Da li je vreme da se Ukrajini prebace zamrznuta ruska sredstava? Pozivi postaju sve glasniji

Pretnja predsednika Donalda Trampa da će napustiti Ukrajinu dodatno je ojačala podršku dugo razmatranoj ideji da se milijarde dolara zamrznutih ruskih sredstava iskoriste za kupovinu oružja za Ukrajinu i njenu obnovu, piše New York Times.

Reč je o oko 300 milijardi dolara koje pripadaju Centralnoj banci Rusije, a koje su Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Velika Britanija i druge zemlje zamrzle nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Cilj je bio da se kazni predsednik Vladimir Putin za ničim izazvan napad i da se preseku finansijski izvori kojima bi mogao da nastavi rat.

Kako rat ulazi u četvrtu godinu, sve veći broj zvaničnika u Evropi i drugim delovima sveta poziva na korišćenje tih sredstava za direktnu nadoknadu štete Ukrajini, navodi njujorški dnevnik.

Ova ideja dobila je novi zamah poslednjih nedelja, jer je Tramp obećao da će brzo postići dogovor o okončanju rata, uz istovremenu pretnju smanjenjem američke pomoći Ukrajini.

"Dosta priče, vreme je za akciju!", napisao je prošlog meseca poljski premijer Donald Tusk na mreži X. "Finansirajmo pomoć Ukrajini iz zamrznutih ruskih sredstava."

Estonija, Litvanija i Letonija pridružile su se pozivu. "Sada je pravo vreme da napravimo sledeći korak", izjavio je prošlog meseca estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna, nakon što je Evropskoj uniji predao dokument za diskusiju o ovoj temi.

Filip Zelikou, viši saradnik Instituta Huver na Univerzitetu Stenford i bivši diplomata koji proučava mogućnosti transfera tih sredstava Ukrajini, rekao je da je ovo pitanje sada "u samom centru pažnje".

On je ukazao da američke banke drže samo mali deo zamrznutih sredstava, dok se većina – oko 250 milijardi dolara – nalazi u finansijskim institucijama u EU, Kanadi, Velikoj Britaniji, Australiji, Japanu i Singapuru. To znači da bi ove zemlje mogle preduzeti korake da ih iskoriste, čak i ako se SAD ne pridruže planu.

Nakon invazije, SAD, Evropa i njihovi saveznici brzo su iskoristili svoju dominaciju u globalnom finansijskom sistemu i zamrzli rusku imovinu u svojim bankama. Kasnije su zemlje Grupe 7 obećale da će ta sredstva ostati blokirana "dok Rusija ne plati za štetu nanetu Ukrajini".

Najnovija procena troškova obnove Ukrajine iznosi 524 milijarde dolara u narednih deset godina, prema izveštaju Svetske banke objavljenom prošle sedmice.

Međutim, ostaje sporno pitanje da li ta sredstva treba samo ostaviti Rusiji nedostupnim ili ih preusmeriti direktno Ukrajini. Pravni stručnjaci i zvaničnici, uključujući i neke koji su radili za prethodnog predsednika SAD Džozefa Bajdena, upozoravaju da bi konfiskacija tih sredstava mogla prekršiti međunarodno pravo i potkopati poverenje u zapadne finansijske institucije. Takođe postoji bojazan da bi američka i evropska imovina u drugim zemljama mogla biti izložena riziku u budućim sporovima.

Francuska, Belgija i Nemačka do sada su se protivile ovoj ideji.

Kada je predsednik Francuske Emanuel Makron prošlog meseca posetio Belu kuću, ponovio je stav da ruska sredstva "nisu naše vlasništvo, već su samo zamrznuta". Belgija, koja drži najveći pojedinačni deo ruskih sredstava, zabrinuta je zbog potencijalnih pravnih i finansijskih posledica njihove konfiskacije i prebacivanja u Ukrajinu.

Pod pritiskom pristalica ovog plana, Evropska unija je ipak formirala radnu grupu koja proučava ovu mogućnost. Prošlog leta, Evropa i Sjedinjene Države dogovorile su se da izdaju zajam od oko 50 milijardi dolara Ukrajini, koji bi bio otplaćen prihodima od kamate i profita zamrznutih ruskih sredstava.

Prošle nedelje, Riši Sunak, bivši britanski premijer, založio se za potpunu zaplenu ruskih sredstava. "Moramo pronaći načine da Ukrajini obezbedimo više resursa", napisao je u eseju za The Economist, tvrdeći da bi zamrznuta ruska sredstva trebalo iskoristiti za obnovu Ukrajine i izgradnju vojske koja bi mogla da odvrati Rusiju.

"Kada se ta sredstva prebace Ukrajini, ona mogu biti iskorišćena ne samo za oporavak zemlje nakon rata, već i za sprečavanje ponavljanja sukoba."

Katastrofalan sastanak u Beloj kući prošlog petka, tokom kojeg je Tramp kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dodatno je naglasio hitnu potrebu Kijeva da pronađe nove izvore finansiranja, ocenjuju stručnjaci. Potom je u ponedeljak američka administracija privremeno obustavila isporuku celokupne vojne pomoći Ukrajini.

Pre nego što je došlo do sukoba u Beloj kući, Tramp je vršio pritisak na Zelenskog da potpiše sporazum o mineralima, kojim bi bio uspostavljen Fond za obnovu, zajednički u vlasništvu Ukrajine i SAD. Deo budućih prihoda od eksploatacije državnih mineralnih resursa, nafte i gasa bio bi preusmeren u taj fond.

Sada, kada Tramp preti da u potpunosti povuče američku pomoć Ukrajini, dok istovremeno ne garantuje njenu sigurnost od ruske agresije, evropske zemlje ubrzano traže načine da povećaju podršku Kijevu.

Proteklog vikenda, britanski premijer Kir Starmer i Zelenski dogovorili su se o zajmu od 2,8 milijardi dolara za nabavku vojne opreme, koji bi bio otplaćen prihodima od zamrznutih ruskih sredstava. U četvrtak će lideri Evropske unije održati specijalni samit u Briselu posvećen odbrani i Ukrajini.

"Sjedinjene Države nemaju nikakvu želju da daju novac", rekao je Timofij Milovanov, predsednik Kijevske škole ekonomije i bivši ukrajinski ministar privrede. "Na kraju krajeva, ruska sredstva će biti iskorišćena na ovaj ili onaj način", rekao je, dodajući da će, ako rat potraje, ona biti korišćena za kupovinu oružja, a ako se uskoro završi, za obnovu Ukrajine.

Nekoliko pravnih stručnjaka i bivših visokih zvaničnika, uključujući Lorensa Samersa, bivšeg američkog ministra finansija, Roberta Zelika, bivšeg predsednika Svetske banke i američkog trgovinskog predstavnika, i Lorensa Trajba, profesora prava na Harvardu, smatraju da se pravne i finansijske prepreke za prebacivanje ruskih sredstava u Ukrajinu mogu prevazići.

Na kraju, tu je i Trampova nepredvidivost. Čak i ako se sporazum o mineralima oživi, ostaje pitanje bezbednosti Ukrajine.

"Niko neće ulagati u Ukrajinu dok se ne potpiše mirovni sporazum i ne uspostave sigurnosne garancije", rekao je Rajan O’Kif, direktor u investicionoj kompaniji BlackRock, koja je ranije savetovala Ukrajinu o uspostavljanju fonda za razvoj. Iako su investitori davali obećanja, još uvek niko nije uplatio stvarna sredstva.

(Telegraf.rs)