Starmer otkrio: Postignut dogovor, evo kako će zapadni saveznici pomoći Ukrajini i gde su tu SAD

Britanski premijer Kir Starmer održao je konferenciju za medije nakon bezbednosnog samita u Londonu.

Starmer je započio ističući da je u Londonu ugostio evropske lidere kako bi zajedno radili na bezbednosti Velike Britanije, Ukrajine i Evrope u celini. Kako je rekao, Velika Britanija, Francuska i druge zemlje postigle dogovor da sa Ukrajinom rade "na planu za zaustavljanje borbi", javlja BBC.

Taj plan će potom biti razmatran sa Sjedinjenim Državama, "i taj plan ćemo zajedno sprovesti", dodao je.

Novac za PVO

Starmer je najavio da će britanska vlada omogućiti Ukrajini da iskoristi 1,6 milijardi funti iz fonda za izvozno finansiranje kako bi kupila više od pet hiljada protivvazdušnih raketa.

Navodi da će ove rakete biti proizvedene u Belfastu, čime će se otvoriti nova radna mesta u britanskoj odbrambenoj industriji.

Cilj je, kako je pojasnio, da se Ukrajina dovede u što jaču poziciju kako bi mogla da pregovara sa pozicije snage.

"Naša polazna tačka mora biti da Ukrajini obezbedimo što jaču poziciju sada", istakao je.

Starmer je istakao da svaki novi sporazum o podršci Ukrajini mora biti zasnovan na snazi i da svaka država mora doprineti na najbolji mogući način – preuzimanjem odgovornosti i povećanjem svog učešća.

Dogovoreni ključni koraci

On je naveo da su se lideri na samitu složili oko četiri ključna koraka:

• Nastaviti slanje vojne pomoći Ukrajini dok rat traje i pojačati ekonomski pritisak na Rusiju;
• Svaki trajni mir mora osigurati suverenitet i bezbednost Ukrajine, a Ukrajina mora biti za pregovaračkim stolom u bilo kakvim mirovnim razgovorima:
• U slučaju mirovnog sporazuma, evropski lideri će raditi na odvraćanju Rusije od bilo kakve buduće invazije na UkrajinuFormiraće se „koalicija voljnih“ za odbranu Ukrajine i očuvanje mira u zemlji.

"Evropa mora podneti najveći teret"

Starmer je rekao da će oni koji su spremni sada pojačati planiranje, s pravim osećajem hitnosti, pre nego što ponovo potvrdi britansku posvećenost podršci kroz "čizme na terenu i avione u vazduhu".

"Evropa mora podneti najveći teret", naglasio je britanski premijer.

Međutim, sporazum mora imati podršku SAD, nastavio je, dodajući: "Da budem jasan, slažemo se sa Trampom oko hitne potrebe za trajnim mirom. Sada moramo to zajedno ostvariti."

Starmer je rekao i da su se lideri na današnjem samitu dogovorili da se uskoro ponovo sastanu kako bi "održali tempo ovih akcija" i nastavili rad na zajedničkom planu.

Prekretnica istorije

"Danas smo na prekretnici istorije", istakao je on. "Ovo nije trenutak za još razgovora – vreme je da delujemo i ujedinimo se oko novog plana za pravedan i trajan mir."

Starmer je upitan da li on i drugi lideri na samitu zaista moraju da imaju podršku SAD i da li će "koalicija voljnih" biti dovoljna.

"Ne prihvatam da su SAD nepouzdani saveznici, nema dve zemlje koje su tako usklađene kao naše dve zemlje", odgovorio je Starmer.

Nastavlja objašnjavajući da su današnji razgovori vođeni na osnovu toga što je "ovo plan na kojem radimo zajedno sa SAD, uz podršku SAD. Zato sam sinoć razgovarao sa Trampom."

"Brojne zemlje" žele da budu deo plana za mir"

"Brojne zemlje" su danas izrazile želju da budu deo plana za obezbeđivanje mira u Ukrajini, izjavio je Starmer.

"Brojne zemlje su danas ukazale da žele da budu deo plana koji razvijamo."

"Ostaće im da podonesu svoje izjave o tome kako žele da doprinesu."

Starmer je rekao i da neke zemlje nisu izrazile ovu želju.

Pitan da li Velika Britanija oseća veću ličnu odgovornost za ostvarivanje održivog mira u Evropi, Starmer je odgovorio da bi zemlja trebalo da "preuzme odgovornost i vodi".

"To smo radili kroz istoriju kao nacija i moramo to ponovo da učinimo", rekao je on.

Jedini način da se obezbedi stabilnost je odbrana mirovnog sporazuma

Starmer je upitan i o mogućnosti da britanske trupe budu raspoređene u Ukrajini kako bi pomogle u očuvanju bilo kakvog mogućeg mira i da li to znači da postoji realnija mogućnost da Velika Britanija bude u ratu sa Rusijom.

Starmer je odgovario da je cela poenta mogućeg sporazuma očuvanje mira. On je rekao da je način da se obezbedi stabilnost u mirovnom sporazumu "da ga branimo, i da treba biti spreman da ga branimo". Istakao je da istorija pokazuje da će, ako dođe do sukoba u Evropi, "on na kraju doći i do naših obala".

Velika Britanija mora da "preuzme odgovornost"

Upitan je i da li oseća veću odgovornost za postizanje održivog mira nakon nesuglasica između Trampa i Zelenskog u petak, i da li ubeđuje više ljudi da se pridruže "koaliciji voljnih".

Starmer je odgovorio da smatra da Velika Britanija treba da preuzme odgovornost, navodeći da je ta zemlja to radila kroz istoriju i da treba ponovo da to uradi, dodajući da je to razlog zašto se kreću napred u ovoj inicijativi.

"Važno je da kontinent blisko sarađuje sa SAD"

Na kraju, Starmer je upitan da li se plaši da bi Zapad mogao da se podeli u pogledu podrške Ukrajini – što se odnosi na odnose između Evrope i SAD.

Pitanje je postavljeno nakon komentara italijanske premijerke Đorđe Meloni, koja je rekla da Zapad mora da "izbegne rizik" od podele.

Starmer je rekao da on i Meloni dele "veliki broj zajedničkih stavova" u pogledu toga da Evropa i SAD moraju da stoje zajedno.

Dodao je da je za bezbednost Evrope važno da kontinent blisko sarađuje sa SAD.

"Moramo zajednički odgovoriti na ovaj trenutak"

Pre konferencije za novinare, Starmer je na platformi X podelio kratku poruku nakon samita o Ukrajini u Londonu.

"Moramo zajednički odgovoriti na ovaj trenutak. Kako bismo obezbedili najbolji ishod za Ukrajinu. Zaštitili bezbednost Evrope. I osigurali našu zajedničku budućnost."

Starmer je danas je poručio svetskim liderima da moraju odgovoriti na "jedinstven trenutak u generaciji" za bezbednost Evrope.

Sastanku u Londonu, osim britanskog premijera Kira Starmera, učestvovali su i italijanska premijeka Đorđa Meloni, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, francuski predsednik Emanuel Makron, premijer Poljske Donald Tusk, premijer Španije Pedro Sančez, premijerka Danske Mate Frederiksen, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, kanadski premijer Džastin Trudo, generalni sekretar NATO saveza Mark Rute, nemački kancelar Olaf Šolc, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan i brojni drugi.

(Telegraf.rs)