"Sada je pravi trenutak": Nemačka sprema vojsku, ovakva ulaganja nisu viđena još od Hladnog rata
"Možete li verovati Putinu?" - nemački brigadni general Ralf Hamerštajn pita sa ironičnim osmehom. To je retoričko pitanje na koje bi većina Evrope dala isti odgovor – ne.
Dok Trampova administracija nastavlja da traži dogovor za okončanje rata u Ukrajini – koji bi mogao biti povoljniji za Moskvu nego za Kijev – Evropljani se, po prvi put u decenijama, fokusiraju na sopstvenu vojnu moć.
Preporučujemo
Zaplenjen auto dede malog Emila, policija pretražuje kuću: Komšije uopšte ne čudi jedna stvar
Telo mlade nađeno u toaletu na medenom mesecu, povrede su užasne: Policija po jednoj stvari otkrila ko je kriv
Nigde taj zaokret nije toliko izražen kao u Nemačkoj. Njene oružane snage godinama su trpele nedovoljna ulaganja, ali to će se promeniti.
Kancelar Fridrih Merc odlučio je da je sada trenutak da Nemačka uloži u svoju vojsku. Takva ulaganja nisu viđena još od Hladnog rata.
Nemačka je upravo usvojila veliku reformu svog ustavnog ograničenja duga, čime je oslobođeno više milijardi evra za finansiranje vojske. Prema jednom modelu koji je CNN dobio na uvid, tokom desetogodišnjeg perioda, uz izdvajanje od 3,5 odsto BDP-a, ta suma bi mogla da dostigne 600 milijardi evra (652 milijarde dolara).
CNN je proveo dan sa Bundesverom na nepoznatoj lokaciji u centralnoj Nemačkoj, gde su se pet NATO saveznika učestvovali u vojnim vežbama. Simuliran je napad "stranog protivnika" na drugog člana saveza.
"Nemačka je sposobna nacija u Evropi i mora biti partner drugim narodima. Mi smo odgovoran partner u Evropi i velika nacija. Moramo da preuzmemo odgovornost – i to ćemo učiniti", rekao je Hamerštajn.
Potpuna invazija na Ukrajinu u februaru 2022. bila je bitan trenutak za kontinent. Rat se vratio!
U Berlinu je taj događaj pokrenuo period poznat na nemačkom kao "Zeitenwende" – ili "prelomni trenutak". U suštini, to je bio početak napora za ponovno povećanje vojnih izdvajanja.
Olaf Šolc, sada odlazeći kancelar, rekao je da je zemlji potrebna nova odbrambena i bezbednosna politika – i da Bundesver zahteva posebnu pažnju.
On je uspostavio jednokratni fond od 100 milijardi evra za "sveobuhvatna ulaganja" u Bundesver. Da bi to učinio, Šolc je morao da izmeni Osnovni zakon – u suštini, nemački ustav. Iako je taj fond bio dobrodošao, sprovođenje politike bilo je neefikasno, a unutrašnje nesuglasice u vladi dovele su do toga da Šolc izgubi svoju poziciju.
Merc sada želi da ubrza "Zeitenwende"
Sudha David-Vilp, viši saradnik Nemačkog Maršalovog fonda SAD, rekla je za CNN da "Merc i njegova koalicija moraju da ubrzaju ovaj proces... Sada postoji velika konkurencija moći, a tvrda moć je valuta međunarodne politike".
Dok je simulirani napad bio u toku, u Berlinu je Merc izlagao svoju novu viziju oružanih snaga.
"Najmanje deceniju, verovatno i mnogo duže, verovali smo u lažan osećaj bezbednosti u našem društvu... Ovo je sada promena paradigme u odbrambenoj politici koja nas čeka", rekao je Merc.
Od sredine Hladnog rata, nemački vojni izdaci kao procenat BDP-a drastično su opali. Najviši nivo od 4,9% dostignut je 1963. godine, dok je 2005. dostigao najnižu tačku od samo 1,1%.
Tek 2024. godine Nemačka je po prvi put u više od 30 godina dostigla NATO prag od 2% izdvajanja za odbranu.
Hamerštajn priznaje da "svaka vojska na svetu, kroz istoriju i u budućnosti, uvek tvrdi da nema dovoljno sredstava".
Ali on stanje u Nemačkoj vidi kao oslanjanje na "dividendu mira" iz devedesetih, koja je dovela do smanjenja vojnih kapaciteta u čitavoj Evropi.
Ipak, on smatra da je Nemačka sada na pravom putu.
"Prošle godine smo po prvi put uspeli da dostignemo NATO kriterijum od 2% BDP-a, dodatno ćemo ulagati sredstva, kao što smo to učinili sa 100 milijardi evra 2022. godine, i to će se nastaviti. Novi kancelar je apsolutno posvećen tome", rekao je Hamerštajn.
Izveštaj Parlamentarnog komesara oružane snage Eve Hegl navodi da Bundesver nije ispunio ciljeve regrutacije, da mu borbena snaga stari, a da su kasarne i osnovna infrastruktura u lošem stanju.
Godine 2018. godine Nemačka je obećala da će povećati broj stalnih trupa na 203.000 do 2025. – ali je taj rok kasnije pomeren na 2031. godinu.
Prema izveštaju, "Bundesver ponovo nije uspeo da dostigne svoj prvobitni cilj".
Hegl navodi da Bundesver trenutno ima 181.174 pripadnika.
Na pitanje kako bi se mogao postići željeni broj, Hamerštajn, koji se vojsci pridružio kao regrut 1992. godine, pozvao je na uvođenje obaveznog vojnog roka. Nemačka je 2011. godine suspendovala obaveznu vojnu službu.
"Zakon me je naveo da se pridružim vojsci. Zato mislim da neka vrsta obaveznog služenja mora biti uvedena kako bismo povećali broj vojnika na željeni nivo",
On dodaje: "To se neće desiti preko noći, ali povećanje ćemo videti... već od ove godine".
Izveštaj Hegl takođe upozorava na sve stariji vojni kadar. Prosečna starost vojnika 2019. bila je 32,4 godine, dok je sada porasla na 34 godine.
Možda najalarmantniji deo izveštaja odnosi se na finansiranje infrastrukture – procenjuje se da je potrebno 67 milijardi evra za renoviranje kasarni i vojnih objekata, koji su opisani kao "i dalje u katastrofalnom stanju".
Za Hamerštajna, međutim, nije sve u novcu. On veruje da Nemačka već ima dobru osnovu: "Radi se o kvalitetu. Ono što ovde vidim na vežbama pokazuje da imamo dobru osnovu. Imamo zaista visoko motivisane vojnike... i to me čini optimističnim".
Promena u nemačkom društvu prema vojsci je primetna.
Anketa nemačke državne televizije ARD iz marta pokazala je da 66% ispitanika podržava povećanje izdvajanja za odbranu i Bundesver, dok je 31% reklo da bi izdaci trebalo da ostanu isti ili da se dodatno smanje.
Merc veruje da vodi Nemačku u pravom smeru ka sigurnijoj budućnosti.
"Nemačka se vraća", izjavio je prošle nedelje u Berlinu.
"Nemačka daje značajan doprinos odbrani slobode i mira u Evropi", zaključio je Merc.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Ukrajinski pilot na amerčkom F-16 o situaciji na frontu: "Ako želimo naša bomba može da proleti kroz..."
Zlokobna poruka Putina: "Ima razloga da se veruje da ćemo dokrajčiti Ukrajinu"
Zelenski o rezultatima samita u Parizu: "Nećemo se odreći naše zemlje i nezavisnosti"
<% post.title %>
Uzbuna na Baltiku: Nemačka digla Jurofajtere zbog ruskog izviđačkog aviona
Video: Strepeli smo čitavu noć, konačno dobre vesti: Snimak reke Jadar iz vazduha kako se povlači u korito
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
PROCURIO TAJNI PLAN, EVROPA SE SPREMA ZA RAT?! "Obezbedite zalihe za najmanje 72 sata": U pripremi skloništa, hrana i voda, najveća opasnost preti od OVE 4 ZEMLJE
ZBOG TRAMPOVE USLUGE PUTINU TRESE SE BALKAN! Ukrajina u paklu zbog dogovora, u opasnosti LUKE NA DUNAVU: Rusi će kontrolisati "žilu kucavicu"?!
LETNJI RASPUST VIŠE NE POSTOJI, RAZMATRAJU SE I VIKENDI Akademska godina "još uvek može da se nadoknadi", ali klasična nastava je NEMOGUĆA: "Sve zavisi od jedne stvari"
NijeFejk
Mi smo ovo, mi smo ono... pa koji ste vi rat dobili? Koga ste i kada pobedili? Samo ste planetu u nekoliko navrata unazadili. Kompleksaši... I dalje vas boli što vas je ruja ojadio u drugom svetskom, željni ste osvete. Opasni ste, rizični.
Podelite komentar
Hogar
ZADNJI PUT KAD JE NEMACKA ULAGALA U VOJSKU NA VLASTI JE BIO HITLER....SADA SU NA VLASTI UNUCI TIH FASISTA....TO JE BILO JAKO POGUBNO.PO EVROPU I SVET.....NIKAD RUSIJA NIJE SMELA DA DOZVOLI SPAJANJE NEMACKE....BOGME MISLIM DA NEMACKE USKORO UOPSTE NECE NI BITI
Podelite komentar
Qrsula
Nemačka je kumovala raspadu Jugoslavije. Nemačka je organizovala pobunu Šiptara osamdeset prve i lažirala trovanje rudara Trepče. Nemačka je bila inicijator primirja u Ukrajini a Merkelova kasnije priznala da su to uradili da bi konsolidovali vojsku Ukrajine. Nemačka i sada zvecka oružjem što znači da je fašizam duboko u genima Nemaca.
Podelite komentar