Tramp tumba svet naopačke, a jedna zemlja u tome vidi svoju veliku priliku: Da li će je iskoristiti?

Preokret u spoljnoj politici SAD pod vođstvom Donalda Trampa uznemirio je saveznike i zemlje kojima je potrebna pomoć.

Njegova administracija zamrzla je stranu pomoć, zapretila preuzimanjem suverenih teritorija drugih država, povukla se iz ključnih međunarodnih organizacija i otuđila Evropu približavanjem Rusiji.

Međutim, ovaj niz naglih poteza, koji signaliziraju povlačenje SAD iz uloge lidera liberalnog poretka ka politici "Amerika na prvom mestu", savršeno se uklapa u narativ najvećeg rivala SAD, piše CNN.

U vremenu "transformacije i turbulencija", Kina ima viziju za "sigurniji svet", rekao je prošle nedelje kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji svojim kolegama iz G20, ponavljajući stav Pekinga o "novom putu ka bezbednosti" bez saveza, "igre nulte sume" i "blokovskih sukoba".

Ova vizija – koja u suštini predstavlja pokušaj preoblikovanja svetskog poretka koji Kina smatra nepravedno dominiranim od strane Zapada – temelj je politike kineskog lidera Si Đinpinga da se nametne kao alternativni globalni lider naspram SAD.

Analitičari navode da bi Trampove promene mogle otvoriti nove mogućnosti za jačanje kineskog uticaja. Peking pažljivo osmatra prilike koje se pružaju u svetlu preokreta u američkoj spoljnoj politici.

Trampov zaokret bio je očigledan i prošle nedelje u Južnoj Africi, gde je Vang Ji govorio pred ministrima spoljnih poslova najvećih svetskih ekonomija. Odsustvo američkog državnog sekretara Marka Rubija značilo je da na skupu, koji okuplja zemlje sa 80% svetske populacije i tri četvrtine globalne trgovine, nije bilo visokog američkog diplomate koji bi izneo protivargumente.

Na prvi pogled, ova promena mogla bi ubrzati uspon Kine kao globalne sile, omogućavajući drugoj po veličini svetskoj ekonomiji da pridobije više saveznika, pojača svoje liderstvo i promeni globalne norme i pravila – uključujući one o ljudskim pravima i bezbednosti – u svoju korist.

Međutim, zemlje od Evrope do Azije dobro su svesne razlike između umerenih kineskih izjava i njenog stvarnog ponašanja – bilo da se radi o kršenju međunarodnih presuda i zastrašivanju filipinskih brodova u Južnom kineskom moru ili o pritiscima na Tajvan, samoupravnu demokratiju na koju Peking polaže pravo.

Američko povlačenje i kineski izazovi

Trampova administracija signalizirala je da želi da skrene pažnju sa globalnih sukoba i fokusira se na rivalstvo sa Kinom. Ipak, Peking će se suočiti s tim izazovom, kao i sa mogućim novim američkim tarifama na kinesku robu, što bi moglo ograničiti njegovu sposobnost da ulaže u širenje globalnog uticaja.

Ipak, postoje znaci da Kina vidi ove prepreke samo kao privremene turbulencije na svom putu ka jačanju moći zahvaljujući Trampovim potezima.

"Era Trampa 2.0 nesumnjivo će oslabiti američko liderstvo u međunarodnim poslovima", navodi se u analizi objavljenoj ovog meseca na sajtu šangajskog Fudanskog instituta za razvoj.

"Kako druge zemlje, posebno Evropska unija i Kina, budu aktivno reagovale, moćni vakuum koji ostavlja američko povlačenje možda će popuniti one... Pošto SAD više neće moći da dominiraju globalnim pitanjima kao nekad, može doći do formiranja nove strukture globalnog upravljanja", stoji u analizi.

Vakuum meke moći

Kako Tramp demontira američki sektor spoljne pomoći – zamrzavajući finansiranje globalnih obrazovnih, zdravstvenih i razvojnih programa – pojedini kineski državni mediji na engleskom jeziku oštro su kritikovali američku pomoć.

Strana pomoć je "instrument kojim SAD održavaju svoju hegemoniju i sprovode geopolitičke manevre", napisao je Global times, nacionalistički tabloid koji optužuje Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) da podstiče demokratske "obojene revolucije" i regrutuje američke pristalice širom sveta. USAID, osnovan tokom Hladnog rata, dugo je igrao ključnu ulogu u jačanju američke meke moći i demokratskih ideala.

Peking, s druge strane, ne posmatra američko zamrzavanje pomoći kao priliku za jačanje sopstvene jer – za razliku od SAD – Kina tretira "druge zemlje sa iskrenošću, pravičnošću i nesebičnošću", tvrdio je jedan kineski državni medij.

Ipak, postoje znaci da Kina planira ciljana povećanja podrške u regionima od strateške važnosti, kao što se vidi u nedavnoj donaciji od 4,4 miliona dolara za deminiranje u Kambodži, nakon što su SAD prekinule svoje programe uklanjanja mina u osam provincija.

Međutim, stručnjaci ističu da je malo verovatno da će Kina moći ili želeti da u potpunosti popuni američki vakuum u oblasti pomoći.

Kina je ogromni igrač u globalnom razvoju, sa preko bilion dolara uloženih u inostrane projekte između 2000. i 2021. godine. Ipak, podaci pokazuju da je većina tog novca plasirana kroz zajmove i druge oblike finansiranja, a ne kroz direktnu pomoć.

Ekonomija u padu takođe je primorala Peking da smanji ambiciozne infrastrukturne projekte, poput izgradnje železnica i elektrana u okviru inicijative "Pojas i put", i fokusira se na skromnije poduhvate.

"Tramp Kini pruža određene prilike – ali Kina možda neće moći da iskoristi ovaj američki poklon", rekao je šangajski analitičar Šen Dingli. "Zbog naše slabe ekonomije i umanjene verzije 'Pojasa i puta'... imamo manje novca za kupovinu lojalnosti."

Ipak, analitičari smatraju da će Peking nastojati da iskoristi nesigurnost u vezi sa SAD kako bi proširio trgovinske i bezbednosne veze, kao i pristup ključnim mineralima.

"Kina može poslati poruku ostatku sveta... da su SAD fundamentalno nepouzdane", rekao je Manoj Kevalramani iz istraživačkog centra Takšashila institut u indijskom gradu Bengaluru. "Zašto biste sada želeli da uđete u sukob s Pekingom?"

Ograničenja i balansiranje

Iako pojedine Trampove odluke otvaraju prostor za kineski uticaj, ostaje pitanje kako će njegova administracija dugoročno oblikovati spoljnu politiku i odnos prema Pekingu.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc rekao je da su mnogi programi spoljne pomoći "u suprotnosti sa strateškim interesima SAD, poput suprotstavljanja Kini".

U međuvremenu, američki sekretar za odbranu Pit Hegset upozorio je Evropu da Vašington više ne može biti "primarno fokusiran na sigurnost Evrope", već da prioritet postaje odvraćanje rata s Kinom u Pacifiku.

Uprkos Trampovim pretnjama, američke azijske saveze nije uspeo da oslabi, a ključni partneri – Japan i Indija – nastavljaju da produbljuju saradnju sa Vašingtonom.

Kina će pažljivo posmatrati kako Trampove odluke utiču na njene ambicije, posebno kada je reč o Južnom kineskom moru i Tajvanu.

"Ako se rat u Evropi završi, kineska sloboda delovanja u našem regionu mogla bi biti ozbiljnije ograničena", zaključuje Šen iz Šangaja.

(Telegraf.rs)