Bela kuća će od Rusije dobiti lekciju iz "kremaljske diplomatije": Šta sledi posle dogovora u Džedi?

San o miru u Ukrajini Donalda Trampa na putu je da se suoči sa ruskom realnošću. Argumenti Bele kuće su već uveliko razrađeni, ali sada će morati da se susretnu sa stvarnošću, navodi CNN u analizi, koju prenosimo.

Prekid vatre od 30 dana je, bez sumnje, dobra vest, barem u početku. Međutim, primirje je istovremeno i jedan od najkompleksnijih i najkrhkijih koncepata u ovom decenijskom sukobu. Njegova dugovečnost odrediće sudbinu ukrajinske podrške, suvereniteta i opstanka.

Preporučujemo

Nakon verovatno stotina hiljada poginulih ukrajinskih i ruskih vojnika, teško je da bilo koja strana odbije ideju primirja. Moskva će biti pod pritiskom da pokaže da nije prepreka ka ostvarenju cilja američkog predsednika Donalda Trampa - mira po svaku cenu.

Za Kremlj je ovo gotovo nadrealna situacija, nakon tri godine brutalne agresije i minimalne javne želje za okončanjem rata, osim kroz nedavnu američko-rusku diplomatiju. Kako bi održao iluziju da je Trampov partner u ovom procesu, ruski predsednik Vladimir Putin će verovatno prihvatiti neku vrstu mirovnog dogovora. To možda neće biti trenutni prekid vatre, a Rusija bi, kao i ranije, mogla da odloži njegov početak kako bi ostvarila vojne ciljeve, posebno u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina na ivici da bude proterana iz dela teritorije Rusije koji drži od avgusta 2024.

Međutim, tada će realnost staviti na probu teoriju telefonske diplomatije. Prva tvrdnja koja će se testirati jeste da se Kremlju ne može verovati u vođenju smislenih diplomatskih pregovora, s obzirom na njegovu istoriju.

Druga tvrdnja jeste da Kijev i dalje ima maksimalističke ambicije da povrati svoju teritoriju i odbija zamrzavanje linija fronta, jer bi to značilo verovatni trajni gubitak petine ukrajinske zemlje.

Takođe, Ukrajina neće moći da se ponovo naoruža istom snagom kao Rusija, što bi je dovelo u nepovoljan položaj u slučaju budućeg ruskog napada. I ove tvrdnje će biti podložne preispitivanju.

Jasno je, međutim, da većina Ukrajinaca sada smatra da je kontraofanziva za povratak teritorije gotovo nemoguća u trenutku kada se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom municije i ljudstva, čak i u pogledu same odbrane od ruskih napada. Međutim, surova realnost i haos ovog rata verovatno neće biti naklonjeni primirju. Umesto toga, svaki prekid vatre će se verovatno pretvoriti u borbu za pripisivanje krivice za njegov kolaps.

Glavni cilj Kremlja sada je da ojača Trampove sumnje da je Zelenski prepreka ka miru. Putin ne može otvoreno odbiti prekid vatre, a da ne izgubi izmišljeni moralni autoritet koji pokušava da održi. Međutim, ono što dolazi nakon ili tokom bilo kakve pauze u borbama, odrediće dalji tok rata.

Prekid vatre: Izazov bez presedana

Prvo, prekid vatre bi trebalo da bude potpun, duž svih linija fronta, i to na period od mesec dana. Ovo je samo po sebi izuzetno zahtevan cilj. Na frontu dugom stotine kilometara, obe strane godinama koriste oklopna vozila, artiljeriju i dronove u nemilosrdnim borbama, dok su rovovi ispunjeni prizorima koje vojnici nazivaju "cveklom", zastrašujućom smesom tela poginulih na liniji fronta.

Očekivanje da se sve to iznenada zaustavi na mesec dana je gotovo nerealno. Pretpostavlja se da neće biti grešaka. Da niko neće pucati iz panike ili da bi izmirio račune. Da neće doći do slučajne eksplozije plinske boce koja bi mogla izazvati razmenu vatre i trajno uništiti šansu za mir.

Zbog toga su pojedini evropski zvaničnici i Ukrajina u početku predlagali delimičan prekid vatre, obuhvatajući vazdušne i pomorske napade, kao i napade na energetsku infrastrukturu. Argument je bio da bi se ovakav prekid vatre lakše nadgledao i da bi se prekršaji mogli precizno pripisati bilo kojoj strani. Ipak, taj predlog je u Džedi odbačen u korist šireg prekida neprijateljstava. Ako Moskva pristane, sve borbe će morati da se zaustave – odjednom i potpuno na mesec dana.

Gotovo je nemoguće da neće biti grešaka ili sukoba. Rusija se u prošlosti istakla u dezinformacijama, maskirovki - obmani kao taktičkoj metodi na bojnom polju, kao i u operacijama pod lažnom zastavom, kada se insceniraju incidenti kako bi se stvorio povod za odmazdu.

Tokom bilo kog meseca prekida vatre, sigurno će doći do sukoba malokalibarskim oružjem ili napada dronovima, koje će biti nemoguće pripisati bilo kojoj strani kao agresoru. Pojaviće se i manipulacije veštačkom inteligencijom, lažni nalozi i potpuno izmišljeni incidenti koji će preplaviti informacioni prostor.

Algoritmi će nastojati da pojačaju laži. Svetski lideri će se mučiti da shvate suštinu svakog pojedinačnog incidenta, ko je prvi pucao na liniji fronta. Zone u kojima su se dogodili veliki sukobi biće van domašaja istražitelja, jer će se nasilje ponovo rasplamsati.

Iskustva iz protekle decenije opravdavaju pesimizam, jer je obmana dolazila gotovo isključivo s jedne strane. Rusija je 2014. godine izvršila invaziju na Krim, ali je tvrdila da nije. Rusija je 2015. pristala na prekid vatre, ali je u prvim danima tog primirja zauzela ukrajinski grad Debaljcevo. Rusija je tvrdila da 2022. neće pokrenuti invaziju na Ukrajinu, ali ju je ipak započela. Rusija je u početku negirala da koristi zatvorenike na frontu, ali sada su neki njeni zatvori gotovo prazni.

Moskvin dosadašnji učinak mora biti osnov svakog razmatranja o tome koliko bi bilo kakav mir mogao trajati. Da parafraziramo pesmu koju je Tramp citirao dok je branio svoju neprijateljsku politiku prema migrantima:

"Dobro si znao da sam zmija pre nego što si me pustio unutra".

Moraju se jasno sagledati ciljevi Kremlja. Oni neće biti postignuti zamrzavanjem linije fronta. Putinu je potrebna šira pobeda da bi opravdao dosadašnje gubitke i zadovoljio svoju preuveličanu predstavu o pretnji koju mu Zapad sada navodno predstavlja.

Rizik je jasan - prekid vatre se urušava, verovatno zbog ruskih postupaka, Tramp pogrešno veruje da je Ukrajina kriva za narušavanje njegovog mira, a vojna pomoć Ukrajini ponovo se zamrzava. Ovog puta sa još osvetoljubivijim tonom, jer je proglašena agresorom. Moskva se ponovo predstavlja kao žrtva i pokreće novi intenzivan napad na Ukrajinu, dok je kratkotrajni mir doveo do usporavanja zapadne pomoći i vojne spremnosti.

Kako je rekao Marko Rubio, američki državni sekretar, o Moskvi:

"Lopta je sada na njihovom terenu".

Ovo je tačno i deluje kao pravedan ishod. Ali, takođe je činjenica da Rusija izuzetno vešto uzima tu loptu, stavlja je u džep, započinje raspravu o pravilima igre i bodovima izgubljenim pre tri seta, pre nego što na kraju tvrdi da je lopta, zapravo, ukradena od nje od strane suprotnog tima.

Bela kuća je na ivici da dobije pravu lekciju iz kremaljske diplomatije. Trampove uznemirujuće i ponekad grube metode dovele su nas ovde. Ako ih primeni na Moskvu istom direktnošću i nepredvidivošću, možda bi mogao da smanji najveću bezbednosnu pretnju u Evropi još od nacista. Ali, postoji i rizik da će te metode biti previše kratkotrajne i previše površne da bi se suprotstavile hladnokrvnoj obmani i ledenom strpljenju Moskve.

(Telegraf.rs)