Putin će najveću nuklearku u Evropi prepustiti neprijateljima Rusije? Strahuje se šta je tražio zauzvrat

Između redova najava dugo iščekivanog telefonskog razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina, i njegovog američkog kolege Donalda Trampa, dalo se naslutiti kako će se pozamašan deo dvosatne rasprave o "miru u svetu" posvetiti pitanju "ukrajinskih elektrana". Iako se niko na nju nije referirao "imenom i prezimenom", čak je i šturim poznavaocima ratnih (ne)prilika na istočnom frontu bilo kristalno jasno da se dotična sintagma odnosi na onu nuklearnu, Zaporožje - najveću u Evropi i jednu od najvećih na svetu, koja je još od rane faze rata, od marta 2022., pod kontrolom ruskih snaga.

Reč je o "nuklearki" čijih je šest reaktora ukupnog kapaciteta 5,7 GW pre početka rata strujom snabdevalo četvrtinu svih ukrajinskih potreba. Međutim, kako se front počeo približavati gradu Energodaru, dok su sve učestaliji vojni obračuni sve češće dovodili do prekida struje, ceo svet je (opravdano) strahovao od nove nuklearne katastrofe.

Iz predostrožnosti, i pritiska međunarodne zajednice, svih šest reaktora Zaporožja bilo je ugašeno. No, iako oni više ne proizvode električnu energiju, i dalje trebaju napajanje kako bi servisirali ključne sigurnosne sisteme i mehanizme hlađenja kojim se sprečava topljenje jezgre.

S obzirom na to da je ukrajinska državna kompanija Energoatom, u čijem je vlasništvu bila spomenuta nuklearna elektrana pre rata, izgubila kontrolu nad postrojenjem, svoje je usluge servisiranja hladnog pogona "do nekih boljih prilika" ponudila američka energetska firma Westinhouse.

No, kako je, i zašto, postrojenje u Zaporožju dospelo toliko visoko na lestvici prioriteta?

Osim što se spomenuta nuklearna elektrana nalazi u istoimenoj regiji na jugoistoku Ukrajine, koju Rusija tvrdi da je anektirala iako tehnički kontroliše samo deo njene teritorije, u njenoj se neposrednoj blizini nalazi "blago" koje su Ukrajinci ponudili Amerikancima u zamenu za njihovo zaleđe u pregovorima s Rusima.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajina, tako, tvrdi da bi korišćenje retkih minerala i ruda bilo moguće samo ako se nuklearna elektrana Zaporožje vrati pod njihovu kontrolu. Taj su segment redakciji The New York Timesa, pod uslovom anonimnosti, potvrdili i dobro upućeni izvori iz američkih i ukrajinskih diplomatskih krugova.

Ukrajinske prednosti takvog raspleta situacije bile bi očigledne. Povratkom kontrole nad najvećom evropskom nuklearnom elektranom, Kijevu bi se dala slamka spasa na čijim bi leđima mogao rehabilitovati energetsku infrastrukturu koju je uništilo rusko (prekomerno) granatiranje u tri godine krvavog obračuna.

Spomenuti "dobro upućeni izvori" tvrde da ukrajinsko-američki sporazum o eksploatisanju retkih minerala i ruda predviđa zajednički fond u kojeg će se slivati prihodi od novih energetskih projekata. Nova administracija Donalda Trampa taj je sporazum svojim sunarodnicima već predstavila kao dogovoreni više-milionski unosan poduhvat.

Dogovoreni da, ali ne i realizovani.

Foto: Tanjug/AP

Da se više-milonski iznosi počnu slivati na račune Kijeva i Vašingtona, Tramp s Putinom mora da dogovori kontrolu nad dotičnom "nuklearkom". I tu dolazimo do problema.

Iz izveštaja koje su Bela kuća i Kremlj objavili nakon dvosatnog telefonskog razgovora nije se moglo iščitati šta se tačno dogovorilo, i da li je išta, što se tiče Zaporožja. Poznata nepoznanica u ovome trenutku jeste motiv koji bi Vladimira Putina nagnao da (de facto, dobrovoljno) preda nuklearnu elektranu u ruke, ne jednog, već dvojice neprijatelja Rusije.

Teoretski, Tramp bi mu zauzvrat mogao ponuditi ukidanje zapadnih sankcija. Ili bi se, umesto šargarepe, mogao odlučiti za štap, pa pripretiti novim, još oštrijim sankcijama Zapada, piše Jutarnji.

Ukoliko uspe, dokazaće svoju veštinu "umeća postizanja dogovora". No, ukoliko ga Putin još jednom nadigra, (opet) će raskrinkati svoje suštinsko nepoznavanje geopolitike, koje je u datim globalnim okolnostima ogroman znak slabosti prve sile sveta.

(Telegraf.rs)