Šta je Putinov sledeći korak? Najopasniji igrač tek ulazi u igru, pravi mu veliki problem

Juče su sve oči bile uprte u ruskog predsednika Vladimira Putina koji se napokon oglasio o primirju sa Ukrajinom i zapravo ga prihvatio, ali to nije bilo baš pravo "da". Nije bilo ono koje znači da će rat stati odmah, već u principu jedno "ne" koje ima tendenciju da se promeni samo ukoliko može da pobedi samog sebe!

"Slažemo se sa predlogom o prekidu neprijateljstava", rekao je on, a onda je nastavio: "Samo ako bi doveo do trajnog mira koji bi otklonio osnovne uzroke ove krize".

Preporučujemo

Ruski predsednik je nadasve poznat kao neko koga njegovi obožavaoci zovu "majstorom šaha" koji je uvek "nekoliko koraka ispred protivnika". Donald Tramp nesumnjivo željno očekuje brz i pozitivan odgovor Moskve. Međutim, ovakav odgovor Putina dao je utisak kao da on baš i nije iskren u pogledu mira sa Ukrajinom, piše DailyMail.

Njegove snage povratile su skoro svu teroiju koju su izgubile kada je Ukrajina pokrenula ofanzivu na rusku oblast Kursk prošle godine. Da li je sada vreme da stanu?

Što se tiče "osnovnih uzoraka krize", očigledno je da on neće tolerisati postojanje Ukrajine kao suverene države. Takođe, zahtevi za prestanak rata su više nego očigledni. Oni će verovatno uključivati veto na članstvo Kijeva u NATO-u i bez stranih mirovnih trupa, pogotovo onih iz Britanije i Francuske. Najveći zahtev od svega je verovatno Putinovo insistiranje da svet zvanično prizna suverenitet Rusije nad Krimom i četiri ukrajinske provincije koje delimično zauzimaju.

Putinova odluka pre tri godine da pokrene punu invaziju na Ukrajinu ostavila ga je, lično, izuzetno nepovređenog. Zapadni lideri su se od prvog dana okupili oko Ukrajine. Rusija je pokazala da je dovoljno jaka da može da zaobiđe sve sakncije i preživi, piše Daily mail.

Međutim, sa druge strane Ukrajina nikada nije dobila napredno oružje u obimu koji je potreban da bi Putinu nanela kritičnu bol na bojnom polju.

Konačno, ruski diktator je na pragu svog uništenja jer je njegova reputacija kao "majstora taktike" na ispitu. Čak ni autokrate ne mogu da prežive bez određenog stepena javnog odobrenja ili pristanka. Iako Putin nema čega da se plaši od prestrašene mase, koja će prihvatiti dogovor o miru, on pažljivo mora da pristupi bučnim i nestalnim hipernacionalistima Rusije.

Foto: Tanjug/AP

Njihove veb stranice i kanali društvenih medija već su puni besa zbog "rasprodaje" koju očekuju.

Završetak rata bez opipljivih dobitaka kao što su veliki komadi osvojene teritorije i vojna i politička emaskulacija Ukrajine će izgledati kao izdaja žderača vatre i uvreda za sećanje na stotine hiljada ljudi koji su ubijeni i osakaćeni u potrazi za imperijalističkim snom koji je Putin trebalo da ostvari.

Koliku pretnju predstavljaju – ili kako bi ruska vojska mogla da reaguje na ono što bi mogli protumačiti kao poraz – nemoguće je proceniti. Način na koji Rusija funkcioniše ostaje neproziran.

Putin može računati da može da se suoči sa tvrdolinijašima. Ali, on ima još jednog zahtevnog klijenta koga treba da zadovolji kada ulazi u pregovore: sopstveni ego.

Ovo je bio Putinov rat od početka, pokrenut uprkos savetima mnogih njegovih najbližih savetnika.

Foto: Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

On zna da će na njegovom nadgrobnom spomeniku biti uklesano ime "Ukrajina" – ili kao heroja koji je vratio Rusiji ili kao zlikovac koji je zauvek izgubio. Poput Trampa, on želi da ga istorija pamti kao lidera koji je povratio status svoje zemlje kao velike sile. Čovek koji je ponovo učinio Rusiju velikom. U čudnom obrtu ove velike geopolitičke drame, da li će mu se želja ostvariti zavisiće umnogome od čoveka u Beloj kući.

Putin je do sada mogao biti prilično uveren da "ima Trampa", uspešno igrajući na njegovu fatalnu podložnost laskanju – ma koliko neiskreno – kako bi stvorio utisak da između njih postoji posebna veza. Ali i to ima svoje granice.

Tramp sada želi opipljive znake prijateljstva, počevši od prekida vatre. Već čujemo proteste Rusije da će Ukrajina iskoristiti pauzu da se pregrupiše i izgradi svoje resurse.

Putin verovatno računa da nema čega da se plaši jer je već nebrojeno puta Rusija iskusila ekonomske i finansijske kazne. Verodostojnija pretnja bila bi mogućnost da se SAD oslone na Saudijsku Arabiju da povećaju proizvodnju nafte, čime će smanjiti cenu sirove nafte i direktno naškoditi Rusiji.

Da bi zaista stavio Putinove noge u vatru, Tramp bi mogao da odluči da otvori slavinu za naoružanje preplavljujući Ukrajinu oružjem od kojeg se Rusija najviše plaši, poput raketnih i raketnih sistema HIMARS i ATACMS.

Foto: Tanjug/AP

Svi Putinovi instinkti sigurno viču da nastavi "da igra" neko vreme u nadi da će se pojaviti pukotine u krhkom prijateljstvu između Vašingtona i Kijeva, koje će potom moći da iskoristi. Ovaj pristup donosi moguću prednost, ali i značajan rizik. Tramp je starac u žurbi, željan da postigne obećano rešenje rata.

Ako Putin bude u stanju da svoje zahteve za dugoročnim mirom predstavi kao razumne, američki pritisak će se tada ponovo prebaciti na Vladimira Zelenskog. Svaki ozbiljan otpor sa njegove strane značiće da će on ponovo biti postavljen kao prava prepreka miru.

Nedavni presedan sugeriše da će američke metode ubeđivanja biti brutalne. Neuspeh u kapitulaciji mogao bi da znači da Tramp odbacuje svoj mirovni projekat i trajni prekid vojne i obaveštajne podrške Kijevu, što bi Ukrajinu bacilo vukovima.

Diplomatsko minsko polje u kojem se Putin sada nalazi znači da svaki korak mora biti preduzet s najvećom pažnjom.

Svidelo se to Trampu ili ne, ruska verovatna strategija će biti da uspori tempo uz ustupak koji će biti usklađen sa tamošnjom potražnjom, obećavajući mnogo, a pružajući malo. Bez obzira da li je dogovoren privremeni prekid vatre ili ne, rat ne izgleda kao da će se uskoro završiti.

(Telegraf.rs)