Evropa ima plan u slučaju rata i katastrofe: Svaki građanin treba da napravi zalihe za 3 dana

Svaki građanin treba da napravi dovoljno zaliha hrane za najmanje 72 sata u slučaju krize - Evropska komisija planira da ovako upozori građane, pokazuje nacrt Strategije pripravnosti unije u koji je uvid imao Politico.

"U slučaju ozbiljnih poremećaja najkritičniji je početni period", stoji u dokumentu koji predviđa scenarije poput rata, kibernetičkih napada, zaraznih bolesti i poplava uzrokovanih klimatskim promenama.

Preporučujemo

Pet godina nakon prvih lokdauna zbog pandemije kovida-19 i tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, dok pretnje prirodnim katastrofama i ekonomskim šokovima ne prestaju, nova strategija dolazi u trenutku kada se čini da Evropa iz jedne krize ulazi u drugu.

Foto: Shutterstock

"Nijedna od velikih kriza u poslednjim godinama nije bila ni izolovana ni kratkotrajna", ističe se u dokumentu.

"Evropa više ne može sebi da dopusti da reaguje tek kada problemi nastupe", dodaje se.

Potpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu planira da predstavi strategiju u sredu.

"Vreme je da popravimo krov dok sunce još sija", rekla je Minzatu za Politico, dodajući kako Komisija želi da pomogne građanima i to na nivou svakog domaćinstva.

Prema nacrtu na 17 stranica, strategija bi trebalo da stvori "sigurnu i otpornu Evropsku uniju koja će imati kapacitete za predviđanje i upravljanje pretnjama i krizama, bez obzira na njihov uzrok ili izvor".

U sklopu plana zemljama članicama daće se preporuke kako da planiraju krizne situacije, skladište osnovne zalihe, osiguraju skloništa, zaštite ključnu infrastrukturu - i na zemlji i u svemiru. Strategija dolazi svega nekoliko nedelja nakon prve zajedničke evropske odbrambene strategije. Komisija poručuje da je "krajnje vreme" da se ojača pripravnost na svim nivoima i u svim sektorima.

Priprema za rat i sigurnosne pretnje igraju ključnu ulogu. Iako strategija ne donosi nove odbrambene politike, poziva se na pristup koji koriste nordijske zemlje, gde se celo društvo - građani, institucije i ekonomija - uključuje u odbranu.

Strategija se temelji na zaključcima tzv. Ninistovog izveštaja koji je predložio jačanje odbrambene i civilne spremnosti EU. Sukobi nisu samo vojni - kibernetičke pretnje postaju sve ozbiljnije. Nacrt strategije upozorava da Evropa mora biti spremnija na kibernetičke napade. Od početka rata u Ukrajini Rusija je znatno povećala svoje delovanje u virtualnom prostoru, pogovoto napadajući energetsku infrastrukturu.

Napadi su posebno učestali u istočnim članicama EU, dok se uz Rusiju kao pretnje navode i Kina, Iran i Severna Koreja. Hibridni i kibernetički napadi koje podržavaju države "postali su trajni deo stvarnosti", piše u dokumentu.

Jedan od ključnih predloga je uspostavljanje evropskog sistema za rano upozoravanje na kibernetičke pretnje koji bi poboljšao praćenje i reagovanje na pretnje. Strategija predviđa i digitalnu edukaciju, naroćito za zemlje koje žele da pristupe EU, kao i veću upotrebu tzv. kibernetičke diplomatije i saradnju s NATO-om.

Privatni sektor takođe ima svoju ulogu - ne samo u deljenju informacija nego i u strateškom planiranju, anticipaciji rizika i obuci zaposlenih.

"EU mora da promoviše saradnju javnog i privatnog sektora u strateškim područjima poput kibernetičke sigurnosti i uskladi potrebe tržišta rada s obrazovnim programima", stoji u nacrtu.

"Priprema se ne odnosi samo na rat", kaže Minzatu. "Radi se i o tome kako reagujemo na poplave - pogledajte šta se dogodilo u Španiji", rekla je, podsetivši na prošlogodišnje razorne poplave u toj zemlji u kojima su poginule stotine ljudi.

Foto: Tanjug/AP

Mnogi građani ne znaju kako da reaguju u takvim situacijama, ističe on.

"Sve vrste kriza zahtevaju barem osnovne veštine - znanje o tome šta učiniti prvo", naglašava Minzatu.

Strategija stoga predlaže stvaranje evropske politike zaliha koja bi uključivala resurse za hitne slučajeve, medicinske potrepštine, kritične sirovine, energetsku opremu i - po potrebi - hranu i vodu. Nacrt predviđa kombinaciju centralizovanih EU zaliha i doprinosa država članica.

Takođe će biti predstavljena posebna strategija za jačanje medicinskih protivmera protiv pretnji javnom zdravlju koja će se nadopuniti zalihama predviđenima u novom Zakonu o kritičnim lekovima.

Komisija planira dodatno da osnaži kriznu koordinaciju kroz stvaranje kriznog koordinacijskog centra koji bi se nadograđivao na postojeći Centar za koordinaciju hitnog odgovora (ERCC). Novi centar bi pratio razvoj kriza, pružao operativnu podršku službama na terenu i nadgledao odgovor na krizne situacije.

Dok neke članice EU-a žele da više ulažu u odbranu, druge upozoravaju na važnost klimatskih pretnji. Minzatu tvrdi da su to dve strane iste medalje.

"Ne možete da imate sigurnost, ni odbrambeno sposobnu ni zelenu Evropu, bez dobre pripreme. A ne možete imati pripremu ako zanemarite klimatske ciljeve EU", poručuje on.

Za veću otpornost biće potrebno i više fleksibilnosti u korišćenju sredstava. Komisija predlaže reviziju finansijskih instrumenata za krizne situacije kako bi bili prilagodljivi promenjivim okolnostima i omogućili brže reagovanje. Takođe planira da uključi pripremljenost u spoljašnja ulaganja, posebno kroz jačanje projekata prilagođavanja klimatskim promenama u partnerskim državama.

U planu je i izrada novog zakonodavnog paketa koji bi postavio jasne standarde i dugoročne ciljeve za otpornost društva.

"Komisija će razmotriti potrebu i mogućnost donošenja Zakona o pripravnosti EU kojim bi se zajedničkim standardima i merljivim ciljevima ojačala otpornost ključnih funkcija društva", navodi se u dokumentu.

Pripremljenost i sigurnost biće "integrisani i uključeni" u evropsko zakonodavstvo, politike i programe. Strategija navodi 30 ključnih mera u okviru sedam tematskih područja - uključujući civilno-vojnu saradnju, javno-privatna partnerstva i edukaciju građana.

U aneksu dokumenta nalazi se oko 60 konkretnih aktivnosti koje bi trebalo sprovesti u sledeće dve godine - od pojačanog praćenja lažnih vesti, procene spremnosti finansijskog sektora do uključivanja sadržaja o pripravnosti u školske kurikulume - sve već tokom ove godine.

(Telegraf.rs)