Cela Evropa drhti pred ovim pozivom, priprema se za najgore: Šta se očekuje od razgovora Trampa i Putina

Američki i ruski predsednik Donald Tramp i Vladimir Putin razgovaraće danas o budućnosti Ukrajine i možda same Evrope. Ovo bi potencijalno moglo da ima razarajuće posledice za bezbednost našeg kontinenta.

Zbog toga postoji osećaj uzbune u evropskim prestonicama, ali i osećaj optimizma.

Preporučujemo

U Kijevu postoji strah da bi Tramp mogao da nagradi Putina teritorijama koje nisu pod ruskom kontrolom. Zbog toga ukrajinska vojska radi na tome da postane nezavisna od SAD - ove godine planira da proizvede 4,5 miliona borbenih dronova, tri puta više nego 2024. Ovo bi moglo da nadoknadi nedostatak američke artiljerijske municije.

Ali strah se sada širi i u susednim zemljama Rusije, kao što su Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska. Oni strahuju da bi dogovor između Putina i Trampa mogao da znači povlačenje američkih trupa i napad ruske vojske u roku od nekoliko godina, piše Bild.

Zbog toga su sve četiri zemlje prošle nedelje objavile da nameravaju da se povuku iz Otavske konvencije o zabrani protivpešadijskih mina. Ukoliko budu morale da zaustave brojčano superiorniju rusku vojsku, biće im potrebni milioni mina duž granica - slično onome što Ukrajina sada radi.

Mala Litvanija čak ide i dalje, strahujući da bi, nakon dogovora moćnih predsednika, više neće primati pomoć od svog NATO partnera, SAD, čak i u slučaju rata. Viljnus sada želi da promeni svoj ustav kako bi dozvolio stacioniranje (francuskog) nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.

"Smatramo da moramo razmotriti mogućnost izmene člana 137. Ustava Republike Litvanije ako naši saveznici predlože realne planove za raspoređivanje nuklearnog oružja u Litvaniji", rekao je ministar odbrane Dovile Sakaliene.

Pariz i London se takođe pripremaju za najgore od pakta Tramp-Putin. Zbog toga, planovi za slanje naoružanih mirovnih snaga u Ukrajinu - čak i protiv želja Rusije - sve više dobijaju oblik.

Foto: Tanjug/AP

Ako će Tramp da baci Ukrajinu pod voz, mogle bi da uskoče moćne države EU, što bi moglo da dovede do obračuna sa Moskvom i Vašingtonom.

Tramp je rekao da su "mnogi elementi" mirovnog sporazuma u Ukrajini dogovoreni sa ruskim kolegom Putinom, uoči njihovog dugoočekivanog telefonskog razgovora.

Tramp je na društvenoj mreži Truth Social objavio da će razgovarati sa Putinom u utorak ujutru.

On je rekao da iako postoje dogovori, ima "još mnogo toga" na čemu treba raditi.

"Svaka nedelja donosi 2.500 smrti vojnika, sa obe strane, i mora da se završi sada. Veoma se radujem razgovoru sa predsednikom Putinom", napisao je Tramp.

On je ranije rekao novinarima da ćemo "videti da li možemo da postignemo mirovni sporazum, prekid vatre i mir, i mislim da ćemo to moći da uradimo".

U svom obraćanju u ponedeljak uveče, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je optužio Putina da produžava rat.

"Ovaj predlog je odavno mogao da bude sproveden", rekao je on i dodao da "svaki dan u ratu znači ljudske živote".

Govoreći nakon susreta u Džedi sa ukrajinskim zvaničnicima, državni američki sekretar Marko Rubio rekao je da je "većina" razgovora bila "kako bi izgledao pregovarački proces", a ne "specifični uslovi".

Američki izaslanik Stiv Vitkof, koji se sastao sa Putinom u četvrtak u Moskvi, takođe je imao odmereniji ton.

U međuvremenu, Velika Britanija i Francuska su apelovale na Putina da dokaže da želi da postigne mirovni sporazum sa Ukrajinom.

Francuski predsednik Emanuel Makron pohvalio je hrabrost Zelenskog u pristanku na predlog o prekidu vatre i izazvao Rusiju da učini isto.

"Dosta smrti, dosta uništavanja života. Dosta destrukcije. Oružje mora da utihne", rekao je Makron na Iksu.

Bela kuća je zvučala optimističnije uoči razgovora Trampa i Putina, koji će se održati telefonom, rekavši da mir u Ukrajini "nikada nije bio bliži", piše BBC.

Sekretar za štampu Bele kuće Karolajn Livit rekla je novinarima u ponedeljak da je Tramp "odlučan" da obezbedi mirovni sporazum.

"Postoji elektrana koja se nalazi na granici Rusije i Ukrajine o kojoj se razgovaralo sa Ukrajincima, a on će se o tome pozabaviti sutra u razgovoru sa Putinom", rekla je ona.

Verovatno se radi o nuklearnoj elektrani Zaporožje, najvećoj u Evropi. Ruske snage su je okupirale od marta 2022. godine, a strah od nuklearne nesreće postoji zbog borbi u području.

Upitan u nedelju o tome koji su ustupci razmatrani u pregovorima o prekidu vatre, Tramp je rekao: "Razgovaraćemo o zemljištu. Razgovaraćemo o elektranama. Već govorimo o tome, podelimo određenu imovinu".

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odbio da komentariše o čemu će svetski lideri razgovarati, rekavši da oni to nikada ne rade.

Dok je Putin ranije rekao da podržava prekid vatre, takođe je dao listu zahteva za postizanje mira.

Foto: Tanjug/Ukrainian Emergency Service via AP

Jedna od spornih oblasti je ruska oblast Zapadnog Kurska, gde je Ukrajina izvršila vojnu invaziju prošlog avgusta i zauzela određenu teritoriju.

Rusija je nastojala da ga povrati poslednjih nedelja, a Putin sada tvrdi da ponovo u potpunosti kontrolišu Kursk.

On je takođe pokrenuo brojna pitanja o tome kako bi primirje moglo da se nadgleda i kontroliše duž linije fronta na istoku, i rekao je da neće prihvatiti trupe NATO-a na toj teritoriji.

Predlog mirovnog sporazuma je bio na stolu tokom razgovora ukrajinske i američke delegacije u Saudijskoj Arabiji prošle nedelje.

Makron i novi premijer Kanade Mark Karni, koji su se sastali u utorak, složili su se da će nacije nastaviti da podržavaju Ukrajinu i zahtevaju "jasne obaveze" od Rusije.

(Telegraf.rs)