Šta Grenland čini strateški važnim u vreme rastućih tenzija? I zašto baš sada?

Kada je predsednik SAD Donald Tramp prvi put predložio kupovinu Grenlanda 2019. godine, mnogi su to smatrali šalom. Danas se više niko ne smeje.

Trampovo interesovanje za Grenland, koje je ponovo snažno iskazao ubrzo nakon povratka u Belu kuću u januaru, deo je agresivne spoljnopolitičke platforme "Amerika na prvom mestu".

Ova politika uključuje zahteve da Ukrajina ustupi prava na svoje mineralne resurse u zamenu za nastavak vojne pomoći, pretnje preuzimanjem kontrole nad Panamskim kanalom i sugestije da Kanada postane 51. američka država, piše u velikoj analizi AP.

Zašto Grenland?

Rastuće međunarodne tenzije, globalno zagrevanje i promena svetske ekonomije stavili su Grenland u centar debate o globalnoj trgovini i bezbednosti.

Tramp želi da osigura da SAD kontrolišu ovu zemlju bogatu mineralima, koja štiti Arktik i severnoatlantske prilaze Severnoj Americi.

Kome pripada Grenland?

Grenland je samoupravno područje Danske, dugogodišnjeg saveznika SAD, koja je odbacila Trampove predloge. Danska je takođe priznala pravo Grenlanda na nezavisnost kada god to odluči.

Zbog zabrinutosti oko stranog mešanja i zahteva da Grenlanđani sami odlučuju o svojoj sudbini, premijer Grenlanda raspisao je prevremene parlamentarne izbore za utorak.

Najveće ostrvo na svetu, čijih 80% se nalazi iznad Arktičkog kruga, dom je za oko 56.000 uglavnom Inuita, koji su do sada uglavnom bili ignorisani od strane ostatka sveta.

Zašto su druge zemlje zainteresovane za Grenland?

Klimatske promene tope arktički led, otvarajući mogućnost severozapadnog prolaza za međunarodnu trgovinu i obnavljajući rivalstvo između Rusije, Kine i drugih zemalja oko pristupa resursima u regionu.

"Budimo jasni: uskoro ulazimo u Arktički vek, a njegova ključna karakteristika biće meteorski uspon Grenlanda, njegov stalni značaj i sveprisutan uticaj", rekao je Dvejn Menezis, direktor Polarne istraživačke i političke inicijative.

"Grenland — smešten na raskrsnici Severne Amerike, Evrope i Azije, sa ogromnim potencijalom u resursima — postaće još strateški važniji, dok će sve velike i male sile pokušavati da mu se dodvore. Jedna od njih je posebno zainteresovana da ode korak dalje i kupi ga."

Faktori koji pokreću interes SAD za Grenland

Arktička konkurencija

Posle Hladnog rata, Arktik je bio područje međunarodne saradnje. Međutim, klimatske promene, potraga za retkim resursima i rastuće međunarodne tenzije posle ruske invazije na Ukrajinu ponovo podstiču rivalstvo u regionu.

Strateška važnost

Grenland se nalazi uz severoistočnu obalu Kanade, a više od dve trećine njegove teritorije leži unutar Arktičkog kruga.

Zbog toga je ključan za odbranu Severne Amerike još od Drugog svetskog rata, kada su SAD okupirale Grenland kako bi sprečile da padne u ruke nacističke Nemačke i zaštitile ključne pomorske rute severnog Atlantika.

SAD su od tada zadržale vojne baze na Grenlandu, a baza Pitufik (nekadašnja vazduhoplovna baza Tule) podržava operacije upozorenja na projektile, raketnu odbranu i svemirski nadzor za SAD i NATO.

Grenland takođe nadzire deo poznatog GIUK (Grenland, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo) koridora, gde NATO prati kretanje ruske mornarice u severnom Atlantiku.

Prirodni resursi

Grenland ima velika nalazišta retkih zemnih minerala, neophodnih za proizvodnju svega, od računara i pametnih telefona do baterija, solarnih panela i vetroturbina koje su ključne za prelazak na obnovljive izvore energije.

Američki geološki zavod takođe je identifikovao potencijalne rezerve nafte i prirodnog gasa u priobalnim vodama Grenlanda.

Grenlanđani su zainteresovani za razvoj ovih resursa, ali su doneli stroge propise za zaštitu životne sredine. Takođe postoje pitanja o izvodljivosti eksploatacije grenlandskih minerala zbog surove klime u regionu.

Klimatske promene

Povlačenje leda na Grenlandu otkriva njegov mineralni potencijal, dok topljenje morskog leda otvara nekada mitski Severozapadni prolaz kroz Arktik.

Grenland leži na dve potencijalne arktičke trgovačke rute, koje bi mogle da skrate vreme transporta između severnog Atlantika i Pacifika i zaobiđu uska grla Sueckog i Panamskog kanala. Iako ove rute još nisu komercijalno isplative, one privlače sve više pažnje.

Kineski interes

Kina je 2018. godine proglasila sebe "gotovo arktičkom državom" u pokušaju da stekne veći uticaj u regionu.

Takođe je najavila planove za izgradnju "Polarnog Puta svile" kao dela svoje globalne inicijative Pojas i put, koja je stvorila ekonomske veze sa brojnim zemljama.

Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo odbacio je kineske planove, rekavši: "Da li želimo da Arktički okean postane novo Južnokinesko more, puno militarizacije i sporova oko teritorijalnih pretenzija?"

Kineski projekat eksploatacije retkih zemnih minerala na Grenlandu zaustavljen je 2021. godine, nakon što je lokalna vlada zabranila iskopavanje uranijuma.

Nezavisnost

Zakon kojim je Grenlandu 2009. godine proširena autonomija takođe priznaje njegovo pravo na nezavisnost prema međunarodnom pravu.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Grenlanđana podržava nezavisnost, iako postoje razlike u mišljenju o tome kada bi ona trebalo da se dogodi.

Potencijalna nezavisnost Grenlanda otvara pitanje stranog mešanja koje bi moglo ugroziti američke interese na ostrvu.

(Telegraf.rs)