Rusija je od početka rata izgubila tri puta više tenkova od Ukrajine: Ali to Putina uopšte ne dotiče

Rusija je očigledno izgubila mnogo više tenkova nego Ukrajina otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu u ebruaru 2022. godine.

Analitičari iz "Oryx" kolektiva, koji se bave analizama otvorenih izvora, procenjuju da jeRusija od početka rata izgubila oko 3.800 tenkova koji su uništeni, oštećeni, napušteni ili zarobljeni. Ukupan broj izgubljenih tenkova za Ukrajinu iznosi oko 1.100, prenosi Business insider.

Preporučujemo

Ove brojke uključuju samo uništena vozila za koja postoje foto ili video dokazi, a moguće je da su brojke još i veće. Rusija smanjuje razliku u izgubljenim oklopnjacima u Kursku.

U žestokim borbama koje traju već osam meseci, započetim kada su ukrajinske snage udarile na rusku teritoriju u avgustu, Ukrajina je pretrpela veći odnos gubitaka tenkova u odnosu na gubitke na ukrajinskoj teritoriji.

Prema procenama, Rusija je izgubila 66 tenkova u Kursku, dok je Ukrajina izgubila 55, što je odnos koji nije održiv za Ukrajinu.

Ukrajinska flota tenkova se brzo modernizuje sa zapadnim Leopard 1, Leopard 2 i M-1 modelima, dok ruska flota stari jer se oslanja na modele koji su stari po nekoliko desetina godina. Ipak, Rusija se može pohvaliti većom sposobnošću da održava i zamenjuje tenkove u poređenju sa Ukrajinom.

Iako Rusija koristi starije tenkove iz skladišta, ona i dalje ima ogromne rezerve i može nastaviti da proizvodi nove u brzini koja joj omogućava da održi borbenu sposobnost, čak iako nije u potpunosti nadoknadila gubitke.

Skoro jednak odnos gubitaka u Kursku sugeriše da Ukrajina ima poteškoća da održi prednost koja joj je potrebna u ratu iscrpljivanja.

Ukrajina zahteva mnogo veći odnos uništenih tenkova da bi brže uništavala ruske snage nego što gubi svoje, ali bitka za Kursk pokazuje da Rusija još uvek može naneti slične gubitke Ukrajini, čime ograničava strateške dobitke Kijeva.

Produženi rat u kojem Ukrajina ne može da održi svoju prednost ide na ruku Rusiji, jer Ukrajina ima manje resursa i u velikoj meri zavisi od zapadne pomoći. Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa sposobnošću Ukrajine da dobije više tenkova i druge kritične vojne opreme od svojih saveznika.

Početkom ovog meseca, predsednik SAD Donald Tramp je rekao da pauzira svu vojnu pomoć Ukrajini, nakon spornog sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Ovalnom kabinetu. Kasnije je promenio mišljenje kada je Ukrajina pristala na uslove predloženog 30-dnevnog primirja sa Rusijom.

Serhij Rahmanin, član ukrajinskog parlamentarnog odbora za nacionalnu sigurnost, odbranu i obaveštajnu službu, rekao je da ukrajinske snage koje deluju unutar Rusije, posebno u Kursku, zavise od značajnog broja američkih oklopnih vozila.

Ipak, aktuelni sukobi se mnogo manje odnose na tenkovske bitke, a mnogo više se koriste dronovi, koje je Ukrajina u velikoj meri prihvatila i obilato koristi. Ukrajina poslednjih nedelja gubi kontrolu nad Kurskom, koji je ključna pregovaračka karta protiv Rusije u bilo kakvim pregovorima o pauzi ili okončanju rata.

Potpuni gubitak terotorije u Kurskoj oblasti ukrajinska snaga pokušava da nadomesti prodorom u drugi deo Rusije - Belgorodsku oblast odakle stižu izveštaji o žestokim borbama ali za sada bez potvrde da je ukrajinska strana uspela da izvrši osetnijih prodor.

Na vrhuncu ofanzive ukrajinska vojska je kontrolisala površinu od oko 1.000 kvadratnih kilometara u Kurskoj oblasti. To je bio pvi put da je neka strana vojska upala na teritoriju Rusije još od Drugog svetskog rata.

(Telegraf.rs)