"Umrećemo u tišini": Trampovo ukidanje američke humanitarne pomoći pogodiće milione gladnih

Kao raseljeno lice u severnom etiopskom regionu Tigraj, 76-godišnjem Hajleu Cegeu glad nije strana, piše AP.

Tokom rata etiopske vlade sa borcima iz Tigraja, koji je razorio region od 2020. do 2022. godine, vladina ograničenja na pobunjeničku oblast smanjila su dotok pomoći na minimum. Zatim su 2023. godine isporuke žita iz SAD i UN bile obustavljene mesecima zbog skandala s korupcijom.

Sada je zatvaranje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koji sprovodi Trampova administracija, ponovo zaustavilo isporuke hrane u ogroman kamp sa više od 20.000 ljudi izvan regionalne prestonice Tigraja, Mekelea.

"Samo ćemo umreti u tišini", rekao je Cege, jedan od 2,4 miliona ljudi u Tigraju koji zavise od humanitarne pomoći u žitu, od čega većinu obezbeđuju SAD.

Etiopija, sa više od 125 miliona stanovnika, bila je najveći primalac američke pomoći u podsaharskoj Africi, primivši 1,8 milijardi dolara u fiskalnoj 2023. godini. Pored hrane koja spasava živote, sredstva su bila namenjena lekovima za HIV, vakcinama, programima opismenjavanja i otvaranju radnih mesta, kao i uslugama za milion izbeglica koje Etiopija prihvata.

Većina ovih programa sada je obustavljena. Zaposleni u USAID-u, koji su ih nadgledali, stavljeni su na administrativno odsustvo i rečeno im je da ne rade, dok se suočavaju s pretnjom otkaza. Ambasada SAD nije odgovorila na upite agencije AP.

Hitna pomoć u hrani bila je izuzeta iz izvršne uredbe predsednika SAD Donalda Trampa, potpisane prvog dana njegovog mandata, kojom se obustavlja strana pomoć tokom 90-dnevne revizije zbog optužbi administracije za rasipanje sredstava.

Humanitarne organizacije u Etiopiji morale su da podnesu zahtev USAID-u za izuzeće kako bi nastavile distribuciju američkog žita. Ta izuzeća su dobijena, ali USAID-ov sistem plaćanja i dalje ne funkcioniše.

Kao rezultat toga, konzorcijum humanitarnih organizacija u Tigraju morao je da obustavi isporuke za više od milion ljudi za koje je bio odgovoran da ih hrani američkim žitom. Nema novca za gorivo, kamione i vozače koji bi distribuirali postojeće zalihe hrane.

To uključuje 5.000 metričkih tona sirka – što je dovoljno da hrani 300.000 ljudi mesec dana – koji su zarobljeni u skladištu u Mekeleu i mogli bi istrunuti pre nego što stignu do onih kojima su potrebni.

"Ovo je samo jedno skladište. Ima ih još nekoliko širom regiona", rekao je Teklevoni Asefa, direktor Društva za pomoć Tigraju, koje je deo konzorcijuma. "Ovo će stvoriti neuhranjenost, bolesti. Ako se ovakva situacija nastavi, šta sledi? Smrt."

"Sve se svodi na sistem plaćanja", dodao je.

Posledice smanjenja pomoći su dalekosežne, jer su mnogi ugovori USAID-a raskinuti. Etiopija je već bila prinuđena da otpusti 5.000 lokalnih zdravstvenih radnika koji su radili na programu suzbijanja HIV-a.

Tigraj je u velikoj meri zavisio od američkih sredstava. Više od dve godine nakon rata, koji je odneo stotine hiljada života, potpuni napori za obnovu još nisu počeli. Zdravstveni sistem regiona je u ruševinama, a stotine škola i dalje su zatvorene.

U 2024. godini, dečja neuhranjenost u pojedinim oblastima iznosila je 21%, prema istraživanju koje je pregledala agencija AP – što je znatno iznad praga od 15% koji Svetska zdravstvena organizacija koristi za klasifikaciju vanrednih situacija.

Sada humanitarni radnici kažu da su mnogi programi za poboljšanje ishrane obustavljeni. Projekti za isporuku lekova i vakcina su zaustavljeni. Desetine kampova za raseljene ljude ostale su bez izvora vode.

"Uticaj je ogroman", rekao je Ašenafi Asmelaš, izvršni direktor organizacije "Majke za majke", kojoj su dva programa finansirana iz USAID-a ukinuta. Jedan je pomagao poljoprivrednicima da dugoročno izgrade otpornost. Drugi je bio usmeren na poboljšanje ishrane dece i porodilja.

Menadžment "Sciences for Health", još jedne organizacije iz Tigraja, obustavila je projekat za borbu protiv tuberkuloze i obavestila zaposlene da očekuju masovna otpuštanja u martu, rekao je jedan visoki zvaničnik pod uslovom anonimnosti zbog straha od odmazde.

Napori da se pomogne hiljadama žena koje su bile silovane tokom rata su osujećeni, rekla je Rigat Bišav iz bolnice Ajder, najveće zdravstvene ustanove u Tigraju.

To uključuje savetovanja i fizikalne terapije za preživele, koje je vodio američki Centar za žrtve torture, a koji je u februaru od Trampove administracije dobio naređenje da prekine rad i poslao osoblje na prinudni odmor.

CVT je takođe obustavio program obuke zdravstvenih radnika kako bi prepoznavali slučajeve seksualnog nasilja i upućivali preživele odgovarajućim zdravstvenim službama.

"Ova iznenadna obustava ima ogroman uticaj na oporavak traumatizovanih ljudi", rekao je Johanis Fiseha, menadžer u CVT-u.

Glavni projekti za podršku osobama koje žive s HIV-om, poboljšanje pristupa uslugama ishrane koje spasavaju živote i unapređenje odnosa između zajednica pogođenih ratom takođe su prekinuti, rekao je Jirga Gebregzjabher, menadžer ogranka organizacije OSSHD u Tigraju, koja je sprovodila te projekte.

Organizacija je bila primorana da otpusti desetine stručnjaka.

"Naša slika o Americi bila je kao o zaštitniku prava, pozitivnoj sili u svetu", rekao je Jirga. "Ta slika je sada srušena. Da je postojao neki proces, možda bi šok bio manji. Ali nije bilo konsultacija, nije bilo razgovora."

(Telegraf.rs)