Šta je Putin odbio, a šta prihvatio dok je pričao sa Trampom: 5 ključnih detalja razgovora dvojice lidera

Američki predsednik Donald Tramp i ruski lider Vladimir Putin obavili dugo očekivani telefonski razgovor u utorak, nakon što je Ukrajina prošle nedelje pristala na američki predlog o 30-dnevnom primirju u ratu sa Moskvom.

Putin je u razgovoru odbio taj predlog, prema saopštenju Kremlja, ali je pozitivno odgovorio na Trampov predlog o ograničenom 30-dnevnom primirju u vezi sa energetskim objektima sa obe strane sukoba.

"Dogovorili smo se o trenutnom primirju u vezi sa energijom i infrastrukturom, uz razumevanje da ćemo brzo raditi na postizanju potpunog primirja i, na kraju, završetka ovog veoma užasnog rata između Rusije i Ukrajine", napisao je Tramp u utorak popodne na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Putin je takođe postavio nekoliko strogih zahteva za šire mirovne pregovore, kao što su "potpuno zaustavljanje strane vojne pomoći i pružanja obaveštajnih informacija Kijevu", prema saopštenju Moskve.

Međutim, nijedna strana nije pomenula zahteve da Ukrajina ustupi teritoriju Rusiji, što je Trampova administracija sugerisala kao nešto što je neizbežno u mirovnom sporazumu. Sjedinjene Američke Države su rekle da će pregovori o širem primirju i mirovnom sporazumu odmah početi na Bliskom istoku.

Evo ključnih rezultata razgovora dvojice lidera, koje je izdvojio ugledni portal The Hill:

1. Putin odbio potpuno 30-dnevno primirje

Državni sekretar Marko Rubio, nakon što je obezbedio podršku Ukrajine za 30-dnevno primirje u pregovorima prošle nedelje, rekao je da je sada vreme da Putin pokaže da je ozbiljan u vezi sa mirom. Ruski lider je izrazio razne zabrinutosti u vezi sa tim predlogom, prema saopštenju Kremlja.

"U kontekstu inicijative predsednika SAD za uvođenje 30-dnevnog primirja, ruska strana je izložila niz značajnih tačaka u vezi sa obezbeđivanjem efikasne kontrole nad mogućim primirjem duž celokupne linije borbenog kontakta, potrebom da se zaustavi prinudna mobilizacija u Ukrajini i prerazvlačenje ukrajinske vojske", navodi se u saopštenju.

"Takođe su uočeni ozbiljni rizici povezani sa nemogućnošću pregovaranja režima u Kijevu, koji je više puta sabotirao i kršio postignute sporazume".

2. Tramp i Putin podržavaju ograničeno primirje

Tramp je umesto toga predložio ograničeno primirje u vezi sa energetskim objektima, što je Putin podržao, uz dogovore da se nastave pregovori o drugim aspektima rata.

"Lideri su se dogovorili da će kretanje ka miru početi sa primirjem u vezi sa energijom i infrastrukturom, kao i tehničkim pregovorima o implementaciji pomorskog primirja na Crnom moru, potpunom primirju i trajnom miru", navodi se u američkom saopštenju.

Rusija je rekla da je ova ideja došla od Trampa. Nije jasno da li je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saglasan.

"Tokom razgovora, Donald Tramp je izneo predlog da strane u sukobu međusobno suzdrže od napada na energetske objekte tokom 30 dana. Vladimir Putin je pozitivno odgovorio na ovu inicijativu i odmah je dao odgovarajući komand Ruskoj vojsci", navodi se u saopštenju.

Energetska infrastruktura Ukrajine već dugo je fokus ruskih vazdušnih napada. Sposobnost Ukrajine da napada unutar Rusije povećala se tokom rata, a u ponedeljak su ukrajinski dronovi napali postrojenje za gorivo u Astrakhan oblasti u Rusiji.

Dan posle razgovora ruske trupe juče ujutru su izvršile seriju napada na ukrajinske energetske objekte.

3. Putin zahteva okončanje američke podrške Ukrajini

Ruska strana je izjavila da je "ključni uslov" za bilo kakvo rešenje koje bi zaustavilo rat okončanje američke i evropske podrške Ukrajini.

"Naglašeno je da ključni uslov za sprečavanje eskalacije konflikta i rad na njegovom rešavanju političkim i diplomatskim sredstvima treba da bude potpuno zaustavljanje strane vojne pomoći i pružanja obaveštajnih informacija Kijevu", navodi se u saopštenju Kremlja.

Sjedinjene Američke Države su privremeno obustavile vojnu i obaveštajnu pomoć Ukrajini ranije ovog meseca, ali su je obnovile nakon pregovora u Džedi, Saudijska Arabija, u kojima je ukrajinska strana podržala američki predlog o primirju.

Okončanje strane vojne pomoći Ukrajini tokom primirja efektivno bi omogućilo Rusiji da se naoružava tokom primirja, dok bi ograničilo vojnu izgradnju Ukrajine.

Jedna od glavnih tačaka sporenja oko primirja jeste kako bi ono bilo sprovedeno i da li bi evropske trupe imale ulogu u mirovnim snagama.

4. Zajednički interes za buduću ekonomsku saradnju

I Putin i Tramp su izrazili optimizam u vezi sa potencijalnom ekonomskom saradnjom između zemalja ako se postigne mir.

"Dvojica lidera su se saglasila da budućnost sa unapređenim bilateralnim odnosima između Sjedinjenih Država i Rusije ima ogroman potencijal. To uključuje ogromne ekonomske dogovore i geopolitičku stabilnost kada se postigne mir", navodi se u američkom saopštenju.

Rusko saopštenje o razgovoru je istaklo "zajednički interes za normalizaciju bilateralnih odnosa".

"U tom kontekstu razmatrana je široka paleta oblasti u kojima bi naše zemlje mogle uspostaviti saradnju. Razgovarano je o brojnim idejama koje idu ka razvoju uzajamno korisne saradnje u ekonomiji i energetskom sektoru", navodi se u saopštenju.

Tramp je povremeno pretio kaznenim sankcijama protiv Rusije ukoliko odbije da zaustavi rat u Ukrajini, dok je više puta nudio ekonomsku saradnju kao mamac.

5. Slede novi pregovori

Obe strane su rekle da će uskoro uslediti novi pregovori između Rusije i SAD. Ovo uključuje dogovor o vraćanju bezbednosti plovidbe u Crnom moru, kao i pregovore ka sveobuhvatnijem okončanju neprijateljstava.

"Lideri su potvrdili svoju nameru da nastave napore da postignu ukrajinsko rešenje u bilateralnom formatu, uključujući uzimanje u obzir gore pomenutih predloga predsednika SAD. U tu svrhu formiraju se ruske i američke ekspertne grupe", saopštila je ruska strana.

"Ovi pregovori će odmah početi na Bliskom istoku", navodi se u američkom saopštenju.

Ove izjave sugerišu da će SAD nastaviti svoju diplomatiju u  dva pravca, šetajući između Moskve i Kijeva.

Nakon pregovora SAD-Ukraina prošle nedelje, Tramp je poslao svog specijalnog izaslanika, Stiva Vitkofa, na pregovore sa Putinom.

Nije jasno kako će naredna faza pregovora biti sprovedena sa Ukrajinom. Tramp je ove nedelje promenio naziv penzionisanog generala u penziji Kita Keloga, koji je sada njegov specijalni izaslanik za Ukrajinu, bez uloge u pregovorima sa ruskom stranom.

(Telegraf.rs)