U Vatikanu već traže naslednika pape Franje: Ovo su favoriti, jedan bi mogao promeniti sve

Sve se više raspravlja o mogućim naslednicima pape Franje na čelu Katoličke crkve. Iako je teško sa sigurnošću predvideti ko će biti sledeći papa, neki kardinali se ističu kao potencijalni kandidati.

Zasad se među favoritima pominje kardinal Pjetro Parolin, državni sekretar Vatikana, poznat po diplomatskoj veštini i dugogodišnjem iskustvu u vatikanskoj diplomatiji. Tu je i kardinal Luis Antonio Tagle, prefekt Kongregacije za evangelizaciju naroda i bivši nadbiskup Manile, cenjen zbog svoje teološke dubine i pastoralnog pristupa, piše Dnevno.hr.

Kardinal Piter Turkson iz Gane, iako je 2021. podneo ostavku na svoju funkciju u Vatikanu, i dalje se smatra mogućim kandidatom zbog svog rada na pitanjima društvene pravde i klimatskih promena. Kardinal Mateo Zupi, nadbiskup Bolonje, poznat po svom ekumenskom radu i bliskosti sa pokretom Zajednica svetog Egidija, te kardinal Robert Sara, bivši prefekt Kongregacije za bogoštovlje i disciplinu sakramenata iz Gvineje, prepoznat po svojim konzervativnim stavovima, takođe su među favoritima.

Nije tajna da je Rimska kurija podeljena oko dvanaest godina pontifikata pape Franje. Nasledivši Benedikta XVI, koji je s tog mesta odstupio zbog bolesti i starosti, Franja je Crkvu uveo u brojne reforme. Zalagao se za siromašne, približavao Crkvu vernicima i nevernicima, iskazivao se brojnim kontroverznim postupcima. Njegove male geste, poput one kada se iskrao iz Vatikana da bi pojeo picu u omiljenoj rimskoj piceriji, zadavale su glavobolje pripadnicima obezbeđenja, ali Franja je baš zbog toga jedan od omiljenijih papa u novijoj istoriji Katoličke crkve.

Oštar stav

Iako je uvek jasno govorio o homoseksualnosti kao grehu, sveštenicima je rekao da mogu blagosloviti istospolne zajednice, a oštro se postavio i prema svim seksualnim prestupnicima u Crkvi.

Njegove liberalne reforme s jedne strane privukle su simpatije mase, ali i neodobravanje konzervativnih kardinala koji su smatrali da Franja vodi Crkvu u pogrešnom smeru. Zbog toga će konklava koja će uslediti nakon Franjine smrti najjasnije pokazati kako stoje stvari u Vatikanu.

Važno je napomenuti da je proces izbora novog pape složen i podložan mnogim uticajima, uključujući geopolitičke činioce, teološke pravce i unutrašnje dinamike u Kardinalskom zboru. Stoga, iako postoje favoriti, konačni izbor često iznenadi. Ipak, ovo su dosadašnji favoriti u borbi za Petrov presto.

Kardinal Robert Sara je istaknuti gvinejski prelat Katoličke crkve, poznat po svojoj dubokoj duhovnosti, konzervativnim stavovima i značajnom doprinosu unutar crkvenih struktura. Rođen 15. juna 1945. u selu Urusu, tadašnjoj Francuskoj Gvineji, Sara je odrastao u porodici koja je prešla s animizma na hrišćanstvo.

Sa 12 godina započeo je svoje obrazovanje u malom semeništu Sen Augustin u Bingervilu, Obala Slonovače. Nakon političkih previranja, nastavio je studije u semeništu Saint Mary of Dixinn u Konakriju u Gvineji. Daljnje teološko obrazovanje stekao je u Velikom semeništu u Nansiju, Francuska, te na Papinskom univerzitetu Gregoriani u Rimu, gde je stekao licencijat iz teologije. Takođe je diplomirao iz Svetog pisma na "Studium Biblicum Franciscanum" u Jerusalimu. Dana 13. avgusta 1979, u dobi od 34 godine, imenovan je nadbiskupom Konakrija, postavši najmlađi biskup na svetu u to vreme. Papa Jovan Pavle II nazvao ga je "biskupom bebom". To se možda i moglo reći za njegovu dob, ali nipošto za njegovu hrabrost.

Najmlađi biskup

Tokom službe u Gvineji Sarah se suočio s represivnim režimom Ahmeda Sekua Turea. Uprkos pretnjama i progonima, hrabro je branio slobodu Crkve i ljudska prava. Ture je čak planirao njegovo ubistvo, ali umro je pre nego što je plan mogao biti sproveden u delo.

Godine 2001. papa Jovan Pavle II imenovao je Saraha tajnikom Kongregacije za evangelizaciju naroda. Deset godina posle, papa Benedikt XVI postavio ga je za predsednika Papskog veća "Cor Unum", zaduženog za organizaciju katoličkih humanitarnih aktivnosti širom sveta. Papa Franja ga je 2014. imenovao prefektom Kongregacije za bogoštovlje i disciplinu sakramenata, gde je služio do februara 2021. Kardinal Sarah poznat je po svojim konzervativnim stavovima, posebno po pitanjima liturgije, morala i društvenih tema.

Zagovara tradicionalne liturgijske prakse i često ističe važnost tišine u duhovnom životu. U svojoj knjizi "Snaga tišine: protiv diktature buke" piše: "Vreme je da se pobunimo protiv strahovlade buke, koja nam pokušava zdrobiti srce i razum." Takođe je kritikovao "zapadne homoseksualne i abortivne ideologije”" nazivajući ih "delima đavla" i upoređujući ih s nacizmom i islamističkim terorizmom. Njegovi stavovi o migracijama takođe su izazvali pažnju; istakao je da je "bolje pomoći ljudima da napreduju u njihovoj kulturi nego ih podsticati da dođu u Evropu u punoj dekadenciji".

Izabere li Kardinalski zbor upravo njega za Franjinog naslednika, biće to jasan znak da se kurija okreće od stavova koje duže od decenije propoveda popularni Franja.

S druge je strane spektra kardinal Pjetro Parolin, trenutni državni sekretar Svete Stolice. Rođen 17. januara 1955. u Skjavonu, provincija Vićenca, Italija, Parolin je sa 14 godina ušao u semenište u Vićenci. Za svešteenika je zaređen 27. aprila 1980. Nakon toga je stekao diplomu iz kanonskog prava na Papinskom univerzitetu Gregoriana u Rimu.

Novi izazovi

Parolin je počeo graditi svoju diplomatsku karijeru 1. jula 1986, služeći u nuncijaturama u Nigeriji i Meksiku. Tokom službe u Meksiku doprineo je uspostavljanju diplomatskih odnosa između Svete Stolice i Meksika 1992, nakon više od jednog veka bez formalnih veza, a 2002. imenovan je podsekretarom za odnose sa državama u Državnom sekretarijatu, gde je igrao ključnu ulogu u jačanju odnosa sa Vijetnamom i učestvovao u dijalogu između Izraela i Palestinaca. Kao iskusan diplomata, kardinal Parolin zagovara rešavanje sukoba dijalogom i međunarodnom saradnjom.

Njegova uloga u obnovi diplomatskih odnosa SAD i Kube 2014. ističe njegovu sposobnost posredovanja u složenim međunarodnim pitanjima. Takođe, tokom posete Ukrajini u julu 2024. preneo je poruku pape Franje o bliskosti i nadi, naglašavajući veru u Božju moć čak i u teškim vremenima: "Iako su naše nade ograničene, znamo da je Bog veći od nas samih, naših srca i naših sposobnosti."

Kardinal Parolin promoviše inkluziju i socijalnu pravdu, posebno u kontekstu obrazovanja i pastoralnog rada. Tokom posete Univerzitetu Fordhem u Njujorku u oktobru 2024, istakao je važnost zajednica koje prihvataju različitosti, u duhu ignacijanske tradicije i Hristovog nauka: "Duh Sveti želi zajednice koje prihvataju, a Fordhem, kao katolički univerzitet u isusovačkoj tradiciji u ovom gradu Njujorku, jedinstveno je pozicioniran da ceni i podstiče kreativnost kojom Bog deluje."

U pitanjima migracija kardinal Parolin naglašava potrebu za solidarnošću i zaštitom dostojanstva svakog pojedinca. U obraćanju Ujedinjenim nacijama istakao je zajedničku odgovornost država za zaštitu klime i životne sredine, povezujući to sa temeljnim ljudskim pravima: "Često čujemo u dvoranama Ujedinjenih nacija o 'odgovornosti za zaštitu'. Sveta Stolica veruje da se to odnosi i na kontekst klimatskih promena."

Moralno zlo

Kardinal Parolin ističe važnost solidarnosti i zaštite dostojanstva migranata. Više puta je naglasio zajedničku odgovornost država za pružanje pomoći i integraciju onih koji traže bolji život, pozivajući na međunarodnu saradnju i poštovanje ljudskih prava.

U skladu s učenjem Crkve, kardinal Parolin razlikuje poštovanje prema osobama homoseksualne orijentacije i neslaganje s redefinisanjem braka. Nakon referenduma u Irskoj 2015, gde je legalizovan istospolni brak, izjavio je da je rezultat "poraz za čovečanstvo", izražavajući zabrinutost zbog promene tradicionalnog shvatanja braka. Iako se protivi toj promeni, zagovara pristup koji kombinuje vernost crkvenom učenju s pastoralnom brigom i poštovanjem prema svim osobama.

Čvrsto se protivi pobačaju, smatrajući ga ozbiljnim moralnim zlom. Naglašava svetost ljudskog života od začeća do prirodne smrti i poziva na zaštitu nerođenih. Takođe ističe potrebu za pružanjem podrške trudnicama i porodicama kako bi se stvorili uslovi u kojima se život može ceniti i zaštititi.

Kardinal Piter Kodvo Apija Turkson istaknuti je prelat Katoličke crkve iz Gane, poznat po predanosti socijalnoj pravdi, ekumenskom dijalogu i očuvanju životne sredine. Rođen 11. oktobra 1948. u Nsuta-Vasavu, Gana, Turkson je četvrto od desetoro dece u porodici s metodističkom majkom i katoličkim ocem. Nakon osnovnog obrazovanja pohađao je Semenište svete Terezije u Amisanu te Semenište svetog Petra u Peduu. Teološke studije nastavio je na semeništu St. Anthony-on-Hudson u Renseleru, Njujork, gde je stekao master iz teologije. Dalje obrazovanje iz Svetog pisma završio je na Papinskom biblijskom institutu u Rimu, gde je stekao licencijat. Izuzetno je aktivan u mnogim društvenim pitanjima. Podržava tradicionalno učenje Crkve o kontracepciji.

Briga o planeti

Još 2009. godine izjavio je da kondomi nisu pouzdano sredstvo u borbi protiv HIV/AIDS-a u Africi, ističući njihov loš kvalitet i potrebu za promovisanjem vernosti i apstinencije. Turkson je priznao da su sankcije protiv homoseksualaca u Africi ponekad preterane, ali je takođe naglasio važnost poštovanja tradicionalnih kulturnih vrednosti. Istakao je razliku između moralnih načela i ljudskih prava, pozivajući na poštovanje kulturnih normi uz zaštitu temeljnih prava.

U odgovoru na globalnu ekonomsku krizu 2008. godine, Turkson je 2011. predložio uspostavu "globalne javne vlasti" i "središnje svetske banke" za regulaciju finansijskih institucija, kritikujući "idolopoklonstvo tržišta" i neoliberalne pristupe ekonomskim problemima. Kao ključni saradnik u izradi enciklike pape Franje "Laudato si'", Turkson se snažno zalaže za očuvanje životne sredine i održivi razvoj, ističući moralnu odgovornost za brigu o planeti.

Kardinal Mateo Marija Zupi istaknuti je italijanski prelat poznat po pastoralnoj osetljivosti, predanosti miru i socijalnoj pravdi te angažmanu u međureligijskom dijalogu. Rođen 11. oktobra 1955. godine u Rimu kao peto od šestoro dece, Zupi je odrastao u porodici s dubokim katoličkim korenima.

Njegov pradeda bio je kardinal Karlo Konfalonijeri. Studirao je na semeništu u Palestrini i stekao bakalaureat iz teologije na Papinskom lateranskom univerzitetu. Takođe je diplomirao književnost i filozofiju na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, s tezom iz istorije hrišćanstva. Zupi je odigrao ključnu ulogu u mirovnim pregovorima tokom građanskog rata u Mozambiku.

Kao posrednik Zajednice Sant’Egidio, učestvovao je u pregovorima koji su doveli do potpisivanja Rimskog mirovnog sporazuma 1992. godine, čime je okončan 17-godišnji sukob. Za svoj doprinos, zajedno s Andreom Rikardijem, proglašen je počasnim građaninom Mozambika. U maju 2022. godine papa Franja ga je imenovao predsednikom Italijanske biskupske konferencije (CEI).

Predanost miru

Njegovo imenovanje odražava poverenje u njegovu sposobnost vođenja Crkve u Italiji u izazovnim vremenima. Poznat je po svom inkluzivnom i pastoralnom pristupu. Podržava dijalog s LGBTQ+ zajednicom, naglašavajući potrebu za novim pastoralnim pristupom koji promoviše međusobno razumevanje i prihvatanje. U predgovoru italijanskog izdanja knjige "Building a Bridge" Džejmsa Martina istakao je važnost stvaranja zajednica koje prihvataju sve osobe. Takođe je aktivan u promovisanju mira. Papa Franja ga je 2023. godine imenovao posebnim izaslanikom za mirovnu misiju u Ukrajini, s ciljem smanjenja napetosti i traženja humanitarnih rešenja u sukobu. Zupi zagovara Crkvu koja je bliska ljudima i njihovim svakodnevnim problemima, promovišući dijalog, inkluziju i socijalnu pravdu kao temeljne vrednosti svog pastoralnog delovanja.

Ozbiljan kandidat za novog Svetog Oca

Kardinal Luis Antonio Tagle istaknuti je filipinski prelat Katoličke crkve, poznat po svojoj pastoralnoj osetljivosti, teološkoj učenosti i predanosti socijalnoj pravdi.

Rođen 21. juna 1957. godine u Manili, Filipini, Tagle potiče iz skromne porodice, baš kao i papa Franja. Njegov deda po majci migrirao je iz Kine na Filipine kao dečak, što je iskustvo koje je duboko uticalo na Tagleovu svest o migracijama i identitetu. U jednom intervjuu o migrantima, prisećajući se dedove migracije, rekao je: "U njima sam video svog dedu koji je rođen u Kini, ali je bio prisiljen da napusti svoju domovinu kao mladić sa svojim ujakom u potrazi za boljom budućnošću."

Kao nadbiskup Manile, Tagle je bio poznat po bliskosti s vernicima i angažmanu u socijalnim pitanjima. Godine 2015. izabran je za predsednika Caritasa Internationalis, globalne mreže katoličkih humanitarnih organizacija. Takođe je umeren u oceni kontroverznih teološko-društvenih pitanja poput homoseksualnosti i pobačaja.

Kardinal Tagle zagovara pristup koji kombinuje vernost crkvenom nauku s pastoralnom osetljivošću. Istakao je potrebu za novim jezikom i pristupom prema osobama homoseksualne orijentacije, nevenčanim majkama i razvedenim te ponovo venčanim katolicima. U jednom intervjuu izjavio je: "Crkva mora pažljivo razmotriti svoj jezik i pristup kako bi osigurala da ne koristi oštre reči koje mogu povrediti ili isključiti."

(Telegraf.rs)