Tramp i Putin se udružuju zbog Balkana: Neočekivano imaju zajedničkog neprijatelja, evo i kog

Na istoku Evrope vodi se egzistencijalna borba za pravu suštinu demokratije, a vlada Donalda Trampa trebalo bi da je tu da pomogne.

Rumunija, zemlja od 19 miliona ljudi koja se graniči sa Ukrajinom, sada je u centru transatlantskog spora između saveznika američkog predsednika i evropskih centrista, koji se plaše da bi ključni izbori mogli biti izmanipulisani od strane Moskve, prenosi portal Politico.

Preporučujemo

U pitanju je ustavna kriza koja je izbila u novembru, kada je ultranacionalistički, proruski kandidat Kalin Đorđesku neočekivano pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora.

Usled velikog šoka u Bukureštu i šire, vlasti su počele da istražuju njegovu kampanju. Otkrili su navodne finansijske nepravilnosti i povezanost sa sumnjivim likovima. Takođe su se pojavili izveštaji da je Đorđesku imao koristi od strane stranog mešanja, uključujući masovnu TikTok kampanju za uticaj. Sumnjalo se da iza njegove kampanje stoji Rusija.

U decembru, nekoliko dana pre drugog kruga između Đorđeskua, koji je kritikovao NATO i izrazio divljenje prema Vladimiru Putinu, i proevropskog kandidata, rumunski Ustavni sud je presudio da su izbori bili kompromitovani i da moraju biti poništeni.

Ponovni izbori su zakazani za maj, dok istražitelji nastavljaju sa radom. Međutim, u nedelju je Centralna izborna komicija zabranila Đorđeskuu da se kandiduje. Ima nekoliko dana da se žali na ovu odluku, ali se čini da neće uspeti u tom pokušaju.

Za cinike i kritičare ove presude, uključujući moćnog Trampovog savetnika milijardera Ilona Maska, ovo je još jedan dokaz da je evropski establišment međusobno povezan, dok stari politički delovi udružuju snage sa dubokom državom.

Jedan problem za rumunsku demokratiju je što mnogi unutar zemlje, kao i neutralni posmatrači, vide određenu istinu u ovoj tvrdnji. Razočaranje u politički establišment je široko rasprostranjeno. Đorđesku  je ponudio radikalnu promenu.

S druge strane, tu su i oni iz proevropskog centrističkog kruga u Bukureštu, Briselu i drugde, koji se plaše da je klasična ruska operacija uticaja umešala prste u još jedne izbore. U nedelju je odgovor bio trenutan. Đorđeskuovi fanovi su se sukobili sa policijom ispred CIK i zapalili društvene mreže svojim besom.

Sam Đorđesku je iskoristio narativ o teoriji zavere, odlučivši da internacionalizuje svoje teškoće.

"Ovo je direktan udarac u srce svetske demokratije. Ako demokratija u Rumuniji padne, ceo demokratski svet će pasti! Ovo je samo početak. To je jednostavno! Evropa je sada diktatura, Rumunija je pod tiranijom!", napisao je on na Maskovoj društvenoj mreži Iks.

Sve u vezi sa Đorđeskuovom pričom čini ga privlačnom temom za Trampove glasne saradnike. Bio je nezavisan kandidat. Protivi se pravima LGBTQ+ osoba, kritikovao je EU i podršku Ukrajini, i izrazio divljenje prema Putinu, prošlim fašističkim liderima Rumunije i Drakuli. Na TikToku je objavljen i snimak 62-godišnjeg Đorđeskua kako vežba na trčakoj stazi i nosi tradicionalnu rumunsku nošnju dok jaše konja.

Izjednačavanje stavova između Kremlja i Bele kuće zaista stvara konfuziju i napetost u Bukureštu. Tokom Hladnog rata, Rumunija je bila odlučno prozapadna zemlja pod komunističkom vladavinom, održavajući veze sa SAD, ali istovremeno je bila oprezna prema Moskvi. Međutim, sa promenom političke dinamike pod administracijom Donalda Trampa, stvari su počele da se menjaju.

Rumunija je dugo smatrala svoje članstvo u NATO i svoj prozapadni stav kao ključne, a njena uloga kao ključnog NATO centra, sa američkom raketnom odbranom i velikom NATO bazom, učvrstila je njen položaj unutar zapadnog saveza. Međutim, kako odnosi sa Rusijom postaju sve komplikovaniji i SAD se povremeno usklađuju sa Moskvom, rumunski glasači i političari suočavaju se sa zbunjujućom stvarnošću. Kao što je Oana Popesku-Zamfir, direktorka GlobalFocus centra, rekla, situacija nije samo stvar ruske intervencije, već i učešća Vašingtona, što je stvorilo "dvostruku intervenciju".

Ideja da SAD mogu biti percipirane kao saveznici Moskve izaziva zabrinutost kod mnogih Rumuna, naročito s obzirom na dugogodišnje anti-rusko osećanje u zemlji. Politička promena pod administracijom Donalda Trampa, u kombinaciji sa podrškom ličnosti kao što su Ilon Mask i potpredsednik Džej Di Vens, uzburkala je situaciju u Rumuniji. Ovi uticaji čine da neki smatraju da su njihovi prigovori legitimni, što dovodi do daljeg nezadovoljstva i frustracije.

Na duže staze, cilj Kremlja bi mogao biti da stvori konfuziju i haos u zemljama poput Rumunije, ostavljajući ih nesigurnim kojoj strani da se priklone. Ova destabilizujuća strategija mogla bi Rusiji omogućiti da ima vidljiviju prisutnost u regionu, ne nužno kroz divljenje, već kroz strah i podelu.

Ova nova dinamika stvara nesigurnost ne samo za političku budućnost Rumunije, već i za širi transatlantski savez. Sa potencijalnim rizikom za jedinstvo NATO i EU, situacija je trenutak velike važnosti za Rumuniju koja mora da se snađe u ovim promenljivim savezima. Prozapadna i pro-EU politička kultura zemlje suočava se sa najvećim izazovom u poslednjim decenijama, a uticaj i Rusije i SAD oblikuju debatu na nepredvidiv način.

"Mislim da je to krajnji cilj za Kremlj. Izazivanje haosa i konfuzijae na kratak rok, a oni su to već postigli i na duži rok, imaju čvrst otisak i vidljivije prisustvo. Oni nemaju za cilj da se dopadnu, već da ih se plaše. Mislim da će se i to postići", dodala je Oana Popesku-Zamfir.

(Telegraf.rs)