Ruski predsednik na tronu 25 godina, stručnjaci otkrili da li će se to nastaviti: "Tramp mu je najveći poklon"

Vladimir Putin je bio ili premijer ili predsednik Rusije od 9. avgusta 1999. godine. Kako je bivši oficir KGB-a uspeo da kontinuirano širi svoju moć? Vladimir Putin je postao predsednik pre tačno 25 godina, daleke 2000. godine, kada je osvojio pobedu sa 52,9 odsto glasova ruskog stanovništva.

Rezultat izbora bio je predvidiv. Kada je Boris Jeljcin iznenada podneo ostavku 31. decembra 1999. godine, Putin, koji je bio premijer od 9. avgusta 1999. godine, preuzeo je i funkciju predsednika u skladu sa ustavom.

Preporučujemo

Putin je sada na vlasti već 25 godina, koristeći strateški pristup svom usponu da postane autokratski i neosporni vladar Rusije, čak iako nije bio predsednik nekoliko godina.

Jedini prekid koji je imao u svojoj vladavini dogodio se 7. maja 2008. godine kada se nije pojavio na izborima jer ustav u Rusiji u to vreme nije dozvoljavao predsedniku da vlada više od dva uzastopna mandata.

Dmitrij Medvedev, bivši predsednik nadzornog odbora Gazproma, zamenio je Putina na toj funkciji. Dan nakon toga, ruski parlament, Duma, izabrao je Putina za novog premijera sa 87,1% glasova, na predlog Medvedeva. Iako je Medvedev sada držao najvišu funkciju, Putin je i dalje povlačio konce iza kulisa. Tokom ovih 25 godina, ruski predsednik je transformisao svoju zemlju u "najjaču personalizovanu diktaturu na svetu", rekao je ruski politički naučnik Mihail Komin.

On je za DW rekao da je to bilo moguće jer je Putin tokom četvrt veka na vlasti uporno potkopavao sve političke institucije Rusije.

Foto: Tanjug/Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Regionalna kontrola kao temelj moći

Sve je počelo ukidanjem regionalne autonomije, objasnio je Komin. Kremlj je stvorio svoj instrument kontrole u ruskim regionima, postavljajući temelje za konsolidaciju moći.

Još jedan ruski politički naučnik, Grigorij Nišnikov, sa sedištem u Finskoj, deli ovo mišljenje.

"Ako se setimo Rusije iz ranih Putinovih godina, možemo ukazati na nekoliko autonomnih centara moći, kako ustavnih tako i neformalnih, kao što su oligarhi. Svi su oni činili neku vrstu kontraopterećenja Kremlju", rekao je Nišnikov za DW.

Putin je sve to uništio, rekao je Nišnikov, centralizovao sve i fokusirao ruski sistem moći na sebe.

Međutim, smatra da ovo nije jedini razlog zašto je ruski predsednik ostao na vlasti toliko dugo. Bilo je mnogo događaja tokom poslednjih 25 godina koji su mogli biti opasni za Putina, a to su:

• protesti na moskovskom Bolotnaja trgu nakon parlamentarnih izbora 2011. godine,
• rizik od nestabilnosti u Krimu nakon što je ukrajinsko poluostrvo anektirano 2014. godine,
• nemiri koji su usledili nakon kontroverzne penzijske reforme 2018. godine,
• masovni protesti u znak podrške preminulom kritičaru Kremlja Alekseju Navaljnom širom Rusije u narednim godinama,
• početak rata u Ukrajini početkom 2022. godine, praćen protestima na ulicama Moskve i Sankt Peterburga.

Međutim, svaki akt popularnog otpora bio je praćen još većim represijama.

"I novi protivnici su u toku tih događaja uvek eliminisani", rekao je Nišnikov koji kaže da on ne veruje da sada postoji neko ko bi mogao da izazove Putina.

Putin i Tramp

U pogledu spoljne politike, postoje naznake približavanja između Sjedinjenih Država i Rusije, koje je započelo kada je američki predsednik Donald Tramp imao svoj prvi mandat (2017-2021). Prvi lični susret između Trampa i Putina održan je u julu 2018. godine na samitu Rusija-SAD u Helsinkiju.

"Za Putina, Tramp je najveći dar njegovog političkog života", objasnio je politički naučnik i istoričar Helmut Miler-Enbergs u intervjuu za nemačku medijsku platformu T-Online.

Prema rečima stručnjaka sa Univerziteta Južne Danske, to je postalo očigledno tokom pregovora o postizanju prekida vatre između Rusije i Ukrajine. Putin je, kako je rekao Miler-Enbergs, zapravo ponudio Trampu "ukrajinske sirovine i mogućnost ispunjenja izborne obaveze" da okonča rat.

Foto: Shutterstock

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je takođe nagovestio međunarodnoj štampi da Putin i Trump imaju blizak odnos i da često razgovaraju više nego što se ranije pretpostavljalo. Slabljenje pravosuđa kao još jedan ključni faktor Komin je primetio da je još jedan važan faktor koji je omogućio Putinu da se drži na vlasti bilo namerno slabljenje sudova koje je usledilo tokom njegovog drugog mandata. Glavni sudije lojalni vlastima dobili su veće ovlasti nad svojim podređenim kolegama.

Kao rezultat toga, Komin je rekao da ruski sudovi više nisu nezavisni. Oni mogu u najboljem slučaju usporiti procese državne represije usmerene protiv građana, ali je nemoguće da ih zaustave.

Ovo je dodatno pogoršano promenama u izbornom sistemu u korist Putina i njegove vladajuće stranke, Jedinstvena Rusija.

Putinov "senat" umesto da se suprotstavlja demokratskoj opoziciji, Putin se opkolio svojom vrstom senata, kako je objasnio ruski sociolog Aleksandar Bikbov. Predsednik je okupio u ovom unutrašnjem krugu ljude sa kojima deli specifične poslovne interese, dodao je Bikbov.

Njihove firme su dobijale velike državne ugovore, što im je donelo ogromnu količinu novca.

"Putin uvek drži konce u rukama i lično je uključen u posao", rekao je Bikbov.

Istovremeno, društvu se prodaje slika Rusije u kojoj je zemlja uvek igrala pozitivnu ulogu kroz celu svoju istoriju. Svi negativni aspekti su izbrisani, svi prošli konflikti zaboravljeni, rekao je Bikbov. On ovo opisuje kao "manipulaciju kolektivnim istorijskim sećanjem". I ovo, takođe, pojačava Putinovu moć. Ova naracija prikazuje Rusiju kao društvo sa tradicionalnim vrednostima, koje ne odobrava sukobe sa vlastima, dok se bezuslovna lojalnost onima na vlasti pohvaljuje i smatra podrazumevanom.

Foto: Tanjug/AP

Sva tri stručnjaka koja su intervjuisana za DW slažu se da će se ove tendencije intenzivirati u budućnosti i da će Putin ostati na vlasti još dugo.

"Problem je u tome što ne postoji alternativni kandidat, i nema prostora za jednog. Poslednji izbori koje je Putin stvarno pobedio bili su 2004. godine. Sve od tada je bilo nepravedno", rekao je Komin.

Nišnikov je takođe komentarisao da Rusi ne vide alternativu Putinu i da se plaše promena. On primećuje da je u Rusiji uvek postojala tendencija da se favorizuje "tvrda ruka" u vladi.

"Uvek su želeli jakog lidera koji donosi odluke i rešava probleme. Ako je u dilemi, Rusi će se žaliti na regionalne guvernere, a ne na predsednika, u stilu: Ako bi Putin znao, odmah bi rešio problem!" Ovo, kaže Nišnikov, vekovna je ruska tradicija.

(Telegraf.rs)