

I Kina i Rusija su u poslednjim godinama usvojile sve asertivniji stav u projektovanju vojne snage: Kina u Južnom kineskom moru i oko Tajvana, a Rusija u bivšim sovjetskim satelitskim državama, uključujući Ukrajinu.

Kao odgovor, jedinstven stav zapadnih vlada da se suprotstave izazovu koji predstavljaju Kina i Rusija samo je dodatno približio ove dve zemlje.

Zauvijek najbolji prijatelji?

U februaru 2022. godine, dok je Rusija pripremala invaziju na Ukrajinu, predsednici Vladimir Putin i Si Đinping su najavili "prijateljstvo bez ograničenja", kao pokazivanje ujedinjenog stava protiv Zapada.

Od tada je Kina postala nezamenjiv partner Rusiji, služeći kao njen glavni trgovinski partner za uvoz i izvoz. U 2024. godini, bilateralna trgovina između Kine i Rusije dostigla je rekordnih 237 milijardi dolara, a Rusija sada u velikoj meri zavisi od Kine kao ključnog kupca svog naftnog i gasnog sektora. Ova rastuća ekonomska međuzavisnost daje Kini značajnu polugu nad Rusijom i čini bilo koji pokušaj SAD da odvoji Moskvu od Pekinga ekonomski nerealnim.

To ne znači da je rusko-kineski odnos neupitan, postoje oblasti neslaganja i različitih politika.

Zaista, postoje oblasti koje Tramp može iskoristiti ako bi uspeo da stvori razdor između ove dve zemlje. Na primer, moglo bi biti u interesu Rusije da podrži napore SAD da obuzda Kinu i obeshrabri bilo kakve ekspanzionističke tendencije u Pekingu, kao što su kroz strateške veze Moskve sa Indijom, koju Kina vidi sa određenim alarmom, posebno imajući u vidu da postoje još uvek sporna teritorija duž kinesko-ruske granice.

Putin zna ko su njegovi pravi prijatelji

Putin nije naivan. On zna da sa Trampom na vlasti, duboko ukorenjeni zapadni konsenzus protiv Rusije uključujući snažan, iako ravan ekonomski sankcioni režim, neće nestati uskoro. Tokom Trampovog prvog mandata, američki predsednik se takođe činio da se zbližava sa Putinom, ali postoji argument da je bio čak i žešći prema Rusiji, u pogledu sankcija, nego administracije Baraka Obame ili Džozef Bajdena.

Dakle, iako bi Putin verovatno rado prihvatio Trampov mirovni sporazum koji žrtvuje interese Ukrajine u korist Rusije, to ne znači da bi žurio da prihvati širi poziv na ujedinjavanje protiv Kine. Putin će znati u kojoj meri Rusija sada zavisi ekonomski od Kine, i koliko je vojno podređena Pekingu. Rečima jednog ruskog analitičara, Moskva je sada "vazal" ili, u najboljem slučaju, mlađi partner Pekingu.

Transakcijska slabost

Kina, s druge strane, vidi Trampove mirovne pregovore sa Rusijom i Ukrajinom kao znak slabosti koja potencijalno podriva američku agresivnost prema Kini.

Iako neki članovi administracije SAD, nesumnjivo, imaju oštar stav prema Kini, držvni sekretar Marko Rubio vidi ovu zemlju kao "najopasniju i najpotentniju" pretnju američkom prosperitetu. Tramp je sam po sebi bio ambivalentniji. Možda je uveo nove carine na Kinu kao deo obnove trgovinskog rata, ali je takođe razmatra sastanak sa predsednikom Si Đinpingom u očiglednom pokušaju da napravi gest dobre volje.

Peking prepoznaje Trampov transakcijski način razmišljanja, koji daje prioritet kratkoročnim, opipljivim koristima u odnosu na predvidljive dugoročne strateške interese koji zahtevaju stalna ulaganja.

Ovo menja računicu u vezi sa tim da li će SAD biti spremne da podnesu visoke troškove odbrane Tajvana. Tramp, u odstupanju od svog prethodnika, nije se obavezao da će braniti Tajvan, samoupravnu ostrvsku teritoriju koju Peking polaže pravo.

Umesto toga, Tramp je naveo da bi, u slučaju da kineska vlada pokrene vojnu kampanju za "ponovno ujedinjenje" Tajvana, odabrao ekonomske mere poput carina i sankcija. Njegova očigledna spremnost da zameni teritoriju Ukrajine za mir sada je zabrinula neke u Tajvanu u vezi sa posvećenostima Vašingtona dugoročno uspostavljenim međunarodnim normama.

Izolacija ekonomije

Kina je izvukla još jednu ključnu pouku iz iskustva Rusije u Ukrajini: Ekonomski sankcioni režim predvođen SAD ima ozbiljna ograničenja.

Čak i pod opsežnim zapadnim sankcijama, Rusija je uspela da opstane kroz obmane i podršku saveznika kao što su Kina i Severna Koreja. Štaviše, Kina je daleko više ekonomski povezana sa Zapadom nego Rusija, a njena relativno dominantna globalna ekonomska pozicija znači da ima značajnu polugu za borbu protiv bilo kojih napora predvođenih SAD da izoluju zemlju ekonomijski.

Zaista, kako su geopolitičke tenzije podstakle Zapad da se postepeno razdvaja od Kine u poslednjim godinama, Peking se prilagodio nastalom ekonomskom usporavanju prioritizovanjem domaće potrošnje i činjenjem ekonomije samostalnijom u ključnim sektorima.

To delimično odražava i značajnu globalnu ekonomsku i kulturnu snagu Kine. Pored toga, postoji domaći pritisak da se pridobiju zemlje u Globalnom Jugu na kinesku stranu. Peking je obezbedio podršku 70 zemalja koje zvanično priznaju Tajvan kao deo Kine.

Kina i njen pokušaj da iskoristi podelu?

Kao takav, Trampov plan da okonča rat u Ukrajini favorizovanjem Rusije u nadi da će je privući u antikinesku koaliciju, verovatno će se obiti o glavu.

Iako Rusija možda ima sopstvene zabrinutosti zbog rastuće moći Kine, zajednički strateški cilj dve zemlje da izazovu zapadno vođeni međunarodni poredak i duboka ekonomska zavisnost Rusije od Kine čine bilo koji pokušaj SAD da odvoje Moskvu od Pekinga nerealnim.

Štaviše, Trampov pristup otkriva ranjivosti koje Kina može iskoristiti. Njegova transakcijska i izolacionistička spoljna politika, zajedno sa njegovim podsticanjem desničarskih partija u Evropi, mogli bi da napregnu odnose sa saveznicima iz Evropske unije i oslabe poverenje u američke sigurnosne obaveze. Peking, zauzvrat, može ovo videti kao znak opadanja američkog uticaja, čime se Kini daje više prostora za manevrisanje, posebno u pogledu Tajvana.

Umesto da poveća šanse za raskol između Kine i Rusije, takav pomak mogao bi, umesto toga, da podeli već krhku zapadnu koaliciju.

(Telegraf.rs)