Tramp bi iz Evrope mogao da povuče 20.000 vojnika? Nervoza na kontinentu, niko ne zna šta predsednik planira

Sve veći razdor Trampove administracije sa evropskim saveznicima i predlozi da SAD povuku broj trupa podstakao je nervozu u Evropi oko toga koliko se kontinent još uvek može osloniti na 80 godina staru pogodbu sa SAD koja je poduprla njegovu bezbednost od Drugog svetskog rata.

Evropski lideri su u neprijatnoj poziciji da imaju više pitanja nego odgovora o tome šta predsednik Donald Tramp planira da uradi sa američkim trupama na kontinentu. Ako dođe do povlačenja, to bi moglo biti bilo šta od simboličnog povlačenja do najgorih strahova Evrope, a posledice će zavisiti od toga koliko vojnika i koliko brzo, kažu zvaničnici i analitičari.

Iznad svega, evropski lideri žele da osiguraju da, ako dođe do nekog povlačenja, to neće biti proizvod američkih pregovora sa Kremljom. Trampov potez ka ponovnom usklađivanju sa Rusijom doveo je do evropske noćne more kada je Vašington prihvatio zahteve Moskve da se NATO povuče iz istočne Evrope u sporazumu koji ruske susede ostavlja ranjivim pre nego što Evropljani mogu da pojačaju svoju odbranu.

"Ovo imaju na umu kada ne govore ništa o evropskoj bezbednosti bez Evropljana u prostoriji", rekla je Kamil Grand, bivši zvaničnik NATO-a koji je sada u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Mnogi saveznici u NATO-u napustili su sastanak sa ministrom odbrane SAD Pitom Hegsetom prošlog meseca, verujući da bi Vašington mogao da povuče hiljade vojnika iz Evrope u narednim godinama, rekli su zvaničnici. Hegset je preneo da bi njegove evropske kolege trebalo da očekuju reviziju i eventualno smanjenje američkog vojnog osoblja jer se interesi SAD menjaju i administracija traži od Evropljana da preuzmu brigu o njihovoj bezbednosti.

Uprkos uveravanjima Trampovih zvaničnika da nema skorog povlačenja, predsednikovo vrtoglavo preoblikovanje saveza, uključujući njegov poslednji sukob sa Kijevom, ojačalo je uverenje Evrope da ne mogu predvideti šta će Tramp na kraju učiniti. U ovom kritičnom trenutku, dugogodišnji partneri SAD rade balansiranje: pokušavaju da zadrže Trampa na svojoj strani dok se pripremaju za SAD koje možda više nisu pouzdane, pa čak mogu biti i antagonističke.

Ova promena je izazvala egzistencijalna upozorenja evropskih lidera o budućnosti NATO-a i transatlantskih odnosa, dok se bore da ojačaju svoju vojsku i pronađu milijarde evra za modernizaciju svog arsenala, piše The Washington Post.

Američki potpredsednik Džej Di Vens uneo je još jedan element u debatu: uz kritikovanje evropskih lidera zbog izbegavanja krajnje desnice, on je povezao budućnost američkih trupa za kreiranje evropske politike. Ova poruka izaziva alarm u Evropi da njena bezbednost zavisi od stavove administracije SAD o njenim naporima da reguliše tehnologiju ili govor mržnje.

"Danas u Nemačkoj ima hiljade i hiljade američkih vojnika. Mislite li da će se američki poreski obveznici zalagati za to ako budete bačeni u zatvor u Nemačkoj zbog objavljivanja podlog tvita? Naravno da neće", rekao je Vens prošlog meseca.

Nemačka ima više od 35.000 američkih trupe, najveći broj u Evropi, u mnoštvu baza širom zemlje. Tramp je odbacio ideju o povlačenju svih SAD trupe iz Evrope u dogovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Mislim da to ne bismo morali da radimo. Ne bih to želeo da uradim", rekao je on na pitanje da li bi razmislio o potpunom povlačenju. "Ali to pitanje se zapravo nikada ne postavlja."

Iako izgledi da Putin potisne NATO sa istočnog krila zapadne vojne alijanse za sada mogu da izgledaju daleko, neki evropski zvaničnici upozoravaju da i dalje moraju da preduzmu nepredviđene mere.

Dok Tramp kreće na pregovore sa Rusijom o zaustavljanju rata u Ukrajini, ruski zvaničnici tvrde da žele da eliminišu "korenske uzroke" sukoba. U istočnoevropskim i baltičkim državama duboki su strahovi da će Moskva postavljati zahteve izvan Ukrajine i nastojati da poništi širenje NATO-a tamo nakon raspada Sovjetskog Saveza. Mnogi ruski susedi drastično su povećali budžete za odbranu.

Odražavajući neizvesnost, jedan evropski diplomata je rekao da "nema šanse" da Sjedinjene Države nalože veliko povlačenje jer je Vašingtonu potreban i ovde otisak, dok je drugi rekao da bi Evropljani ionako trebalo da planiraju najgore.

Osim oporavka na početku ruskog rata u Ukrajini, raspoređivanje američkih trupa u Evropi opada od kraja Hladnog rata.

Trojica evropskih diplomata su izjavila da očekuju da oko 20.000 američkih trupa koje je Bajdenova administracija najavila početkom rata u Ukrajini bude povučeno.

"Ne bih se iznenadio da se u nekom trenutku (te trupe) vrate u svoju matičnu bazu u Americi", rekao je diplomata NATO-a. Snage su poslate na vrhuncu planiranja za vanredne situacije, pa ako odu "to bi bio, da tako kažem, povratak u normalu".

Ako evropske trupe pošalju posleratne snage u Ukrajinu da podrže prekid vatre, to bi takođe moglo da ometa napore da se popune bilo koje SAD praznine na drugim mestima.

Pored snaga raspoređenih po američkim ili savezničkim bazama u Evropi, postoji i kritičan kontingent uključen u komandu i kontrolu. Broj američkih snaga u Evropi fluktuirao je između 75.000 i 105.000 od 2022. godine, sa oko 63.000 stalno raspoređenih, dok se ostali rotiraju i odlaze.

Samo njihovo prisustvo može imati veću težinu od tačnih brojeva.

"To je vrsta fizičkog oličenja posvećenosti evropskoj bezbednosti", rekao je Grand.

Ali pored trupa, Vašington donosi vrhunske sposobnosti u kojima Evropa zaostaje, uključujući nadzor i udare dugog dometa, kažu analitičari i zvaničnici. To takođe donosi obećanje o pojačanjima koja bi bila ključna za planove brzog reagovanja NATO-a.

U evropskim državama koje su se dugo oslanjale na Vašington da proveri rusku moć, ključaju pitanja da li će dobiti američke rezerve u budućoj krizi ili će morati da stoje samostalno.

Sa završetkom Hladnog rata koji je trebalo da najavi manje ratoboran svet, oružane snage evropskih nacija poput Britanije i Nemačke su se smanjile, jer su mnogi ulagali u druge prioritete u odnosu na sisteme naoružanja.

Evropske vlade su povećale vojnu potrošnju poslednjih godina, a odbrana nije u tako teškom stanju da bi se "svet raspao ako Tramp povuče još jednu brigadu", rekao je Grand, ali preokrenuti trendove neće biti lako.

"Evropljani imaju ozbiljan problem sa spremnošću... koji pokušavaju da reše, ali za to je potrebno vreme. Ako Tramp odluči, "povući ću američke trupe iz Nemačke jer sam uznemiren zbog trgovinske neravnoteže", to je mnogo komplikovanije za upravljanje nego reći da imamo plan da to uradimo u roku X godina".

U Poljskoj, koja je domaćin oko 10.000 američkih vojnika, Hegset je prošlog meseca rekao da administracija priznaje da je njen otisak u Evropi "važan za odvraćanje" Rusije, ali je upozorio da se ne pretpostavlja "da će američko prisustvo trajati večno". On je rekao da će ono što će se desiti u narednim godinama biti "deo veće diskusije" u Vašingtonu i sa saveznicima.

Vremenski okvir te rasprave ostaje neuhvatljiv za Evropu. Najdžel Guld-Dejvis, bivši britanski diplomata i viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije, rekao je da je nejasno "koliko puno i koliko daleko, u praksi", SAD bi mogle da se odvoje od Evrope.

"Samo se brinem da, s obzirom na živopisnu prirodu predsednika Trampa, koliko Evropa zaista može da ima poverenja u bilo koji stepen američke zaštite i odbrane", zaključio je on.

(Telegraf.rs)