"Bliznakinje brinete" sa Balkana špijunirale za Rusiju, stigle do CG: Operaciju režirao austrijski biznismen

Katrin i Vanja, dve devojke poreklom iz Bugarske, poznate pod nazivom "Bliznakinje brinete", obišle su celu Evropu u potrazi za informacijama od značaja koje bi kasnije slale Rusiji. Njih dve i još četiri državljana Bugarske, koji žive u Velikoj Britaniji, osuđeni su za učešće u špijunskoj operaciji širom Evrope.

Nakon tromesečnog suđenja u Old Bejliju, dve žene i jedan muškarac, proglašeni su krivim za zaveru u cilju dobijanja informacija koje bi bile direktno ili indirektno korisne Rusiji. Još trojica muškaraca su priznala krivicu po optužbama iz Zakona o službenoj tajni pre početka suđenja.

Preporučujemo

Katrin Ivanova (33) i kozmetičarka Vanja Gaberova (30) bile su deo sofisticiranog ruskog špijunskog lanca kontrolisanog iz kuće u Grejt Jarmutu u Velikoj Britaniji. Živele su kao da su u filmu o Džejmsu Bondu, njuškajući i snimajući tajnim kamerama.

Obe su uhapšene, a na sudu je rečeno da su aktivnosti često uključivale nadzor, praćenje ljudi ili otkrivanje gde se nalaze i izveštavanje nazad u Rusiju. Grupa je izvela šest operacija tokom skoro tri godine "u korist Rusije, neprijatelja Ujedinjenog Kraljevstva".

Ivanova i Gaberova osuđene su u petak za špijuniranje, zajedno sa Vanjinim bivšim dečkom, dekoraterom Tihomirom Ivančevom (39), piše Mirror.

Aktivnosti špijunaže režirao je navodni ruski agent Jan Marsalek (44), inače austrijski biznismen, koji se nalazi na Interpolovoj poternici nakon propasti jedne nemačke firme. Marasalek je bio posrednik ruske obaveštajne službe, sa sedištem u Grejt Jarmutu, koji je dobio više od 200.000 evra u cilju finansiranja špijunskih aktivnosti.

"Između 2020. i 2023. godine, ovo troje optuženih, zajedno sa nizom drugih ljudi, špijunirali su u korist Rusije. Pokušali su da prikupe informacije u korist Rusije, neprijatelja Velike Britanije, o raznim ciljevima, kako ljudima tako i lokacijama od posebnog interesa za rusku državu. Njihove aktivnosti izazvale su očiglednu i neizbežnu štetu po bezbednost i interese Velike Britanije", rekla je Alison Morgan iz tužilaštva u Engleskoj.

Optuženi su bili sofisticirani u svojoj metodologiji, vršeći aktivnosti nadzora nad pojedincima i mestima, izrađujući lažne identitete i primenjujući naprednu tehnologiju za dobijanje informacija. Svi su znali zašto su dobili zadatak da sprovode operacije. Njihova aktivnost je bila preduzeta u direktnu ili indirektnu korist Rusije", objasnila je Alison.

Foto: Metropolitan Police

Jedna od meta bio je Kristo Grozev, istraživački novinar koji je trovanje novičokom u Solsberiju povezao sa ruskim obaveštajcima koji su to planirali. Grozeva su u Beč, Bugarsku i Valensiju pratile Gaberova, Ivanova i Džambazov gde je govorio na konferenciji "Novinari protiv ruske agresije".

Gaberova je uskočila u taksi iza Grozeva na aerodromu u Valensiji i rekla vozaču: "Prati taj taksi".

U drugoj operaciji, špijuni su pokušali da prikupe mobilne brojeve američkog i ukrajinskog vojnog osoblja u bazi u Štutgartu u Nemačkoj. Kupili su četiri polovna automobila za parkiranje ispred baze koji su navodno bili napunjeni sofisticiranom opremom za prikupljanje podataka. Čak su i napravili nekoliko video-snimaka ispred kasarne u kojoj su se obučavali ukrajinski vojnici.

Vanja i Tomislav odleteli su u Crnu Goru da špijuniraju Kirila Kačura, koji je bio zaposlen u Istražnom komitetu Rusije pre nego što je napustio zemlju 2021. godine. Par se pretvarao da su "razigrani par" koji uživa u igri badmintona dok su "njuškali" Kačura u njegovoj vili.

Na meti se našao i novinar Roman Dobrohotov, koji je suosnivač ruskog časopisa "Insajder". Ivanova je pratila gospodina Romana na letu za Berlin i posmatrala ga tako pažljivo da je mogla da sazna i PIN broj njegovog telefona.

Sud je čuo da su detektivi iz komande Meta za borbu protiv terorizma pregledali više od 200.000 poruka i zaplenili stotine predmeta nakon koordinisanog niza racija i hapšenja 8. februara 2023.

Konkretno, u bivšem hotelu sa 33 sobe koji je pripadao Orlinu Rusevu pronađeni su predmeti, uključujući sofisticiranu špijunsku opremu kao što su prislušni uređaji, skrivene kamere i štampač lažnih ličnih karata.

Istražni tim je identifikovao šest ključnih špijunskih "zavera" u koje je grupa bila umešana. To je uključivalo aktivnost koja je bila usmerena na dva istraživačka novinara za koje se smatralo da izveštavaju priče suprotne interesima ruske države.

Bivši visoki kazahstanski političar koji je živeo u Velikoj Britaniji takođe je bio na meti, a grupa je planirala da organizuje proteste u kazahstanskoj ambasadi u Londonu. Obe operacije bile su deo razrađenog plana da se pomogne ruskoj državi da stekne naklonost Kazahstana.

Pregledavanje hiljada poruka, a zatim uparivanje sa fizičkim putovanjima, finansijskim izveštajima i izveštajima o nadzoru i snimcima, značilo je da su detektivi bili u stanju da izgrade ubedljivu sliku aktivnosti grupe, kao i da identifikuju one koji su uključeni i njihove uloge u grupi.

(Telegraf.rs)