U rasponu od posluživanja večere do zbrinjavanja tela: Šta se dešava kada putnik premine u avionu

Ako putnik umre tokom leta, članovi posade, poput Džej Roberta, moraju brzo da reše situaciju.

"Mi prelazimo iz usluge u spasavanje života, pa u ulogu mrtvozornika, bavimo se mrtvim telima, a zatim i kontrolom putnika", kaže Džej (40) za BBC i dodaje:

Preporučujemo

"Moramo da izračunamo: 'U redu, još uvek treba da poslužimo 300 ljudi doručkom ili večerom, a moramo da rešimo i ovo'".

Džej, menadžer kabine za velike evropski avio-prevoznike i bivši član posade za Fly Emirates, ima više od decenije iskustva rada u avionima. Kao i svi članovi posade, obučen je da se bavi smrtima putnika, ali je samo jednom imao takvo iskustvo.

On kaže da su smrti u avionima "vrlo retke" i da je verovatnije da će ljudi umreti na dužim letovima zbog fizičkog stresa izazvanog dugim periodima imobilnosti. Neki članovi posade tokom karijere nikada ne dožive smrt na letu, navodi on.

Studija objavljena u New England Journal of Medicine iz 2013. godine zaključila je da je smrt tokom leta "retka". Studija, koja je proučavala hitne pozive pet avio-kompanija medicinskom komunikacijskom centru između januara 2008. i oktobra 2010. godine, pokazala je da je 0,3 odsto pacijenata, koji su imali hitnu medicinsku situaciju u avionu preminulo.

Prošlog meseca, jedan australijski par je imao "traumatično" iskustvo sedenja pored tela preminulog u avionu na letu od Melburna do Dohe, nakon što je jedna žena umrla tokom leta.

Mičel Ring i Dženifer Kolin su rekli da je kabinska posada postavila njeno telo, prekriveno ćebadima, pored Ringa tokom preostala četiri sata leta, bez ponude da ga premeste. Kompanija Qatar Airways je saopštila da je pratila odgovarajuće smernice i izvinila se zbog "bilo kakvih neprijatnosti ili stresa koje je ovaj incident mogao izazvati".

BBC News je razgovarao sa članovima posade i drugim stručnjacima za avijaciju o tome kako se obično postupa sa smrtnim slučajevima u vazduhu, koja su pravila u vezi sa skladištenjem tela u avionima i šta se radi u avionu kada neko premine.

Članovi posade sami ne mogu da potvrde smrt, to mora da učini medicinsko osoblje. Ponekad se to desi u avionu ako se nađe kvalifikovani medicinski radnik, ali češće se to potvrdi po sletanju. Većina avio-kompanija prati smernice Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA) o tome šta treba uraditi ako se putnik smatra preminulim, mada se postupanje može malo razlikovati od kompanije do kompanije.

Prilično je verovatno da telo bude postavljeno na prazno sedište

"U slučaju medicinske hitne situacije, članovi posade bi pružili prvu pomoć i tražili pomoć od putnika koji su medicinski stručnjaci, dok bi kapetan koristio telekomunikacijski sistem da dobije uputstva od lekara na zemlji", kaže Marko Čan, bivši komercijalni pilot i viši predavač na Univerzitetu Bakingemšir.

"Ako je potrebno, kapetan bi skrenuo let što je pre moguće. Međutim, nije uvek moguće spasiti putnika".

Ako se putnik smatra preminulim, oči treba da budu zatvorene i telo treba da se stavi u posebnu vreću, ako je dostupna, ili da bude prekriveno ćebetom do vrata, prema smernicama IATA.

Avioni imaju vrlo ograničen prostor, i predstavlja izazov pronaći odgovarajuće mesto da se postavi telo bez ometanja drugih putnika i ugrožavanja bezbednosti aviona. Prema IATA, telo treba premestiti na sedište daleko od drugih putnika ili u drugo područje aviona, ako je moguće. Ali ako je avion pun, obično bi bilo vraćeno na svoje sedište.

"Na avionima sa uskim trupom, koji se obično koriste za kratke letove u Velikoj Britaniji unutar Evrope, nema dovoljno prostora da zaista sakriješ putnika od onoga što se dogodilo", kaže Ivan Stivenson, vanredni profesor za menadžment u avijaciji na Univerzitetu Koventri.

Prostor u ovim avionima je "veoma, veoma ograničen", kaže on i dodaje:

"Ako neko umre na avionu kao što je ovaj, prilično je verovatno da će morati da bude postavljen na sedište".

Profesor Stivenson priznaje da je to "veoma nesrećno i veoma neprijatno", ali da članovi posade moraju da stave bezbednost aviona na prvo mesto.

Članovi posade će "pokušati da obezbede makar neku pristojnost za preminulog" postavljanjem na prazan prolaz i korišćenjem zavesa, ćebadi i prigušenog svetla, dodaje Džej, ali upozorava da možda neće imati mnogo izbora.

Telo ne može da bude postavljeno u kuhinju aviona, jer bi moglo blokirati izlaz u slučaju vanredne situacije. Takođe, ne može se ostaviti u prolazima jer postoji mogućnost da dođe do evakuacije, niti se može postaviti u prostor za odmor posade na dugim letovima.

Takođe je teško fizički manevrisati sa telom u takvom ograničenom prostoru. Ovo se desilo i u slučaju iz Qatar Airwaysa, kada je Mičel Ring rekao da telo preminulog putnika nije moglo biti preneseno kroz prolaz.

Avion bi preusmerio let da spasi život putnika u slučaju medicinske hitne situacije ali obično to ne bi uradio ako se putnik već smatra preminulim, kažu stručnjaci za avijaciju i članovi posade.

"Nema smisla onda preusmeravati let", kaže Čan.

Kapetan bi što pre obavestio operativni centar avio-kompanije i kontrolu letenja o smrti putnika, a avion bi bio dočekan od strane lokalnih vlasti, navodi profesor Stivenson.

Lokalne vlasti ili predstavnik avio-kompanije kontaktirali bi porodicu putnika ako je putovao sam.

"Plakala sam u kupatilu"

Ali Marfi, koja vodi Red Eye Podcast gde intervjuiše stjuardese, ispričala je da je doživela smrt putnika tokom leta u svojih 14 godina rada u posadi. Muški putnik koji je putovao sam od Akre (Gana), do Londona, onesvestio se u svom sedištu. Nakon što su ih obavestili putnici iz sedišta pored njega, posada je shvatila da ne diše normalno i da nema puls. Posada je premestila muškarca u kuhinju aviona kako bi izvršili reanimaciju.

"Bili ste kao u metalnoj kutiji koja nije dizajnirana za kretanje. Ali, u kuhinji je bilo više prostora nego obično jer su kolica bila izvađena zbog usluživanja obroka", kaže ona.

Ali i još jedan član posade izvodili su reanimaciju 40 minuta bez uspeha. Kapetan je tada odlučio da preusmeri let u Lion (Francuska), i iako su Ali i njen kolega znali da treba da se vežu za sletanje, nastavili su sa reanimacijom sve vreme.

"Nismo želeli da ga ostavimo. Nakon sletanja, hitna pomoć je preuzela putnika. Proglašen je mrtvim, jer je pretrpeo aneurizmu abdominalne aorte. Držala sam ga u svojim rukama u poslednjim trenucima njegovog života. Verovatno bi izabrao nekog drugog za to, ali dobio je mene", rekla je Ali.

Nakon što je avion ponovo krenuo nakon preusmeravanja, putnici su bili "prilično tihi i ozbiljni", kaže ona. Ali po dolasku na odredište, jedan putnik je počeo da viče na nju jer je propustio svoj povezani let.

"To je jedini put kada sam ikada putniku rekla gde da ide", kaže ona.

Svedočiti smrti putnika bilo je traumatično iskustvo za Ali.

"Došla sam kući, sela u kadu i plakala. Osetila sam dah tog čoveka još nedeljama nakon toga", kaže ona. "Bilo je to pomalo traumatično na neko vreme. Neko vreme nisam mogla da gledam ništa u vezi sa reanimacijom".

Članovima posade pruža se podrška nakon što putnik umre, uključujući terapiju i mogućnost da im se raspored otkaže na nekoliko dana kako bi mogli da obrade ono što se dogodilo.

Ali i njene kolege su imale sastanak sa njihovom avio-kompanijom nakon što je putnik preminuo, gde su dobili "uverenja da smo uradile sve što smo mogle". Nakon toga, mogla je da planira svoje smene sa prijateljem na mesec dana, jer se osećala "pomalo šokirano".

Pošto članovi posade nisu navikli na smrt putnika, iskustvo kada do toga dođe može biti posebno potresno.

"Mi nismo doktori, nismo medicinske sestre. Iako smo obučeni da se nosimo sa tim, ne suočavamo se sa tim svakog dana, tako da nismo baš imuni na to", zeključuje Džej Robert.

(Telegraf.rs)