Donald Tramp vraća zakon iz 18. veka: Želi da ubrza jednu stvar, mnogo je bitno

Organizacija Tren de Aragua nalazi se na nišanu predsednika Donalda Trampa koji želi da ukloni strane kriminalce iz SAD i tako ispuni svoje obećanje da će izvršiti masovne deportacije ilegalnih imigranata.

Tramp se u subotu pozvao na Zakon o vanzemaljskim neprijateljima iz 18. veka kada je optužio Tren de Araguu da je "izvršio, pokušao i pretio invaziju predatorskog upada na teritoriju Sjedinjenih Država".

Preporučujemo

On je rekao da je ta banda bila angažovana u "neregularnom ratu" protiv SAD po nalogu predsednika Venecuele Nikolasa Madura, piše BBC.

Ubrzo nakon što je preuzeo dužnost u januaru, Tramp je takođe proglasio Tren de Aragvu stranom terorističkom organizacijom, svrstavajući tu grupu u istu kategoriju kao Islamska država i Boko Haram.

U Teksasu, Floridi, Njujorku i Ilinoisu, navodni članovi Tren de Aragua uhapšeni su poslednjih meseci i optuženi za najteže zločine - od ubistva do otmice.

Prošlog leta NBC News je izvestio da je Ministarstvo za domovinu procenilo da je 600 venecuelanskih migranata u SAD imalo veze sa bandom, a za 100 se veruje da su članovi.

Od 2023. godine u SAD je živelo 770.000 Venecuelanaca, što predstavlja nešto manje od 2 odsto svih imigranata u okrugu, prema Institutu za migracionu politiku. Većini je američka vlada dala zaštićeni status.

Carina i granična zaštita izveštavaju da su 2024. godine na granici naišli na 313.500 venecuelanskih migranata.

U septembru 2023, venecuelanski predsednik Nikolas Maduro poslao je 11.000 vojnika da upadnu u zatvor Tokoron u severnoj državi Aragva. Ali oni nisu poslati da uguše nerede. Vojnici su vraćali kontrolu nad zatvorom od moćne bande koja ga je pretvorila u odmaralište sa zoološkim vrtom, restoranima, noćnim klubom, kladionicom i bazenom. Ali šef bande, Hektor Gerero Flores, je pobegao.

Rani radovi Arague

Tren de Aragua je prvobitno bila zatvorska banda koju je Hektor Gerero Flores pretvorio u "transnacionalnu kriminalnu organizaciju", prema američkom Stejt departmentu, koji nudi nagradu od 5 miliona dolara za informacije koje bi mogle dovesti do njegovog hapšenja.

Gerero je bio u Tokoronu i van njega više od decenije. Pobegao je 2012. podmitivši čuvara, a zatim je ponovo uhapšen 2013. godine. Po povratku je zatvor pretvorio u rekreativni kompleks.

Tada je proširio uticaj bande daleko izvan kapija zatvora, zauzevši kontrolu nad rudnicima zlata u državi Bolivar, koridorima droge na obali Kariba i tajnim graničnim prelazima između Venecuele i Kolumbije, prema američkom Stejt departmentu.

Ime bande prevodi se kao "Voz Aragua", a možda potiče od sindikata železničara.

Luis Izkiel, profesor kriminologije na Centralnom univerzitetu Venecuele, rekao je za BBC da sindikat kontroliše deo železničke pruge koji je prelazio Aragvu i da će iznuđivati izvođače radova i prodavati poslove na gradilištima.

Tren de Aragva se pod vođstvom Gerera Floresa proširio na Kolumbiju, Ekvador, Peru i Čile i diverzifikovao se od iznuđivanja migranata u trgovinu seksom, ubistvo po ugovoru i otmicu.

Koliko je velika banda?

Prema većini izveštaja, Tren de Aragua se proširio iz Venecuele kada je zemlja ušla u humanitarnu i ekonomsku vanrednu situaciju 2014. godine koja je učinila kriminal manje profitabilnim, a sada se veruje da ima "filijale" u osam drugih zemalja, uključujući SAD.

Rona Riskez, novinarka koja je napisala knjigu o grupi, procenila je prošle godine da organizacija ima 5.000 članova i godišnji profit između 10 i 15 miliona dolara. Drugi procenjuju njeno članstvo na otprilike polovinu te brojke.

Tužilac u Čileu nazvao je Tren de Aragua "brutalnom organizacijom" koja koristi ubistvo i mučenje da bi ostvarila svoje ciljeve.

Iako je manji ili manje bogat od drugih kriminalnih grupa u Latinskoj Americi, Tren de Aragua se često poredi sa ultra-nasilnom bandom MS-13 iz Salvadora.

Pripadnici Tren de Aragve optuženi su da su se obukli u čileanske policajce, a zatim oteli venecuelanskog opozicionog vojnog oficira Ronalda Ojedu, čije je telo pronađeno zakopano u Santjagu, u Čileu, u martu 2024.

Američko ministarstvo finansija, pod tadašnjim predsednikom Džoom Bajdenom, sankcionisalo je Tren de Aragvu prošlog leta, rekavši da je ta banda umešana u trgovinu ljudima preko američke granice.

(Telegraf.rs)