Šta zapravo Vladimir Putin želi? Za njega ovo nije rat sa Ukrajinom, već sa Zapadom

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da misli da Vladimir Putin želi mir. Ukrajina i njeni evropski saveznici ne veruju da je to tačno, dok je sam ruski lider rekao da želi mir, ali je odbio da ga potpiše kada mu je ponuđena ta mogućnost.

Međutim, ono što Putin zaista želi je mnogo, mnogo veće.

Preporučujemo

Ruski predsednik nije skrivao činjenicu da veruje da Ukrajina ne bi trebalo da postoji kao nezavisna država i više puta je naglašavao da želi da se NATO povuče na veličinu iz vremena Hladnog rata.

Ali, više od svega, on želi da vidi novi globalni poredak – i želi da Rusija igra glavnu ulogu u njemu.

Putin i nekoliko njegovih najvernijih saveznika potekli su iz ostataka KGB-a, sovjetske obaveštajne službe, nikada nisu zaboravili raspad Sovjetskog Saveza i nisu zadovoljni načinom na koji se svet razvio od tada.

Putin je došao na vlast tokom haotičnih 1990-ih, kada se ruska ekonomija urušila i morala je biti spasena od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke – što je predstavljalo još jedno poniženje za bivšu supersilu.

Ali od 2000. godine, kada je Putin postao predsednik, stalni rast cena nafte učinio je Rusiju i mnoge Ruse bogatijima nego ikad ranije. Rusija je imala glas. Pozvana je u grupu G7, koja okuplja najveće svetske ekonomije – preimenovanu u G8 nakon što joj se pridružila.

Foto: Shutterstock

Međutim, prema rečima Kristine Berzine, izvršne direktorke u Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Država, to nije bilo dovoljno za ruskog lidera.

"Putin je bio spreman da sve to odbaci u ime svojih građana zbog viših geopolitičkih ciljeva", rekla je Berzina za CNN. Rusija je izbačena iz G8, sankcionisana od strane Zapada i izolovana na globalnoj sceni zbog svoje agresije na Ukrajinu.

Berzina kaže da za Rusiju nikada nije bilo dovoljno da bude "osmi u G7".

"To se ne uklapa u rusko shvatanje sopstvene izuzetnosti. To je najveća država na svetu, najbogatija po prirodnim resursima, pa kako može biti samo jedan od igrača?" rekla je.

Kratkoročni i dugoročni ciljevi

Da bismo razumeli šta Putin želi od trenutnih pregovora sa SAD, ključno je zapamtiti da dve strane razgovaraju jer su Sjedinjene Države napravile zaokret u politici pod Trampom – a ne zbog promene u ruskom načinu razmišljanja.

Tramp želi da rat u Ukrajini što pre završi, čak i ako to znači dodatne teritorijalne gubitke za Ukrajinu. To znači da Putin nema mnogo toga da izgubi od pregovora.

Tramp tvrdi da "Rusija drži sve adute" u ratu sa Ukrajinom, ali front je već dve godine u velikoj meri u zastoju.

Foto: Shutterstock

Iako Rusija ostvaruje male teritorijalne dobitke, ona definitivno ne pobeđuje – iako bi se to moglo promeniti ako bi SAD prestale da isporučuju oružje i obaveštajne podatke Ukrajini.

"Putin je ušao u Ukrajinu misleći da će to biti laka, brza operacija. Tri godine kasnije, kontroliše 20 odsto Ukrajine, ali po strašnoj ceni. U suštini, Rusi gube. Međutim, Ukrajinci gube brže", rekao je vodeći analitičar za Rusiju Mark Galeoti za CNN.

Za Putina i ljude oko njega, Trampov pritisak na prekid vatre jednostavno predstavlja priliku da osigura brze pobede, dok istovremeno drži dugoročne ciljeve na oku.

"Putin je oportunista. On voli da stvara dinamične, haotične situacije koje otvaraju različite prilike. Tada može da bira onu koja mu najviše odgovara i da promeni mišljenje u skladu sa tim", rekao je Galeoti.

Dugoročni plan

Putin i njegovi saradnici jasno su stavili do znanja da se njihovi dugoročni ciljevi nisu promenili. Čak i dok pričaju o želji za mirom, ruski zvaničnici nastavljaju da insistiraju da se "korenski uzroci" sukoba u Ukrajini moraju "eliminisati".

Iz perspektive Kremlja, ti "korenski uzroci" su suverenitet Ukrajine i njen demokratski izabrani predsednik Volodimir Zelenski, kao i širenje NATO-a ka istoku u poslednjih 30 godina.

Foto-kolaž: Tanjug/AP

Putin je naredio punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine kako bi sproveo promenu režima u Kijevu, planirajući da postavi promoskovsku vladu. Njegov cilj bio je da Ukrajinu pretvori u vazalnu državu poput Belorusije i spreči njen ulazak u Evropsku uniju i NATO u budućnosti.

Nije postigao taj cilj vojnom silom, ali to ne znači da je odustao od njega. Umesto toga, mogao bi pokušati da ga ostvari na druge načine.

"Najlakši način za Rusiju da postigne ono što želi u drugoj zemlji nije kroz vojna sredstva, već kroz mešanje u izborni proces", rekla je Berzina, dodajući da je moguće – čak i verovatno – da bi Moskva to pokušala da uradi nakon postizanja prekida vatre.

To je verovatno razlog zašto Rusija stalno dovodi u pitanje legitimitet Zelenskog i insistira na održavanju izbora – i zašto je Kremlj bio oduševljen kada je Tramp usvojio tu retoriku i nazvao ukrajinskog lidera "diktatorom bez izbora". Ukrajinski ratni zakon – uveden zbog ruske agresije – zabranjuje održavanje izbora dok sukob traje.

Tramp i njegov potpredsednik, Džej Di Vens, odbacili su ideju da bi Ukrajina mogla uskoro da se pridruži NATO-u, dok je Putin zatražio da SAD garantuju da se to neće dogoditi kao deo bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre.

Ali Berzina kaže da evropski saveznici Ukrajine ne veruju Putinovim obećanjima da bi prestao sa borbama ako bi Ukrajina postala neutralna.

"Bez obzira na to šta Tramp i Putin misle da mogu dogovoriti ove sedmice ili ove godine, mnogi ljudi u Evropi sada smatraju Putina fundamentalno nepouzdanim", rekla je.

Foto: Shutterstock

Sve je lično

Ruski novinar i stručnjak za bezbednost Andrej Soldatov rekao je da Putin i njegovi saradnici veruju da sada mogu "pokušati da izvuku nešto od Trampa".

"Oni misle da mogu dobiti neke taktičke pobede, ali da im on neće dati ono što zaista žele, a to je potpuni preokret bezbednosnih aranžmana u Evropi", rekao je.

"Za Kremlj, ovo nije rat sa Ukrajinom, već rat sa Zapadom, i mnogi ljudi u Moskvi ne veruju da mogu postići bilo kakav trajan dogovor sa SAD", rekao je Soldatov za CNN.

Putinova osnovna želja je da Rusija ponovo zauzme centralno mesto na svetskoj sceni – stvarajući razdor između Evrope i SAD i udružujući se sa drugim protivnicima Zapada.

(Telegraf.rs)