Novi izveštaj SIPRI o trgovini oružjem u svetu: Dramatične promene od početka ruske invazije na Ukrajinu

Na prvi pogled, jedna rečenica u poslednjem izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) može delovati iznenađujuće - Globalni izvoz naoružanja je više-manje stagnirao i nije se gotovo promenio u odnosu na period od 2010. do 2019.

Međutim, detaljniji pogled na pojedine zemlje ukazuje na dramatične geopolitičke promene koje trenutno potresaju svetski poredak, prenosi Deutsche Welle.

Preporučujemo

Ukrajina je bila najveći uvoznik teškog naoružanja na svetu u periodu od 2020. do 2024. godine. Zemlja koju je napala Rusija povećala je uvoz gotovo sto puta, što je zapanjujući razvoj u poređenju sa periodom od 2015. do 2019. godine. Skoro 9 odsto svih globalnih isporuka naoružanja završilo je u Ukrajini.

Ruska agresija i nesigurnost SAD podstiču uvoz naoružanja

U istom periodu, uvoz naoružanja u drugim evropskim zemljama porastao je za 155 odsto. Ovo je takođe direktna posledica ruske agresije, koja je počela u februaru 2022. godine. Prema istraživačima SIPRI, razlog za ovo je i nesigurnost u vezi sa promenama u spoljnoj politici SAD.

"Novi podaci o prodaji naoružanja jasno odražavaju naoružavanje koje se događa među državama u Evropi kao odgovor na pretnju od Rusije. Međutim, neki veliki uvoznici naoružanja, uključujući Saudijsku Arabiju, Indiju i Kinu, zabeležili su veliki pad u uvoznim količinama iz raznih razloga, uprkos visokim percepcijama pretnji u njihovim regionima", rekao je Metju Džordž, jedan od autora novog izveštaja.

Prema izveštaju, 35 zemalja učestvovalo je u isporukama naoružanja Ukrajini u periodu između 2020. i 2024. godine, što čini oko 8,8 odsto svih globalnih uvoznih količina. SAD je činila 45 odsto svih isporuka, slede Nemačka sa 12 odsto i Poljska sa 11 odsto.

Ovi odnosi ponovo jasno pokazuju koliko bi bilo problematično ako bi SAD, pod novim predsednikom Donaldom Trampom, potpuno povukle vojnu pomoć Ukrajini. Ukrajina je bila jedina evropska zemlja među deset najvećih uvoznika naoružanja na svetu u periodu između 2020. i 2024. godine, iako su i druge evropske zemlje značajno povećale svoje narudžbine i isporuke naoružanja.

"Sa sve agresivnijom Rusijom i transatlantskim odnosima pod tenzijama tokom prve Trampove administracije, evropske NATO članice preduzele su korake kako bi smanjile zavisnost od uvoza naoružanja i ojačale evropsku industriju naoružanja", rekao je Piter Vezeman, viši istraživač u programu SIPRI za transfer naoružanja.

"Međutim, transatlantski odnos u snabdevanju naoružanjem ima duboke korene. Isporuke iz SAD su porasle, a evropske NATO članice imaju skoro 500 borbenih aviona i mnogo drugog naoružanja koje je još uvek na čekanju iz SAD", dodao je on.

Tramp, koji je ponovo preuzeo funkciju u januaru, obustavio je vojnu pomoć Ukrajini 3. marta, nakon nezapamćenog sukoba sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Da li će to ostati tako, tek treba da se vidi.

SAD su i dalje najveći izvoznik, a Ruski izvoz je naglo opao

Sjedinjene Države ostaju najveći svetski izvoznik naoružanja, isporučujući naoružanje u ukupno 107 zemalja između 2020. i 2024. godine.

"SAD su u jedinstvenoj poziciji kada je u pitanju izvoz naoružanja. Sa 43 odsto, njihov udeo u globalnim izvoznim količinama naoružanja više je od četiri puta veći od sledećeg najvećeg izvoznika, Francuske“, rekao je Dćordž.

Rusija, s druge strane, izvezla je 63 odsto manje naoružanja između 2015. i 2024. godine, a 2021. i 2022. godine ukupni volumen bio je najniži u poslednje dve decenije. Nije ni čudo. Izgleda da se Rusija već naoružavala tokom priprema za rat, umesto da prodaje naoružanje drugim zemljama

"Rat protiv Ukrajine je dodatno ubrzao pad ruskog izvoza naoružanja, jer je potrebno više oružja na bojištima, trgovinske sankcije otežavaju Rusiji proizvodnju i prodaju svog naoružanja, a SAD i njihovi saveznici vrše pritisak na države da ne kupuju rusko naoružanje", rekao je Vezeman.

Ako je Rusija i dalje prodavala naoružanje, kupci su bili uglavnom Kina i Indija.

Stagnacija u količini, ali sa velikim promenama

Dok je uvoz naoružanja u zemlje Bliskog istoka opao za 20 odsto između 2015–2019. i 2020–2024, četiri od deset najvećih zemalja uvoznica naoružanja u periodu od 2020–2024. dolaze sa Bliskog istoka: Katar, Saudijska Arabija, Egipat i Kuvajt. Četiri druge zemlje u top 10 uvoznika dolaze iz Azije i Okeanije: Indija, Pakistan, Japan i Australija.

"Dok uvoz naoružanja u Evropi i na Bliskom istoku i dalje privlači pažnju medija, Azija i Okeanija su ostale najveći region u svetu u pogledu uvoza naoružanja u periodu od 2020–2024, kao što je to gotovo uvek bio slučaj od početka 1990-ih", navodi se u izveštaju.

Uprkos ratu Izraela u Pojasu Gaze, koji je započeo u oktobru 2023, gotovo da nije bilo promena u uvozu naoružanja u Izrael između 2015. i 2024. godine. Izraelci su uglavnom koristili oružje koje je već bilo isporučeno, prvenstveno iz SAD, prema izveštaju SIPRI.

Globalna trgovina naoružanjem stagnira u pogledu ukupnog volumena, ali promene među zemljama koje na kraju dobijaju naoružanje su ozbiljne. Dalji razvoj događaja brzo se pojavljuje: Nemačka, na primer, planira da investira astronomske iznose u nemačku vojsku, Bundesver, i dalju podršku Ukrajini u narednim godinama, a stručnjaci predviđaju iznos od oko 400 milijardi evra.

Kao što je SIPRI već izvestio u decembru 2024. godine, promet 100 najvećih industrija naoružanja na svetu porastao je za 4,2 odsto na oko 632 milijarde dolara samo u 2023. godini.

Top 10 najvećih svetskih uvoznika oružja

1. Ukrajina 8,8
2. Indija 8,3
3. Katar 6,8
4. Saudijska Arabija 6,8
5. Pakistan 4,6
6. Japan 3,9
7. Australija 3,5
8. Egipat 3,3
9. SAD 3,1
10. Kuvajt 2,9

* Napomena u pitanju je procenat od ukupno prodatog oružja u svetu

(Telegraf.rs)