Sledeći koraci su najkritičniji u ratu u Ukrajini: Zamke u sporazumu o primirju i nestabilni faktor Putina

Najava Marka Rubija u Saudijskoj Arabiji o pristanku Ukrajine na 30-dnevni prekid vatre nije nimalo jednostavna stvar i mali korak ka miru. Pre samo nedelju dana u Beloj kući, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije uspeo da progovori ni reč, a potpredsednik SAD je poslao svima poruku da će stvari biti rešene na "Trampov način" ili nikako.

Za samo nekoliko dana, Kijev je napravio niz koraka unazad, ali istina je da su oni prilično odmereni u pogledu diplomatskih manevara i ne izgledaju niti "mirišu" na bezuslovnu predaju. Pritisci na Ukrajinu vršeni su i biće i dalje, pošto SAD, nakon incidenta u Beloj kući, ne samo da su zamrzle pošiljku oružja već su i "podigle prijemnik" od obaveštajnih službi. Bez naprednih američkih sistema, ne samo da su sistemi naoružanja srednjeg i dugog dometa "slepi", već su protivvazdušna odbrana glavnih urbanih centara zemlje i kritična energetska infrastruktura sigurno manje zaštićeni.

Preporučujemo

Kijev i Zelenski su juče iz Saudijske Arabije napravili veći korak ka povlačenju. Ukrajina, koja ni na koji način nije razgovarala o opštem prekidu vatre, već samo o prekidu vatre u upotrebi bespilotnih letelica, raketa dugog dometa i zatišju na moru, pristala je da prekine svako kretanje na ratištima najmanje mesec dana.

Ukrajina je čak prihvatila ovaj prekid vatre, a da praktično nije dobila nikakvu američku garanciju, barem ne zvanično. Obaveza da će oružje ponovo početi da stiže u Ukrajinu i da će sistemi ponovo početi da prenose kritične informacije ne može se ni na koji način smatrati garancijama.

Kijev rizikuje podatke ovim konkretnim potezom, jer je Rusija, posebno u prve dve godine rata, naročito nakon povlačenja svojih trupa iz Hersona, u potpunosti iskoristila svaku slabost Ukrajinaca na terenu.

Međutim, ukrajinska taktika je takođe pružila nešto dodatno i pokazuje da Kijev ima značajan diplomatski kapital, barem takav da može da izdrži i ubire koristi u izuzetno nepovoljnim uslovima.

Pozivanje na vredne materijale i sporazum sa Vašingtonom još nemaju ukrajinski potpis i ovo je "karta" koju zemlja još uvek ima u rukama. Sa ovakvim uslovima, nije malo verovatno da će uspeti da "odigra" u trenutku kada proceni da će imati najveću moguću korist za sebe.

Tramp i izazov sa Putinom

Ubrzo nakon saopštenja iz Saudijske Arabije, Donald Tramp je istakao da će sada SAD ići u Moskvu. Američki predsednik je više puta i u svim tonovima istakao da poštuje ruskog predsednika i da se u poslednje vreme ne ustručava da povuče poteze koji su ga naveli da se više identifikuje sa ruskim nego sa ukrajinskim pozicijama.

Sada je, pored Moskve, "lopta" odgovornosti i u rukama samog predsednika SAD, koji će morati da ubedi rusku stranu da prihvati ukrajinski sporazum, što će biti težak i zahtevan proces.

Rusija je prenela svoje uslove sa sastanka Lavrov-Rubio i ponovo iz Saudijske Arabije i ruskom predsedniku je teško da odstupi prvi put od početka rata. Tramp tvrdi da ima sredstava da ubedi Kremlj da sedne za sto, a ako je za nešto i zaslužan, to je da je za 50 dana uspeo da promeni fokus na ratu. Od "kada će se rat završiti?" što je bilo glavno pitanje za vreme Bajdenove administracije, danas treba odgovoriti "kako će se završiti".

Foto: Tanjug/AP

Tramp je približio dve strane što je više moguće pregovaračkom stolu velikom brzinom, pa čak i na neortodoksan način. Trebalo bi uzeti zdravo za gotovo da će od sutra, ako se Rusija usprotivi i odbije da pristane na ono što SAD prvo predlažu, Tramp bez razmišljanja imati Putina u vidu.

Način na koji 47. predsednik SAD na svoj način tumači "Mir kroz snagu" koji je Regan rekao pre 40 godina ne znači da neće uspeti. Putin nikako nije Zelenski ni po manirima ni po dinamici, ali to neće sprečiti američkog predsednika da sprovede svoj plan ili krene u iznenadni napad kojim god "oružjem" koje ima u svojim rukama da ostvari svoj cilj.

Tramp je već aktivirao čoveka koji je doneo opipljive rezultate na Bliskom istoku, Stiva Vitkofa. Vitkof, koji je prisustvovao prvim sastancima u Saudijskoj Arabiji, ali je već jednom bio u Rusiji, možda je već obavestio Kremlj o tome šta će američki predsednik tražiti. Rusija je nestabilan faktor koji je takođe pod pritiskom, a činjenica da je prvi put pozvana da "doprinese" izborom drugog pravca može da stavi na test balans, piše Protothema.

Saudijska Arabija se pojavljuje kao strateški saveznik i partner

Saudijska Arabija je ponovo odigrala ključnu ulogu u diplomatskim kretanjima u poslednje tri godine. Pored dve konferencije na najvišem nivou u poslednjih mesec dana o ratu u Ukrajini, Saudijska Arabija je bila domaćin sličnih, mada nezvaničnih, konferencija o krizi na Bliskom istoku.

Država sa svojim ogromnim energetskim resursima i odgovarajućom likvidnošću sistematski pokušava da bude partner svih strana. Podrazumeva se da su odnosi sa SAD i Rusijom obostrano dobri, dok je Saudijska Arabija uspela da ih održi na odličnom nivou, davši i najmanje 400 miliona dolara humanitarne pomoći Ukrajini.

Za Donalda Trampa, Saudijska Arabija je takođe jedan od najvažnijih investicionih partnera u njegovom nastojanju da povrati američku ekonomiju, a predsednik SAD ne krije da je otvoreno tražio ulaganja od 1 biliona.

Foto: Tanjug/AP

U svetu koji se dramatično menja velikom brzinom, prestolonaslednik Saudijske Arabije pokušava, uz bogatstvo novca kojim upravlja, da transformiše svoju zemlju i svoj profil u zemlju "tihe sile", koju Amerikanci nazivaju "mekom moći".

Saudijska Arabija je već "zamrznula" rat sa jemenskim Hutima, a Bin Salman je, posle ubistva Džamala Kašogija u Turskoj i onoga za šta su ga optužile tajne službe Ankare, iz korena promenio i svoje načine i praksu. Metode Saudijske Arabije, njen ogroman ekonomski i energetski potencijal, a pre svega njena spremnost da sarađuje sa svim velikim silama sveta, govore da će zemlju Arapskog poluostrva uskoro dovesti u prvi plan kao jednog od vodećih posrednika.

(Telegraf.rs)