Deca otkrila jezive tajne Crvene kuće: Tamni svet zlostavljanja koji su vlasti ignorisale!

Radnik obezbeđenja, koji je sad u svojim srednjim četrdesetim, otvorio je dušu o svom boravku u Crvenoj kući, sada već zatvorenom dečjem domu u zabačenom delu Norfolka. Smeštena u zgradi od crvene cigle, duboko u unutrašnjosti, bila je gotovo potpuno odsečena od sveta. U Crvenoj kući su se događala najstrašnija zverstva nad decom...a ovaj muškarac, koji govori pod pseudonimom Kajl, baš je u toj zgradi preživeo najgore trenutke u životu.

Bivši učenici Crvene kuće svedoče o toksičnoj atmosferi, javnom ponižavanju i seksualnom zlostavljanjuju, pri čemu su članovi osoblja izgleda bili nasilni predvodnici. U središtu ovih optužbi nalazi se danska zadruga, koja je upravljala sa više od 25 sličnih ustanova i bila upletena u finansijski skandal.

"Dobio sam batine života", priča sagovornik SkyNewsa, prisećajući se kako su ga drugi učenici, po naređenju jednog nastavnika, brutalno napali nastavnika.

"Ušao je sa dvojicom ili trojicom učenika i rekao: 'Idite po njega.' Imao sam polomljena rebra, napuklu vilicu i podlive ispod očiju", priča žrtva Crvene kuće, koji danas radi kao radnik u obezbeđenju.

Kako kaže, nakon brutalnog batinanja, deca koja su ga krvnički tukla napustila su sobu, a nastavnik se okrenuo u njegovom pravcu i rekao: "To si i zaslužio!"

Sagovornik SkyNews-a imao je teško detinjstvo. Njegovi roditelji su bili zavisnici i u Crvenu kuću je stigao sa 14 godina. U brošuri o Crvenoj kući, koju mu je pokazao službenik Centra za socijalni rad, pisalo je da je ovo šansa za decu koja su trpela nasilje i koja su bila zanemarena da "počnu ispočetka", da plove, da jašu konje, da se druže sa nastavnicima. Međutim, nedugo nakon što je stigao u Crvenu kuću postalo mu je jasno da to što piše u brošuri nema nikakve veze sa realnošću.

"Nastavnici bi stavili stolicu nasred mermernog hodnika i ti bi morao da sediš tamo, pred svima. Dozvoljavali bi đacima da te udaraju ud licu. Nastavnici bi te treskali, šamarali tukli, da bi te potčinili", tvrdi sagovornik.

"Terali nas na težak rad"

Osim toga što je Crvena kuća trebalo deci da predstavlja dom, trebalo je i da ih obuči o radu u domaćinstvu. Kajlov san da jednog dana postane arhitekta brzo je bio prekinut. On se priseća kako su decu terali na rad kao da su robovi, da ribaju objekat škole, da kreče, da zidaju...

Sam Kajl je Crvenu kuću napustio nepismen...

On je samo jedan od stotine mališana koji su iz svih delova Velike Britanije slati u Crvenu kuću u periodu od 1984. do 1998, i jedan od 43 bivša učenika koji su pokrenuli pravni postupak zbog psihičkog, seksualnog i psihološkog nasilja koji su trpeli u toj ustanovi u vreme boravka.

Kajl navodi da je u kontaktu sa više od 60 drugih žrtva koji i dalje nisu spremni da javno pričaju o tome šta su prošli.

Kako piše SkyNews, dom je vodila "Tvind School Cooperative of Denmark", kontroverzna grupa osnovana krajem 60-ih godina prošlog veka, a osnovao ju je nastavnik, levičar, Mogens Amdi Petersen. Hipi guru dugačke kose i u vunenim džemperima privlačio je sledbenike vizijom "kako će oni promeniti svet".

Tvind je otvorio oko 30 radikalnih škola u Danskoj, uglavnom za decu iz ugroženih sredina, kao i dve u Engleskoj: Crvenu kuću u Norfolku i Malu školu u Istočnom Jorkširu.

Lokalne vlasti bi plaćale Tvindu i do 4.000 funti mesečno za obrazovanje, brigu i staranje o svakom detetu. Nastavnici je trebalo da doniraju svoju platu organizaciji i da žive kao komuna.

"Oni su se protivili učenju iz knjiga", priča Jes Fabrikus Muler, profesor-asistent sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji je napisao knjigu o ovoj organizaciji.

"Njihova poznata fraza bila je: 'Ne možeš videti svet ako gledaš u knjigu'. Delimično je to bio antiintelektualizam, ali i ideja da je učenje kroz praksu mnogo bolje", priča Muler.

Škole Tvind su uglavnom zatvorene u Danskoj, a mnogi bivši učenici pričali su pozitivno o nekonvencionalnoj edukaciji koju su dobijali. Te škole nisu naširoko povezivane sa zlostavljanje dece. Navodno je Crvena kuća bila izuzetak.

"Krenuli su da me siluju dok sam spavala"

Hejli je imala 13 godina kada su je poslali u Crvenu kuću. Sada, sa 44 godine, njen odlučan stav čini da deluje snažno. Obučena u crno, sa upadljivo roze noktima, njene ruke su prekrivene malim, crnim tetovažama.

Ona je opisala načine na koje su zaposleni na silu obuzdavali učenike. Mnogo puta je čak nekoliko njih pritiskalo jednog učenika na pod.

"Mislila sam da ću umreti jer nisam mogla da dišem", priča Hejli u suzama.

Potom je otkrila jezive detalje.

"Sećam se kako bi krenuli da me siluju dok bih spavala. Posle toga bih otišla da nađem nekog nastavnika, a oni bi mi rekli da se vratim u krevet, da lažem", priča Hejli dodajući da je više puta silovana u Crvenoj kući.

Stiven (50) iz Njukasla isto tvrdi da je doživeo psihičko i seksualno nasilje u Crvenoj kući. On je kao mali ostao siroče i bio je u više domova pre nego što je stigao u Crvenu kuću. Tada je imao 12 godina.

Kaže da je bio zlostavljan i da sada nije u stanju da radi zbog složenog posttraumatskog stresnog poremećaja, koji potiče od vremena koje je proveo u Crvenoj kući.

"Nikada neću izbaciti iz glave krike silovane dece", priča Stiven.

On tvrdi i da ga je direktor redovno tuga. Kaže da bi decu, ukoliko bi se upiškila u krevet, terali da trče okolo pred svima samo u pelenama, držeći dasku za wc šolju iznad glave...

Pobuna u školi

Deca su 1989. godine pokušala da upozore vlasti o tome šta se dešava u školi tako što su organizovali pobunu. Razlupali su prozore, a objekte škole su ošteteli.

Stiven je mislio da je pomoć stigla kada su došle policijske patrole, ali umesto toga, uhapsili su njega i još 17 učenika i optužili ih za remećenje javnog reda i mira i još nekoliko krivičnih dela.

Inspekcije regulatornih tela otkrile su rastuću zabrinutost nadležnih za Crvenu kuću. Inspektorat za socijalne usluge je 1990. godine pisao direktorima lokalnih vlasti upozoravajući ih da ne šalju decu u domove. Navedene su optužbe uključujući seksualni napad od strane nastavnika iz Danske, fizičko zlostavljanje od strane nastavnika i grupno silovanje od strane tri učenika.

Izveštaj koji je sačinio Savet okruga Norfolk 1994. pokazuje da su bili upoznati sa izveštajima o 20 žrtava zlostavljanja dece.

Uprkos navodima o zlostavljanju, koji su jasno dokumentovani, vrata Crvene kuće su ostala otvorena.

Dve godine kasnije je Dve Komisija za dobrotvorne svrhe započela istragu o domu zbog zabrinutosti da su sredstva iz kuće, koja su bila namenjena za dobrotvorne svrhe, umesto toga preneta privatnim preduzećima i liderima Tvinda.

Finansijski skandal

Pored prihoda od svojih škola, Tvind je upravljao i humanitarnom organizacijom Humana People to People, koja je sprovodila projekte u 26 zemalja. Novac se često prikupljao sakupljanjem korišćene odeće, koja je reciklirana i prodavana u zemljama u razvoju, ali su se kasnije pojavile kontroverze u vezi sa Tvindovim finansijama.

Devedesetih godina, danske vlasti i FBI tvrdili su da su sredstva namenjena humanitarnom radu organizacije zapravo korišćena za pranje novca, pri čemu su preusmeravana na račune unutrašnjeg kruga Tvinda – grupe nastavnika, koja je brojala oko 600 lojalnih članova.

Godine 2003, Petersen i još sedam članova grupe izvedeni su pred sud u Danskoj zbog optužbi za prevaru i proneveru gotovo 20 miliona evra.

Petersen je prvobitno oslobođen, ali je pobegao u Meksiko pre nego što je tužilaštvo uspelo da uloži žalbu na tu odluku. Veruje se da se i dalje nalazi tamo.

Godine 1998, Crvena kuća i "Winestead Hall" su zatvoreni od strane Komisije za dobrotvorne organizacije.

Stin Tomsen, bivši direktor "Winestead Hall", jedan je od retkih bivših članova unutrašnjeg kruga koji je javno kritikovao Tvind. Pridružio se pokretu sa 24 godine, oduševljen idejom da bude deo "socijalističke" grupe.

"Želeli smo jednakost, bolji svet i da razmišljamo o tome kako možemo biti snaga promena", govorio je.

Stin, koji sada ima 76 godina, deluje rastrzano između onoga što je Tvind mogao biti i onoga što je na kraju postao.

U kući, gde je dočekao novinare, vide se fotografije njegovih unuka, ali nema fotografija njegovog detinjstva. Stin tvrdi da ih je Petersen naredio članovima grupe da unište sve fotografije sebe nastale pre nego što su postali deo grupe. Tvrdi i da je sve ljubavne veze Petersen morao da odobri.

"Ako bih imao vezu sa nekom od žena unutar Grupe nastavnika, ona bi bila pod kontrolom. Ako ste želeli da se venčate ili imate decu, to bi bilo teško", tvrdi Stin.

On je 1998. otkrio da Tvind preusmerava novac iz škola u Engleskoj koje su formalno bile u vlasništvu humanitarnih organizacija. Napustio je pokret i odmah otišao u banku kako bi osigurao da mu poslednja plata ostane na računu.

"Bio je to spoj osećaja slobode i krivice jer sam napuštao svoje stare prijatelje. Znao sam da ih na neki način izdajem", kaže on.

Kaže da je postao "izgnanik" i da je pisao danskom Ministarstvu obrazovanja, optužujući Tvind da je sekta – što i danas veruje da jeste.

Šta se dogodilo sa Tvindom?

Budući da je šef Tvinda, kako se veruje, u Meksiku, nejasno je šta se dogodilo sa njegovom misterioznom grupom.

Međunarodni školski centar Tvind danas uglavnom funkcioniše kao koledž za obuku nastavnika na zapadu Danske, na mestu gde je pokret prvobitno nastao. Na njihovom zvaničnom sajtu Tvind se opisuje kao "obrazovna i kulturna saradnja niza nezavisnih danskih institucija", uz napomenu da više nisu povezani sa nekadašnjom Tvind zadrugom, koja je upravljala Crvenom kućom.

Kampus je izolovan, okružen visokim borovima, daleko od radoznalih pogleda. Iznad njega se nadvija ogromna vetroturbina, koju su učenici izgradili 1978. godine, koja je postala najdugovečnija vetroturbina na svetu.

Novinar koji je istraživao slučaj kaže da je kompleks deluje kao da je zarobljen u vremenu.

"Ali upravo nas ovde istraga, započeta u Norfolku, dovodi do bivšeg direktora Crvene kuće, koji i dalje radi u centru. Međutim, taj čovek, čije ime ne može biti objavljeno iz pravnih razloga, odbio je da razgovara sa nama", navodi novinar SkyNews.

Kako ističe, bivši direktor je negirao da je fizički zlostavljao decu koja su mu bila poverena, kao i saznanja da su njegovi zaposleni to činili.

U Velikoj Britaniji, policija Norfolka sprovela je dve opsežne istrage o zlostavljanju u Crvenoj kući, između 1984. i 1998. godine. Policajci su 2017. godine putovali u Dansku kako bi obavili ispitivanja, uključujući i razgovor sa bivšim direktorom škole, ali nijedna osoba nije optužena.

U zvaničnom saopštenju policija Norfolka navela je da su zbog "dokaznih poteškoća" i "zakonskih vremenskih ograničenja" zaključili da "ne postoji realna mogućnost da se postigne osuđujuća presuda protiv bilo kog osumnjičenog".

"Lično smo kontaktirali sve žrtve i posetili one koji su pristali da se sastanu sa nama kako bismo im objasnili ishod najnovije istrage", naveli su.

Čak 43 žrtve navodnog zlostavljanja u Crvenoj kući trenutno vode tužbu protiv Saveta grofovije Norfolk i lokalnih vlasti koje su ih poslale u taj dom.

"Postojala je prilika za prilikom da vlasti zaustave zlostavljanje, ali ono što je šokantno jesto to što je bilo dopušteno da se nastavi. Zašto je to bilo tako i ko je odgovoran, upravo su pitanja zbog kojih moji klijenti pokreću ovu tužbu", rekao je Daniel Lemberger Kuper iz advokatske firme Imran Khan and Partners, koja zastupa žrtve.

Žrtve dobijaju podršku od Udruženja preživelih iz "Shirley Oaks", koje se bori protiv istorijskog zlostavljanja u dečjim domovima u južnom Londonu. Suosnivač organizacije, dr Rejmond Stivenson, kaže da žrtve žele odgovore.

"Organizacija koja je vodila Crvenu kuću bila je međunarodna kompanija. Dakle, ko je odgovoran? Lokalni savet koji ih je tamo poslao ili vlada? Ja tvrdim – svi oni", kaže dr Stivenson, suosnivač Udruženja "Shirley Oaks".

Savet grofovije Norfolk opisao je optužbe kao "duboko zabrinjavajuće", dodajući da su "u potpunosti sarađivali u istragama, koje se odnose na decu koju su tamo smestile druge lokalne vlasti".

Za Kajla, sadašnji prioritet je osigurati da oni koji su dopustili zlostavljanje ranjive dece budu privedeni pravdi.

"Još uvek postoje ljudi iz ove organizacije koji su u Velikoj Britaniji i širom Evrope, i moraju biti izvedeni pred lice pravde", kaže on.

(Telegraf.rs)