Pre 5 godina skoro ceo svet bio u lokdaunu: Neke zemlje nisu "zaključale" svoje građane, da li su pogrešile?

Većina sveta bila je zaključana u kući u martu 2020. godine dok se kovid-19  širio velikom brzinom. Međutim, neke zemlje nisu uvele nikakve restrikcije lokdauna - da li je njihova odluka bila ispravna?

U martu 2020. godine milijarde ljude gledale su kroz svoje prozore svet koji više nisu prepoznavali. Odjednom zarobljeni u svojim domovima, njihovi životi su spali na četiri zida i gledanje u ekran, piše BBC.

Širom sveta nacionalni lideri pojavili su se na televizijama, govorili ljudima da se ne kreću - smeju da napuste kuću samo da kupe osnovne namirnice ili jednom dnevno da vežbaju. Bio je to poslednji pokušaj da se spreči širenje smrtonosnog virusa koji je već ubio na hiljade širom sveta.

Brisanje javnosti sa gradskih ulica, mesta i preduzeća prvo je počelo u Kini, gde se pojavio korona virus. Naređenja karantina su ubrzo uvedena u drugim zemljama nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju 11. marta 2020. godine. Ni u jednom trenutku ljudske istorije ljudi se nisu suočili sa ovakvim ograničenjima u takvim razmerama.

Ali nekoliko zemalja je uradilo stvari drugačije. Švedska, Tajvan, Urugvaj, Island i nekoliko drugih zemalja nikada nije uvelo lokdaun koji je podrazumevao teške restrikcije na kretanje ljudi, kao što su pravno obavezujuće naredbe o ostanku kod kuće koje se primenjuju na velike delove stanovništva. Te zemlje su umesto toga izabrale druge mere, kao što su ograničenja na velika okupljanja ljudi, opsežna testiranja i karantin zaraženih ljudi ili ograničenja putovanja.

Pet godina kasnije, naučne studije i podaci su se nagomilali, nudeći detaljnu, dugoročnu procenu da li su ove zemlje bile u pravu što su odbile ovu najdrastičniju intervenciju javnog zdravlja.

Foto: Tanjug/AP

Švedski grad Geteborg je raj za ljubitelje pasa, rekla je blogerka Ana Mek Manus. Dok su zemlje širom sveta, uključujući njene susede Norvešku, Finsku i Dansku bile u lokdaunu, Ana je bila svesna da se njena vlada odlučila na drugačiji pristup.

Čula je da vlasnici pasa u nekim zemljama ne mogu da izvedu svoje ljubimce u šetnju zbog strogih pravila. Južna Afrika je bila među njima. Ani je to teško palo i često je pisala u blogu o tome.

"Uverena sam da moja vlada deluje na siguran i korektan način", rekla je ona. Međutim, ona je takođe izrazila zabrinutost što njene kolege Šveđani ne poštuju uvek zvanične smernice javnog zdravlja o socijalnom distanciranju, kao što je ograničavanje broja ljudi koji mogu da se sastanu u grupi.

Ana se seća da je nosila masku za lice kako bi se sprečilo širenje virusa, i da je izbegavala restorane i sastajanje sa grupama. Čak i sada, Mek Manus kaže da nije sigurna šta da misli o zvaničnoj strategiji Švedske.

"Želim da to zasnujem na činjenicama – na primer, koliko je ljudi umrlo? Da li smo mogli da spasimo mnogo više ljudi da smo imali zaključavanje?", pita se ona.

Naučnici su pokušali da odgovore na to pitanje. Ingeborg Fortun sa Norveškog instituta za javno zdravlje i istraživači u drugim zemljama, uključujući Švedsku, objavili su studiju u maju 2024. koja je upoređivala višak smrtnih slučajeva u Švedskoj, Norveškoj, Danskoj i Finskoj tokom prvih godina pandemije.

Dok je Švedska izbegavala stroge kontrole koje je nametnula vlada, umesto toga oslanjajući se uglavnom na dobrovoljne promene ponašanja građana, ostale tri nacije su uvele stroga ograničenja u ranim fazama pandemije. Norveška, Finska i Danska zatvorile su škole i većinu drugih aspekata javnog života, a takođe su tražile od ljudi da rade od kuće, ali su prestale da zatvaraju ljude u svoje domove na način na koji su to učinile druge zemlje kao što je Velika Britanija.

Možda nije iznenađujuće da su istraživači otkrili primetan porast viška smrtnih slučajeva u Švedskoj tokom početnih talasa pandemije tokom proleća i zime 2020. godine, kada je kovid-19 mogao da se širi slobodnije nego u susednim zemljama. Ali dok je višak mortaliteta pao u tri druge zemlje 2020. godine, porastao je u poređenju sa Švedskom 2021. i 2022. godine.

Višak smrtnih slučajeva (mortalitet) se meri kao razlika između broja smrtnih slučajeva koji su stvarno prijavljeni tokom datog perioda, u odnosu na "osnovni" broj smrtnih slučajeva koji se očekuju tokom tog perioda da se pandemija kovid-19 nije dogodila.

"Četiri zemlje imaju uporediv broj viška smrtnih slučajeva kada se uzme u obzir činjenica da se veličine stanovništva razlikuju", kaže Fortun. Ono na šta su lokdauni uticali, delimično, bilo je vreme kada je došlo do porasta broja smrtnih slučajeva.

"Verovatno smo neke starije i ranjive ljude održali u životu na duži period", rekao je Fortun o norveškom pristupu, dok su vlasti u Švedskoj bile kritikovane 2020. zbog velikog broja smrtnih slučajeva u staračkim domovima.

Neki ekonomisti su kombinovali slične podatke sa poređenjem indikatora ekonomskog učinka između iste četiri nordijske zemlje da bi tvrdili da je, generalno, švedski pristup bio opravdan zbog relativno niskih ekonomskih troškova. Ali takvi argumenti su kontroverzni i nedostatak izolacije u Švedskoj ostaje područje za žestoku debatu među nekima.

Druga studija grupe nemačkih ekonomista - koja je modelirala kako je blokada mogla uticati na ishode pandemije u Švedskoj - sugeriše da se čini da su značajna dobrovoljna ograničenja koja su doneli ljudi u zemlji ionako replicirala neke od efekata zatvaranja.

Jedan švedski epidemiolog, Nele Bruselaers, sa Instituta Karolinska, kritikovala je strategiju svoje zemlje protiv kovid-19. Preselila se u Belgiju tokom pandemije.

"Ja sam doktor medicine, tako da mi je, naravno, stalo do života. Želimo da spasimo svaki život", rekla je ona. Ona kaže da mnoge njene kolege Šveđani "još uvek poriču" kovid-19, iako su neki doveli u pitanje nedostatak izolacije poslednjih godina.

Tanzanija nikada nije imala lokdaun zbog kovida-19. Bivši predsednik zemlje Džon Magufuli, koji je odbacio zatvaranje i druge intervencije u javnom zdravstvu, umro je 2021. Magufulijev pristup pandemiji bio je "nenaučan", kaže predavač istorije Fadhili Mtani na Muslimanskom univerzitetu Morogoro u Tanzaniji.

Foto: Tanjug/AP

"Zalagao se za tradicionalno bilje, a kasnije je odbacio vakcine", rekao je on.

Ali Mtani se priseća posete bolnicama u kojima su članovi njegove porodice preminuli od bolesti.

"Video sam ljude kako se guše u bolnicama. Bolnica je rekla da ne treba da kažemo da je to kovid", rekao je on. Zvanični podaci govore da je oko 840 ljudi umrlo od kovida-19 u Tanzaniji od početka pandemije. Mtani kaže da vlada, međutim, nije stavila na raspolaganje tačne statističke podatke.

Međunarodna saradnja sa ciljem da se proceni globalni višak smrtnih slučajeva tokom prve dve godine pandemije stavila je ukupan broj smrtnih slučajeva u Tanzaniji negde između 102.000-188.000.

Mnogi naučnici naglašavaju da su lokdauni bili ključni za spasavanje života u ranom delu pandemije, pre nego što su vakcine bile dostupne, kao i za ograničavanje pritiska na zdravstvene usluge. Do marta 2020. ovaj pritisak je već bio ozbiljan u Velikoj Britaniji, kaže Adam Kučarski, profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Londonskoj školi higijene i tropske medicine.

"Nacionalna zdravstvena služba je bila preplavljena", objašnjava Kučarski, pozivajući se na emocionalno svedočenje lekara koji su govorili o javnoj istrazi Velike Britanije o vladinom odgovoru na kovid-19.

"Smešno je sugerisati da [NHS] do tog trenutka nije bio pod efektivnim pritiskom", dodaje Kučarski.

Kučarski takođe kaže da je, zbog globalnih veza Ujedinjenog Kraljevstva i velikog broja mladih ljudi koji žive zajedno ili sa svojim roditeljima u poređenju sa Švedskom, na primer, za Veliku Britaniju možda bilo mnogo teže da kontroliše prenos kovid-19 bez uvođenja izolacije.

Zemlje koje su odlučile da ne budu strogo zaključane možda su imale više vremena da se pripreme za dolazak kovid-19, ili društvene i strukturne razloge zašto je manje verovatno da će se virus Sars-CoV-2 brzo širiti tamo u odnosu na druge nacije. Čak i tada, postoje iznenađujuća poređenja.

Uzmimo, na primer, Island i Novi Zeland. Obe su bogate ostrvske države sa relativno malom populacijom, ali dok je Novi Zeland uveo striktno zaključavanje 25. marta 2020, Island to nikada nije učinio.

Foto: Tanjug/AP

Studija objavljena 2024. godine pokazala je da, iako je višak smrtnih slučajeva bio nizak u Urugvaju tokom 2020. godine, oni su zapravo značajno porasli u 2021. i 2022. Višak smrtnih slučajeva u 2021, na primer, bio je skoro 19% iznad očekivane brojke, na osnovu istorijskih trendova. Autori studije to su uglavnom pripisali širenju kovid-19, ali dodaju da su uticaji pandemije na sposobnost pružanja zdravstvene zaštite na druge načine verovatno takođe igrali ulogu.

Slično tome, Japan je uspeo da zadrži smrtnost od kovid-19 na relativno niskom nivou u ranom delu pandemije. Do leta 2022. broj umrlih od kovid-19 dostigao je 36.200. Danas ih ima 130.000.

Neki istraživači tvrde da se japanski pristup pokazao ispravnim u celini.

"Čak i bez izolacije, suzbijanje krive epidemije je u velikoj meri bilo uspešno“, tvrdi Hiroši Nišiura, profesor na postdiplomskim studijama medicine na Univerzitetu u Kjotu.

Međutim, kao i u drugim zemljama u kojima pravno obavezujuća blokada nisu stupila na snagu, postoje dokazi da su ljudi u Japanu ionako značajno promenili svoje ponašanje. Jedna studija o kretanju ljudi zasnovana na podacima mobilnih telefona sugeriše da su, kada je japanska vlada proglasila vanredno stanje širom zemlje u aprilu 2020, ljudi u Tokiju smanjili svoje izlaske od kuće otprilike koliko i ljudi u SAD koji su se, naprotiv, suočili sa pravno obavezujućim zatvaranjem.

Ipak, pet godina kasnije, oštrina karantina i njihov uticaj na milione, ako ne i milijarde ljudi, postali su jasniji. Čak su i neki istraživači koji su pronašli dokaze da su blokade spasile živote upozorili da se u budućnosti ne treba žuriti sa ovom merom. Dugoročni efekti na decu, obrazovanje i privredu se još uvek manifestuju i verovatno neće biti u potpunosti shvaćeni još mnogo godina.

(Telegraf.rs)