Evropa je upravo zalupila vrata Amerikancima: Počinje nova era, ovo je plan EU poznat kao "bela knjiga"

Američki proizvođači oružja izuzeti su iz novog i ogromnog odbrambenog plana potrošnje Evropske unije, koji je predstavljen u sredu. Njime se želi izgraditi vojno-industrijski kompleks s ciljem odvraćanja Rusije i prestanak zavisnosti od Amerike, piše Politico.

Iz planova je zasad izostavljena i Velika Britanija.

"Moramo kupovati više evropskog. Jer to znači jačanje evropske odbrambene tehnološke i industrijske baze", rekla je predsednica Komisije Ursula for der Lajen najavljujući program "Spremnost 2030."

U nastojanju da ojača veze sa saveznicima, Brisel je u program uključio zemlje poput Južne Koreje i Japana te Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA).

Na kraju Evropa bi na odbranu mogla da potroši čak 800 milijardi evra.

“Ne treba da gledamo samo na Rusiju kao pretnju, već da posmatramo i globalne geopolitičke situacije i gde će Amerikanci usmeriti svoju stratešku pozornost”, rekao je novinarima evropski poverenik za odbranu Andrijus Kubilijus.

Poslednjih godina oko dve trećine narudžbi EU-a za odbranu otišlo je američkim odbrambenim firmama.

Komisija je predstavila svoj dugoročni predlog odbrambene politike, poznat kao "bela knjiga" te niz zakonskih predloga s ciljem da zemljama olakšaju povećanje vojne potrošnje i stvore celovitije odbrambeno tržište.

"Ne radimo ovo da bismo krenuli u rat, već da bismo se pripremili za najgore i odbranili mir u Evropi", rekla je "evropska ministarka spoljnih poslova" Kaja Kalas.

Foto: Tanjug/AP

Ruska pretnja glavni je pokretač jačanja evropskog vojno-industrijskog kompleksa, ali i potezi američkog predsednika Donalda Trampa podstiču Evropu da bude brza.

Opasnost od prevelikog oslanjanja na Ameriku naglašena je Trampovom iznenadnom odlukom da potkopa savezničku Ukrajinu obustavljanjem isporuka oružja i razmene obaveštajnih podataka kako bi izvršio pritisak na Kijev da prihvati mirovne pregovore s Rusijom.

Raspodela novca

Najkonkretniji predlog je obećanje Komisije da će pozajmiti do 150 milijardi evra zemljama članicama koje će se potrošiti na odbranu u okviru takozvanog instrumenta SAFE.

Iako će zajmovi biti dostupni samo zemljama EU, prijateljske države izvan bloka takođe mogu da učestvuju u zajedničkoj nabavci oružja.

Zajednička nabavka prema predlogu SAFE otvorena je za Ukrajinu, Norvešku, Švajcarsku, Island i Lihtenštajn iz EFTA-e te za “zemlje pristupnice, zemlje kandidatkinje i potencijalne kandidatkinje, kao i treće zemlje s kojima je EU sklopio Partnerstvo za sigurnost i odbranu.”

Do kraja januara EU je imao šest odbrambenih i sigurnosnih partnerstava: s Norveškom, Moldavijom, Južnom Korejom, Japanom, Albanijom i Severnom Makedonijom.

To iz priče izostavlja SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo - iako bi se status Britanije mogao promeniti.

"Radimo na ovom odbrambenom i sigurnosnom partnerstvu s Velikom Britanijom. Zaista se nadam da ćemo za januarski samit imati rezultate", rekla je Kalas.

Kanada je takođe jasno dala do znanja da želi čvršće sigurnosne odnose s EU-om.

Komisija je u sredu takođe predložila veću odbrambenu saradnju s Australijom, Novim Zelandom i Indijom.

"Postoji mnogo zahteva širom sveta za saradnju s nama", rekao je visoki službenik EU-a.

Povlašćeni tretman za evropske firme je pokušaj da se udovolji Francuskoj, jednoj od vodećih evropskih proizvođača oružja, piše Hina.

Foto: Tanjug/AP

Razvoj evropskog tržišta

U daljem pokušaju "zavrtanja" firmi izvan EU-a, sporazum zabranjuje stranim zemljama pristup poverljivim informacijama.

Takođe postavlja minimalni prag prema kojem 65 posto komponenata koje ispunjavaju uslove za finansiranje moraju biti evropske, a ta definicija uključuje Ukrajinu i Norvešku.

Planirani fond isključio je oružane sisteme u kojima država nečlanica EU-a ima ovlašćenja za projektovanje, odnosno kontrolu njihove konstrukcije ili upotrebe. Čini se da to obuhvata većinu zajedničkih projekata proizvodnje američke vojne opreme u EU.

Zajmovima će se finansirati zajednički projekti dveju ili više članica u pokušaju stvaranja odbrambene industrije širom EU-a.

“Uklanjamo fragmentaciju upravo tako što podstičemo države članice da se udruže” i kupuju isto oružje po boljoj ceni, rekao je službenik EU-a.

U pokušaju da odmah pokrene kupovinu oružja, Komisija će dopustiti zemljama EU-a da daju pojedinačne narudžbe u prvih 12 meseci.

Planovi objavljeni u sredu takođe omogućuju zemljama članicama EU da zaobiđu stroga proračunska ograničenja bloka. Moći će premašiti ograničenje javne potrošnje EU-a do najviše 1,5 posto BDP-a u razdoblju od četiri godine.

Rok za traženje zajmova je 30. juna 2027., a zemlje mogu dobiti gotovinu do kraja 2030. Zajmove Komisiji moraju vratiti u roku od 45 godina.

(Telegraf.rs)