Šta je dosad otkriveno iz tajnih dosijea o ubistvu Kenedija: Zavera male grupe u CIA, KGB je pratio Osvalda

Dugo očekivano objavljivanje desetina hiljada dokumenata o ubistvu američkog predsednika Džona F. Kenedija izazvalo je žestoko traženje novih tragova u ovom šokantnom zločinu starom 62 godine ali se mnogo toga se ispostavilo kao potvrda već poznatih informacija.

Džeraldu Posneru, autoru bestselera iz 1993. godine "Case Closed: Lee Harvey Oswald and the Assassination of JFK” (Slučaj zatvoren: Li Harvi Osvald i ubistvo DžFK), rekao je ua New York Post da je "pročitao oko 22.000 stranica" novoobjavljenih dokumenata ali da još nije naišao na bilo koji bombaški dokaz.

"Još nisam video ništa što bi predstavljalo pravu vest, ali to ne znači da nešto nije tu. Najveće pitanje koje imam dok čitam je: 'Zašto su ovi dokumenti bili klasifikovani toliko godina?' To je prilično apsurdno", rekao je Posner.

Međutim, dokumenti sadrže nekoliko zanimljivih detalja vezanih za tragične događaje 22. novembra 1963. godine, sa jednim dokumentom koji istražuje teoriju o "maloj grupi" unutar CIA, koja bi mogla biti uključena, kao i navodnu istragu sovjtskog KGB kako bi se utvrdilo da li je ubica Li  Harvi Osvald bio tajni ruski agent.

Jedan memorandum iz juna 1967. godine detaljno opisuje kako je bivši američki obaveštajni oficir, Geri Anderhil, pobegao iz Vašingtona, "veoma uznemiren" dan nakon što je Kenedi ubijen i tvrdio je prijatelju da je "mala grupa unutar CIA" bila odgovorna za ubistvo.

"Dan nakon ubistva, Geri Anderhil je brzo napustio Vašington. Kasno uveče pojavio se u domu prijatelja u Nju Džersiju“, navodi se u memorandumu.

"Bio je veoma uznemiren. Mala grupa unutar CIA bila je odgovorna za ubistvo, poverio se, i bojao se za svoj život i verovatno će morati da napusti zemlju", nastavlja se u dokumentu.

"Manje od šest meseci kasnije, Anderhil je pronađen upucan u svom stanu u Vašingtonu. Mrtvozornik je utvrdio da je to bio samoubistvo".

Anderhil, koji je diplomirao na Harvardu, bivši kapaten američke vojske koji je radio kao novinar i obaveštajni oficir tokom Drugog svetskog rata, bio je navodno u dogrim odnosima sa mnogim visokim oficirima u Pentagonu i u "intimnim odnosima sa brojnim visokim zvaničnicima CIA".

"Prijatelji kojima je Anderhil otišao kažu da je bio trezan, ali vrlo uzdrman. Kažu da je ubistvo Kenedija pripisivao maloj grupi unutar CIA koja se bavila unosnim biznisima poput trgovine oružjem, narkoticima i drugim krijumčarenim stvarima".

U ovom dokumentu se navodi da je navodna CIA klika ubila Kenedija jer je on saznao za njihove nelegalne poslove i bio je "ubijen pre nego što je mogao da otkrije istinu".

Takođe, samoubistvo Anderhila je dovedeno u pitanje, s obzirom na to da je pronađen sa ranom od metka iza levog uha, ali Ašer Brins, njegov saradnik, koji je pronašao telo, rekao je: "Anderhil je bio desnoruk".

Međutim, memorandum koji je kreiran kao odgovor na kritikovani istražni rad iz 1967. godine, koji je vodio okružni tužilac iz Nju Orleansa, Džim Garison, opisuje Anderhilovu povezanost sa tim istraživanjem kao "slabu" i uopšte se nije bavio tim tvrdnjama.

U drugom dokumentu, telegraf iz američke obaveštajne službe datiran 20. novembra 1991. godine, kaže da je zvaničnik KGB, poznat samo kao Nikonov ili "Slava", istraživao da li je Osvald "bio agent KGB".

"Nikonov je sada siguran da Osvald nikada nije bio agent pod kontrolom KGB", navodi se u dokumentu.

Nikonov je "sumnjao da je neko mogao da kontroliše Osvalda, ali je napomenuo da je KGB pažljivo i stalno pratio njega dok je bio u SSSR", gde je bivši marinski veteran boravio od 1959. do 1962.

Dokument je takođe napomenuo da je "Osvald bio loš strelac kada je pokušao da puca na metama u SSSR". Nikonov je takođe primetio da je Osvald imao "buran odnos sa sovjetskom ženom Marinom, koja ga je neprestano kritikovala".

Mesecima pre ubistva, Osvald je posetio Ambasadu Kube u Meksiko Sitiju, gde je kontaktirao Sovjetsku ambasadu u potrazi za vizom za putovanje.

Još jedan dokument u novom paketu, koji je takođe bio označen kao "tajni", pokazuje kako je CIA pratila članak u italijanskim novinama koji je tvrdio da je sama agencija bila odgovorna za ubistvo 35. predsednika.

Neki od dokumenata takođe osvetljavaju mehanizme obaveštajne zajednice u 1960-im, uključujući detalje o tajnim CIA bazama širom sveta.

Jedan dokument opisuje kako je CIA pratila Kubanca po šifrovanom imenu AMFUANA-1, koji je 1961. godine poslat na Kubu pre nego što je osnovao mrežu od najmanje 20 ljudi koji su pomagali u izradi više od 50 izveštaja.

"Mislim da to neće promeniti mišljenje nikoga", rekao je Posner o zbirci od 80.000 dokumenata koji su postali javni.

"Ljudi koji ne veruju zvaničnoj verziji, oni će samo reći da su dokumenti uništeni ili da se nalaze negde drugde u vladi".

Početno istraživanje, koje je vodio predsednik Vrhovnog suda Erl Varen, zaključilo je da je Osvald delovao sam kada je ubio Kenedija koristeći snažnu pušku sa šestog sprata Texas School Book Depository, sa kojeg je pucao dok je predsednička kolona prolazila ispod.

Zvaničan zaključak bio je predmet kontroverzi, sa anketama koje dosledno pokazuju da većina Amerikanaca smatra da je Kenedi ubijen kao rezultat zavere s teorijama koje impliciraju Mafiju, CIA, nezadovoljne kubanske migrante i druge.

Posner je napomenuo da je predsednik Lindon Džonson otišao u smrt verujući da je kubanski diktator Fidel Kastro bio umešan u ubistvo, dodajući da Robert F.  Kenedi mlađi, sekretar za zdravlje još uvek nije uveren da je njegov otac ubijen 1968. godine od strane Sirhana Sirhana, koji je priznao ubistvo nekoliko sati nakon što je uhapšen.

Prema Posneru, ideja da je DžFK ubijen u okviru šire zavere bila je učvršćena ubistvom Osvalda dva dana nakon atentata od strane vlasnika noćnog kluba u Dalasu, Džeka Rubija, koji "izgleda kao da je došao direktno iz mafije".

Rubi je, s druge strane, tvrdio da je ubio Osvalda impulsivno i iz iskrivljene želje da osveti Kenedija kao i da bi spasio bivšu prvu damu Džeki Kenedi od traumatičnog vraćanja u Dalas kako bi svedočila na suđenju Osvaldu.

Lica koja veruju u teorije zavere ističu moguću vezu Rubija sa mafijaškim figurama iz njegovih klubove, a neki sugerišu da je delovao kao ubica da bi isplatio dug ili ućutkao Osvalda o sopstvenim zlu radnjama.

"Video sam anketu Galupa, u kojoj je 27 odsto ili 29 odsto smatralo da je to bio usamljenik", rekao je Posner, očigledno se osvrćući na anketu iz 2023. godine od strane ovog uglednog istraživačkog tima.

"Zapravo sam bio iznenađen što je taj broj bio toliko visok".

Prema Zakonu o zbirci dokumenata o atentatu na Kenedija iz 1992. godine, Kongres je postavio rok za 2017. godinu za objavljivanje preostalih dokumenata. Kada je došlo vreme, Tramp je objavio hiljade dokumenata, uključujući 19.000 2018.

Međutim, još uvek su postojali dokumenti vezani za atentat koji su bili pod velom tajnosti, pod pritiskom od strane nacionalnih sigurnosnih stručnjaka poput bivšeg državnog sekretara Majka Pompea.

Do kraja 2022. godine, predsednik Džozef Bajden je preduzeo sličan pristup i objavio više od 13.000 dokumenata.

Pre nego što je u utorak došlo do novog objavljivanja, Nacionalni arhiv i administracija dokumenata procenili su da je otprilike 98 odsto dokumenata bilo dostupno javnosti, što je bio obećanje koje je Tramp dao kako bi povećao transparentnost vlade tokom svog drugog mandata.

(Telegraf.rs)