Lideri EU danas na samitu u Briselu, na programu 2 najvažnije teme: Da li će uspeti u ključnoj nameri?

Evropski lideri će danas na samitu u Briselu još jednom pokušati da preuzmu kontrolu nad pregovorima o primirju između Rusije i Ukrajine.

Šefovi 27 zemalja EU sastaju se na specijalnom samitu u Briselu kako bi razgovarali o mogućim pravcima u kojima bi mogao da ide sukob u Ukrajini. Ali, neki strahuju da bi umešanost SAD i Rusije mogla da poremeti napore da se sastavi mirovni plan koji bi mogao da zadovolji i Kijev i Vašington.

Preporučujemo

Francuski predsednik Emanuel Makron je u televizijskom obraćanju rekao da "Evropa ulazi u novu eru", a zatim je priznao da oseća umor zbog promene tona koji američki predsednik Donald Tramp ima prema Moskvi.

"SAD, naš saveznik, promenili su svoj stav o ovom ratu, manje podržavaju Ukrajinu i pitaju se šta će se sledeće dogoditi", upozorio je Makron.

Sastanak koji lideri EU imaju danas je poslednji u nizu sastanaka koji su usmereni na pronalaženje sporazuma o prekidu vatre uz podršku Ukrajine, pre nego što to učine SAD i Rusija. Sastanak u Londonu je već dao određeni napredak, posebno nakon što je britanski premijer Kir Starmer rekao da neke države žele da rade sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na predlogu o prekidu vatre, a zatim ga zajedno predstaviti SAD. To je zaobilazno rešenje koje bi moglo da spreči novi krah odnosa između Trampa i Zelenskog.

Zelenski je u sredu na Telegramu napisao da Kijev i Evropa spremaju plan o prvim koracima za postizanje pravednog i održivog mira.

"Radimo na tome brzo. Uskoro će biti gotovo", napisao je Zelenski.

Međutim, današnji sastanak u Briselu ima ključnu razliku u odnosu na prethodne. Ovog puta na sastanku će biti sve države članice EU, a ne samo one koje su odlučile da prisustvuju samitu u Londonu. Neke zemlje nisu ni zainteresovane da podrže borbu Ukrajine za opstanak.

Mađarski premijer Viktor Orban se više puta opirao pozivima da Kijevu pruži vojnu podršku. Za razliku od većine svojih kolega, on je podržao Trampa nakon njegovog sukoba sa Zelenskim u Beloj kući.

"Jaki ljudi prave mir, slabi ljudi ratuju", napisao je on na Tviteru.

Podela tereta

Visoki diplomata EU rekao je za CNN da će diskusije oko podele tereta verovatno biti u velikoj meri zastupljene na samitu u četvrtak, naglašavajući da teret pomoći Ukrajini treba da bude "ravnomernije podeljen između država članica".

Postići dogovor o tome biće vrlo teško. Ipak, očekuje se da će na ovom sastanku biti napravljen ozbiljan napredak.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je plan za ponovno naoružavanje Evrope u pripremama za samit i rekla da bi blok mogao da izdvoji do 800 milijardi evra da bi to postigao.

"Mi smo u eri ponovnog naoružavanja. Više nije pitanje da li je bezbednost Evrope stvarno ugrožena ili da li Evropa treba da preuzme više odgovornosti za sopstvenu bezbednost", rekla je ona u saopštenju.

Visoki zvaničnik EU rekao je za CNN da očekuju da lideri EU daju zeleno svetlo omogućavajući da se plan za odbranu, koji iznese Fon der Lajen, bude pomeren korak napred.

Na sastanku će biti i rasprava o tome kako bi mogle da izgledaju mirovne snage koje su raspoređene u Ukrajini nakon što se primirje proglasi. Velika Britanija, Francuska i Turska bi verovatno poslale najveći broj trupa, kao garanciju mira.

Međutim, visoki zvaničnik kaže da bi neke istočne zemlje mogle da se bune jer bi njihove granice time postale "ranjive". Ove strahove je na jednom od sastanaka iznela i Poljska.

"NATO sa Rusijom deli granicu od 5.000 kilometara, tako da niko ne želi da ta granica bude slaba. Veruje se da tu granicu neće braniti države poput Finske i Poljske jer će njihove snage biti zaokupljene odbranom sopstvene teritorije", rekao je zvaničnik EU.

Na današnjem sastanku u Briselu prisustvovaće i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Na sastancima u Parizu i Londonu on je srdačno dočekan, što je veliki kontrast u odnosu na "hladan doček", koji je imao u Beloj kući.

(Telegraf.rs)