Od rata u Ukrajini do odbrane i EU: 8 najvećih izazova za Merca, skoro svi imaju veze sa jednim moćnim čovekom

Pred budućom nemačkom vladom, koju će verovatno činiti CDU/CSU i SPD, naći će se ogromni spoljnopolitički izazovi, a skoro svi imaju veze sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, piše Dojče vele koji je ujedno izdvojio osam najvećih izazova.

Prvi su transatlantski odnosi, a DW ocenjuje da je Fridrih Merc, najverovartniji budući kancelar, zapravo veliki transatlantičar - 10 godina je bio predsednik "Atlantskog mosta", nestranačke organizacije koja neguje američko-nemačke odnose.

Preporučujemo

Međutim, s početkom drugog mandata Donalda Trampa, Mercova vera u blisko nemačko-američko partnerstvo ozbiljno je poljuljana, o čemu svedoči njegova izjava da je "šokiran" Donaldom Trampom.

Navodi se da Nemačka ima lošu reputaciju kod Trampa još od vremena kancelarke Angele Merkel (CDU), i to ne ne samo zbog njene politike otvorenih granica za izbeglice, koju je Tramp mrzeo - iako se Merc često distancirao od politike Angele Merkel, lični susret njega i Trampa bio bi veoma težak i za sada nije ni planiran.

Drugi izazov je Rat u Ukrajini, budući da su napori Donalda Trampa za postizanje mira u Ukrajini sveli su Evropljane na obične posmatrače, piše DW i dodaje da on direktno pregovara s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nema direktan uticaj na pregovore, pa bi, ukoliko dođe do mirovnog sporazuma koji bi Ukrajini bio nametnut, Nemačka i drugi iz Evropske unije verovatno imali samo ulogu da obezbede mir.

"Verovatni budući nemački kancelar već sada se zalaže za dodatni paket podrške Ukrajini vredan najmanje tri milijarde evra. To ne bi trebalo da bude problem zahvaljujući popuštanju 'dužničke kočnice' o čemu je sada odlučeno u Bundestagu. Međutim, ako Evropa bude morala da nadoknadi smanjenje američke pomoći Ukrajini, Nemačka bi mogla da bude primorana da izdvoji znatno veće sume", navodi DW.

Treći izazov je odbrambena saradnja - Merc teži bliskoj saradnji Evropljana u oblasti odbrane, planira da razgovara s evropskim nuklearnim silama, Francuskom i Velikom Britanijom, o tome da li i kako Nemačka i EU mogu da imaju koristi od njihove nuklearne zaštite, navodi se uz occenu da to neće biti lako jer je malo verovatno da će te dve države biti spremne tek tako da podele svoje nuklearne arsenale.

Takođe, unutar EU postoji značajan otpor prema jačanju vojne saradnje, a i mađarski premijer Viktor Orban održava bliske odnose s Vladimirom Putinom i odbija da podrži Ukrajinu.

Evropska unija je četvrti izazov, a Fridrih Merc je optužio sadašnju vladu sa kancelarom Olafom Šolcom (SPD) na čelu da je zapostavila evropsku saradnju i posebno naveo da su oslabili odnosi s najbližim partnerima - Francuskom i Poljskom.

On to želi da promeni. Ali ni to neće biti lako, jer se francuski predsednik Emanuel Makron suočava sa problemima na unutrašnjem planu, a Poljska je, nakon godina vladavine desničarske stranke Pravo i pravda (PiS), ponovo dobila proevropsku vladu s bivšim predsednikom Saveta EU Donaldom Tuskom na čelu.

Međutim, trenutno nema bliskih odnosa Berlina ni sa Parizom, ni sa Varšavom, a i u ostatku Evropske unije nedostaje bivši zamah - desničarski populisti su gotovo svuda u usponu, a evropska integracija više nije sama po sebi razumljiva.

Peti izazov je trgovinska politika, jer Trampove pretnje uvođenjem carina na evropske proizvode još uvek nisu povučene - on ih povremeno odlaže, a ponekad ih ponovo ističe i Evropa ne zna šta da očekuje.

Ono što je sigurno, jeste da su vremena za transatlantsku trgovinu sve teža. A Nemačka, kao zemlja orijentisana na izvoz posebno je pogođena, jer je njena privreda već dve godine u recesiji.

Za transatlantsku trgovinu zadužena je EU, Nemačka ne može da deluje sama. Međutim, Brisel će verovatno insistirati na tome da trgovinski spor ne eskalira u trgovinski rat u kojem bi svi izgubili.

Foto-kolaž: Tanjug/AP

Šesti izazov je Kina, a kao izlaz iz trgovinskog sukoba s Trampom, neki političari u Berlinu i Briselu ponovo žele da se više fokusiraju na poslove sa Kinom što više ne ide tako dobro kao pre, kada su nemački izvoznici pravili sjajne poslove u Kini.

Nemački automobili, koji su dugo bili izvozni hit u Kini, sada se tamo sporo prodaju, a sama Kina nudi jeftine električne automobile i uspešno ih prodaje u EU. Evropska unija, s druge strane, sve više zatvara svoje tržište za kineske električne automobile.

Kao sedmi izazov naveden je Bliskoistočni sukob, a Nemačka vlada je po tom pitanju u posebno teškom položaju - kao posledica nacionalsocijalističke istorije s ubistvom miliona Jevreja, bezbednost Izraela je posebno važna za svaku nemačku vladu.

S druge strane, nemački političari više puta su kritikovali oštre akcije Izraela protiv Hamasa u Pojasu Gaze, ocenjujući da su nesrazmerne.

Nemačka vlada je takođe u nedoumici zbog naloga Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, zbog sumnje da je počinio ratne zločine u Pojasu Gaze.

Nemačka podržava Međunarodni krivični sud i trebalo bi da uhapsi Netanjahua kada poseti Nemačku. Međutim, Fridrih Merc je potvrdio da se to ni pod kojim okolnostima neće dogoditi dok je on kancelar.

Zaštita klime je označena kao osmi izazov - Zeleni su uspeli da obezbede značajna ulaganja u klimatsku politiku i ustavnu obavezu o postizanju klimatske neutralnosti do 2045. godine, međutim, globalno gledano, situacija je drugačija.

"Ne samo da je Donald Tramp, odmah po preuzimanju dužnosti, povukao svoju zemlju iz svih međunarodnih sporazuma o zaštiti klime, već su mu se pridružile i velike američke kompanije, investicione kuće kao što su Blekrok, Džej Pi Morgan i Goldman Saks povukle su se iz klimatski prihvatljivih projekata", navodi DW.

Zbog toga će nemačkoj vladi, koja ostaje posvećena zaštiti klime, biti mnogo teže da svoje klimatske ciljeve progura na međunarodnom nivou.

(Telegraf.rs/Tanjug)