Ukrajnici uspeli da onesposobe rusko "čudesno oružje": Kako su narušili Putinovu taktiku?

Tokom septembra prošle godine samo tokom jedne nedelje Rusija je lansirala više od 900 kliznih bombi duž više od 1.200 kilometara dugog fronta sa Ukrajinom.

Ukrajinske odbrambene snage bile su gotovo nemoćne da zaustave ovo oružje dugog dometa, koje je ostavljalo razarajuće posledice, prenosi britanski Telegraph.

Preporučujemo

Poznate kao "čudesno oružje" Rusije, ove klizne bombe su rutinski korišćene za uništavanje ključnih ukrajinskih ciljeva, od logističkih baza do štabova vojske. Opremljene krilima i satelitski vođenom navigacijom, svaka od njih težila je i do tri tone.

Međutim, 12 meseci kasnije, ruske klizne bombe su praktično beskorisne zahvaljujući iznenadnom uspehu ukrajinskih radio-ometača.

Telegram kanal "Fighterbomber", koji vodi anonimni ruski pilot, saopštio je da su ukrajinski ometači "zasićeni duž linije fronta", blokirajući unutrašnje navigacione sisteme kliznih bombi.

"Svi satelitski korekcioni sistemi su u upotrebi", rekao je pilot.

Umesto da udare u metu, završe na njivi

To ne znači da je Rusija prestala da koristi klizne bombe. Međutim, one se sada često pretvaraju u neaktivne projektile, padajući na njive daleko od svojih predviđenih ciljeva, umesto da pogađaju ukrajinske rezervne snage ili komandna mesta vojnih jedinica.

Ometači, koji mogu biti pojedinačni mamce ili deo šireg odbrambenog sistema aviona, poput zapadnih F-16 blokiraju neprijateljske sisteme emitovanjem ometajućih signala. Prema "Fighterbomber", sada je često potrebno čak 16 kliznih bombi da bi se pogodio jedan cilj.

Pre samo nekoliko meseci, Kijev je delovao bespomoćno pred ovim bombama. Dmitro Kuleba, bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova, rekao je za Financial Times krajem 2024. godine da "ne možete da ometate klizne bombe i ne možete da se sakrijete od njih".

"Da budemo jasni, ruske klizne bombe ne bi smele biti podložne ometanju", rekao je Tom Vizington, stručnjak za oružje iz Royal United Services Institute.

On je istakao da su "ruske klizne bombe trebalo da budu napravljene i opremljene robusnim globalnim navigacionim sistemom, koji prima enkriptovani signal i trebalo bi da bude otporan na ometanje".

To znači da su ruske klizne bombe ili toliko loše dizajnirane da su podložne ometanju, ili je Ukrajina pronašla način da zaobiđe zaštitne sisteme ugrađene u ovo oružje. S obzirom na to da je Rusija uspešno koristila klizne bombe tokom više meseci, verovatnije je da se radi o ovom drugom.

Ovo je značajan razvoj događaja, imajući u vidu razaranje koje su bombe izazivale još u novembru, pomažući ruskim trupama da ostvare najbrže napredovanje od početka rata. Njihova nova neefikasnost mogla je doprineti tome što je rusko napredovanje usporilo treći mesec zaredom u februaru.

Ove vesti će predstavljati izazov za američkog predsednika Donalda Trampa i potpredsednika Džej Dija Vensa, koji veruju da Kijev nema šanse da potisne Rusiju ili zadrži svoje trenutne položaje. Uticaj na front mogao bi biti značajan, smanjujući sposobnost Rusije da napada ukrajinske pozadinske položaje, što je bio ključni deo strategije iscrpljivanja, koju je Kremlj prienjivao.

Pre nego što pošalju veliki broj vojnika, ruske snage su poznate po tome što lansiraju intenzivne vazdušne napade kako bi oslabile ukrajinske položaje, stvorile konfuziju i nanele početne gubitke duž linije fronta.

"Sada Ukrajina sprečava Rusiju da pouzdano pogađa ciljeve iza linije fronta. Moskva ne može da utiče na ukrajinske komandne i kontrolne centre, niti da ometa logistiku, što znači da njihove snage ne mogu da se kreću željenom brzinom i manevrišu onako kako bi želele na bojnom polju", objasnio je Vizington.

Postoji zabrinutost da bi ukrajinski napredak u ometanju i na bojnom polju mogao biti ugrožen nedavnom odlukom Donalda Trampa da pauzira isporuku vojne pomoći i obaveštajnih podatak Kijevu.

Prema magazinu Forbes, pauza je uticala na ukrajinske radarske ometače u avionima F-16, što bi moglo oslabiti sposobnost vojske da spreči ruske napade duž linije fronta.

Evropa je obećala da će popuniti prazninu gde je to potrebno, ali stručnjaci kažu da će Ukrajini biti teško da nastavi borbu efikasno bez podrške SAD.

Ukrajinski evropski saveznici kontaktirali kompanije specijalizovane za elektronsko ratovanje kako bi istražili mogućnosti za održavanje kapaciteta Kijeva za ometanje. Pauza u američkoj pomoći i obaveštajnim podacima dolazi usred izveštaja da je Ukrajina nedavno ostvarila uspehe na istočnom frontu, povratila ključne položaje i nanela Rusiji "neodržive gubitke".

Ukrajinske snage su napredovale protiv ruskih trupa u blizini velikih istočnih gradova Pokrovsk i Toreck, povrativši nekoliko ključnih pozicija, navode vojni blogeri. Međutim, ometanje kliznih bombi nije čarobno rešenje, niti je nužno glavni razlog usporavanja ruskog napredovanja ili sve većeg uspeha Ukrajine.

"Svaka taktička prednost rezultat je kombinacije više faktora. Svako tehnološki uspeh poput ovog je obično privremen", rekao je Vizington.

A nije samo Ukrajina bila uspešna u ometanju oružja. Ruslan Levijev, vojni analitičar iz Conflict Intelligence Team, rekao je da je rusko elektronsko ometanje primoralo Ukrajinu da prestane da koristi određene vrste oružja.

"Uticaj ruskih sistema za ometanje primećen je više puta tokom ovog rata. Zbog njih je obustavljena isporuka visokopreciznih artiljerijskih granata Eskalibur", rekao je on.

Reč je o artiljerijskom projektilu sa GPS navođenjem koji isporučuju SAD.

Sve veći uspeh Ukrajine u ometanju, obliku elektronskog ratovanja, nije ograničen samo na klizne bombe, već se odnosi i na dronove. Inovacije u ukrajinskom elektronskom ratovanju znače da je većina ruskih dronova presretnuta, izgubljena ili skrenuta od cilja, navodi se u izvešteju Instituta za proučavanje rata (ISW).

Oko 40 ruskih dronova tipa šahid ušlo je 25. novembra u vazdušni prostor Belorusije, primoravajući Minsk da aktivira borbene avione odgovor.

(Telegraf.rs)