Jedna britanska podmornica mogla bi da zbriše 40 ruskih gradova: Evo zašto bi Putin trebalo da se plaši

Kraljevska mornarica je nedavno doživela nekoliko nezgoda sa svojim podmornicama, ali nuklearni Trident program ove zemlje pokazuje da je Velika Bitanije i dalje ozbiljna pretnja.

Prema rečima premijera ser Kira Starmera, Rusija se plaši britanskog nuklearnog odvraćanja baziranog na podmornicama, poznatijeg kao Trident, prenosi Telegraph.

"Mislim da oni prepoznaju našu sposobnost. Ono što je očigledno važno jeste da shvataju da je to ono što jeste, a to je verodostojna sposobnost", rekao je premijer tokom posete prilikom dočeka povratka podmornice "HMS Vanguard", nakon što je provela više od 200 dana na moru.

Ali, da li je on u pravu? Da li Vladimir Putin i njegovi saradnici zapravo drhte pri pomisli na arsenal Ujedinjenog Kraljevstva usmeren prema ruskim ciljevima? Na kraju krajeva, podmornice Kraljevske mornarice su doživele nekoliko sramotnih nezgoda poslednjih godina, uključujući neuspehe u lansiranju raketa i sudar sa francuskom nuklearnom podmornicom tokom tajne misije usred Atlantika.

"Kontinuirano odvraćanje sa mora"

Trident program se sastoji od četiri podmornice: "HMS Vanguard", "Victorious", "Vigilant" i "Vengeance". Prva podmornica, "HMS Vanguard", puštena je u rad 1993. godine, a poslednja 1999. godine tako da su sve one na ili su već premašile svoju 25-godišnji period upotrebe.

Svaka podmornica može nositi do 16 balističkih raketa, sa po 12 nezavisno ciljnih bojevih glava. U teoriji, to znači da bi jedno plovilo moglo potencijalno da ispali 192 bojeve glave u jednom naletu, iako trenutna politika Ujedinjenog Kraljevstva ograničava broj bojevih glava koje se mogu nalaziti na svakoj podmornici na 48 u isto vreme.

Jedna od tih podmornica mora biti uvek na moru. Ovo je poznato kao "kontinuirano odvraćanje sa mora". To je temelj britanske odbrambene strategije i krajnji garant sigurnosti nacije. Dve druge podmornice su naoružane i treba da budu spremne za brzo isplovljavanje, dok je četvrta obično na održavanju.

Koliko je blizu Kraljevska mornarica ikada došla da ne ispuni ovaj ključni zahtev na bilo koji značajan period, nije poznato. Gotovo sve što se odnosi na nuklearne podmornice je strogo poverljivo.

Međutim, ono što je jasno jeste da britanska nuklearna strategija sada isključivo zavisi od Trident programa, s obzirom na to da je taktičko nuklearno oružjo niskog učinka povučeno sa krajem Hladnog rata. Ova zavisnost i ruska sve veća nuklearna agresivnost doveli su do poziva da Britanija obnovi svoj nuklearni arsenal kako bi, ako se proceni kao neophodno, mogla da upotrebi taktička nuklearna oružja i na kraju izbegne upotrebu raketa sposobnih za uništavanje gradova.

Dodatno povećanje osećaja zabrinutosti, podmornice Kraljevske mornarice sa Trident raketama su doživele sramotu zbog dva relativno nedavna neuspeha tokom testiranja raketa. U januaru 2024. godine, test lansiranja sa "HMS Vanguard" nije uspeo. Raketa nije ispravno lansirana i srušila se u more.

Ministarstvo odbrane opisalo je ovaj incident kao "anomaliju" i naglasilo da neuspeh nije imao "nikakve implikacije na pouzdanost šireg Trident raketnog sistema i zaliha". Osam godina ranije, 2016. godine, test rakete Trident sa "HMS Vengeance" takođe nije uspeo, jer je raketa skrenula sa kursa i na kraju se samouništila.

Takođe, zabrinutost izaziva i starost flote. Najstarija podmornica u floti, "HMS Vanguard", prvi put je ušla u službu 1993. godine, dok je poslednja podmornica koja je puštena u rad, "HMS Vengeance", to učinila 1999. godine. Sve četiri podmornice trebalo bi da nastave sa obavljanjem tajnih misija još najmanje narednih 10 godina.

Snažna pretnja

Uprkos starosti plovila, kontraadmiral Kris Peri, koji je služio u Kraljevskoj mornarici 37 godina, od 1972. do 2008. godine, potpuno se slaže sa stavom premijera da, uprkos njihovoj starosti, Trident podmornice zaista izazivaju strah kod Rusa.

"Jedna Trident podmornica ima sposobnost da vrlo brzo uništi 40 ruskih gradova. To je mnogo materijala za razmišljanje za Putina i to bi trebalo da učini svakog svetskog lidera uplašenim", kaže on.

Britanske Trident nuklearne rakete proizvode se u SAD, ali ih zajedno održavaju Velika Britanija iSAD, pri čemu Kraljevska mornarica zavisi od SAD za delove i tehničku pomoć, a rakete se vraćaju u SAD na periodično obnavljanje.

Dok u prošlosti ovakva zavisnost od SAD nije bila problem, nedavni događaji, kao što su sugestije Donalda Trampa da NATO više ne može da se oslanja na podršku SAD, mogu stvoriti probleme za budućnost. Ipak, trenutno, pretnja Britanije ostaje.

"Putin zna šta Trident podmornice mogu da izvedu i to je nešto što mora da uzme u obzir u svim svojim kalkulacijama kada izaziva Zapad", kaže kontraadmiral Peri i nastavlja:

"Ruski sistemi protivvazdušne odbrane nisu baš sjajni. Rusija je takođe najveća zemlja na svetu, nemoguće je odbraniti se od balističkog raketnog napada".

Nuklearni protokol

Odluku o lansiranju nuklearnih oružja može doneti samo premijer ili označena osoba koja preživi nakon nuklearnog napada.

Dve označene osobe moraju autorizovati svaki korak u procesu lansiranja pre nego što raketa bude ispaljena. Kontrola nije zapravo "crveni dugme", kako je često prikazivano, već okidač, oblikovan prema drški pištolja Colt "Mirotvorac".

Zaključano u sefu svake podmornice nalazi se "pismo poslednje nade" od premijera, koje sadrži uputstva šta raditi ako se izgubi kontakt sa komandnim sistemom nakon razornog napada.

Precizan sadržaj ovih pisama nikada se ne otkriva i uništava se, neotvoren, kada ključevi Dauning strita broj 10 promene vlasnika.

Rakete same po sebi imaju domet od 6.500 nautičkih milja, a svaka se kreće brzinom od oko 19 maha, što je više od 20.000 kilometara na sat. To znači da, zavisno od toga gde se podmornica nalazi u trenutku naredbe, cilj unutar Rusije, poput glavnog grada Moskve, može biti uništen u roku od 30 minuta od izdavanja naredbe.

"Samo zamislite koliko bismo se osetili ranjivima u zemlji da smo se odrekli svih naših nuklearnih oružja. Bilo je problema, ali važno je da ne preuveličavamo ove događaje. Lansiranja raketa, na primer, bila su testiranje procesa lansiranja, previše pažnje je bilo posvećeno neuspesima raketa. Da, one su stare, ali su i dalje vrlo sposobne", navodi kontraadmiral Peri.

Trident podmornice su stare

Međutim, ovaj stav ne dele svi. Postoji rastuća zabrinutost u nekim delovima Kraljevske mornarice da povećana starost Trident podmornica znači da su one nesreća koja čeka da se dogodi.

"Trident podmornice su stare i ovo je očigledna zabrinutost. Kada nešto pođe po zlu na podmornici, to može biti katastrofalno. Očigledno, kako nešto postaje starije, postaje podložnije nekim vrstama kvarova, zbog toga brodovi i podmornice imaju životni vek, ne možete stalno improvizovati i popravljati, naročito sa podmornicom", kaže visoki mornarički izvor i nastavlja:

"Uvek postoji rizik kada su u pitanju podmornice, ali što su starije, to postaju ranjivije i veća je izloženost nekim vrstama kvarova, a potencijalna šteta po nacionalni prestiž očigledno raste.“

Patrole britanskih podmornica sa nuklearnim naoružanjem, koje su nekada trajale tri meseca, morale su biti produžene u poslednjim godinama zbog produženih perioda održavanja i popravki drugih brodova.

Flota trenutno operiše mnogo duže nego što je prvobitno bilo predviđeno za njen službeni vek od 25 godina, zbog kašnjenja u izgradnji četiri nove podmornice.

Polisa osiguranja

Trident program takođe postaje sve skuplji, sa troškovima održavanja koji iznose oko šest procenata odbrambenog budžeta Ujedinjenog Kraljevstva, koji je u 2023-2024. godini iznosio oko 3 milijarde funti.

Trenutnu flotu će na kraju zameniti nova klasa podmornica "Dreadnought", za koje se kaže da su toliko tihe kao i automobil u leru, što im omogućava da izbegnu da budu otkrivene.

"HMS Dreadnought", "HMS Valiant", "HMS Warspite" i "HMS King George VI" će u tom trenutku postati glavna nuklearna snaga za odvraćanje. Međutim, to se verovatno neće dogoditi još najmanje 10 godina, a procenjeni troškovi se očekuju da će biti najmanje 31 milijarda funti.

Ipak, uprkos sve većim troškovima Trident programa, starosti flote i činjenici da ona trenutno broji samo četiri podmornice, kontraadmiral Peri insistira da britansko nuklearno odvraćanje ima dovoljno snage da učini Putina opreznim.

"Ovo je jedini sistem oružja koji Britanci poseduju, a koji će zaista zabrinuti Ruse. I to je u suštini poenta nuklearnog odvraćanja. To je polisa osiguranja, često skupa sve dok vam ne zatreba", zeključuje on.

(Telegraf.rs)