"Bolje da budem okupiran, nego mrtav": Dok se Evropa sprema za rat, Nemačka se suočava sa ozbiljnim problemom

Nemačka vojska se bori da mlade građane, pripadnike generacije Z pripremi za mogući rat.

Samo 2023. godine četvrtina od 18.810 regruta je prestala s obukom u prvih šest meseci, a broj onih koji su se pozvali na prigovor savesti je u ekspanziji.

Preporučujemo

U vreme kada se mnoge države u Evropi užurbano naoružavaju zbog moguće ruske pretnje, nemački novinar Ole Nimoen izazvao je pravi haos svojom novom knjigom "Zašto se nikada ne bih borio za svoju zemlju".

On tvrdi da ljude ne treba slati na front u ime države, čak ni u slučaju invazije.

"Okupacija od strane neke strane sile je užasna, ali ja bih pre bio okupiran, nego mrtav", rekao je novinar za Financial Times.

Iako ne tvrdi da govori u ime cele generacije Z, njegov stav u velikoj meri pokazuje dileme sa kojima se Evropa suočava dok pokušava da ojača svoju odbranu.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Nemačka je uložila skoro 100 milijardi evra u modernizaciju vojske, ali je regrutovanje vojnika i dalje veliki izazov.

Podaci su alarmantni

Nemačka vojska je imala za cilj da do 2031. godine ima 203.000 aktivnih vojnika, ali je umesto toga broj počeo da opada. U 2023. godini 18.810 vojnika je odustalo od vojske u prvih šest meseci, a broj prigovora savesti je sa 200 u 2021. porastao na skoro 3.000 u 2023. godini.

"Ovaj trend mora da se pod hitno zaustavi", rekla je Eva Hogl, komesarka nemačkih oružanih snaga.

Nemački komandant objašnjava da nove generacije imaju drugačiji pogled na život.

"Oni su ranjivi, lako se rasplaču, često govore o ravnoteži između posla i privatnog života. Taj pogled nije pogrešan, ali se ne uklapa u ratni scenario", rekao je on.

I dok Nemačka pokušava da vrati obavezni vojni rok, druge veropske države preuzimaju dratičnije mere. U Velikoj Britaniji general Patrik Sanders je rekao mladima da su oni deo "predratne generacije" i da moraju da se spreme na borbu.

Foto: Andreas Arnold / AFP / Profimedia

Sa druge strane u Poljskoj je premier Donald Tusk najavio da će država organizovati veliku vojnu vežbu za sve muškarce.

Nemci bi se borili za Evropu, ali ne i za Letoniju.

Za razliku od Finske, gde je stanovništvo mentalno pripremljeno za rat u slučaju ruske pretnje, u Nemačkoj postoji nerazumevanje zbog moguće pretnej i među građanima i među zvaničnicima u Vladi.

Analitičarka Sofija Beš tvrdi da mnogi Nemci nisu vljni da podnesu žrtvu i bore se recimo za Letoniju.

"Moramo da se zapitamo za šta su mladi nemci spremni da se bore danas. Za Nemačku? Za Evropu?", pita se ona.

Naoružavanje ili pacifizam?

Iako Berlin treba da poveća vojnu snagu na 270.000 vojnika da bi postigli NATO ciljeve, regrutovanje ostaje veliki problem.

Jedan od glavnih problema je što vojska ne može da se takmiči sa primamljivim platama na tržištu rada, a takođe moraju i da se modernizuju i predstave se kao "atraktivan poslodavac". Takođe, među mladima postoji jak pacifistički osećaj.

Izbori u Nemalčkoj pokazali su da postoji porast popularnosti partija koje se protive naoružavanju Ukrajine. AFD i Levica dobile su skoro 50 odsto glasova među mladima od 18 do 24 godine.

Nedavno istraživanje pokazuje da 58 odsto nemaca podržava povratak obaveznog vojnog roka, ali samo trećina mladih između 18 i 29 godina podržava ovu odluku.

"Evropski lideri mogu da deluju ratoborno koliko žele, ali ću na kraju ja da završim u rovu", kazao je jedan mladi glasač Levice.

(Telegraf.rs)