Male boginje najjače pogodile jednu grupu ljudi, zaraza se najviše širi među njima: Ko su Menoniti?

Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi izjavio je u sredu da su u toj zemlji dve osobe umrle u epidemiji malih bogija, odnosno morbila. On nije izneo detalje o smrtnim slučajevima, ali su zdravstveni zvaničnici Teksasa saopštili da je umrlo jedno dete školskog uzrasta, koje nije bilo vakcinisano.

Menonitska zajednica u zapadnom Teksasu pogođena epidemijom malih boginja deo je šire, labavo povezane grupe crkava širom sveta, sa različitim verovanjima i hijerarhijama — i često napetim ili udaljenim odnosima sa zdravstvenim zvaničnicima i drugim javnim institucijama, piše AP.

Ko su Menoniti?

Menoniti su deo šire anabaptističke porodice crkava, koja je nastala 1525. godine kao radikalno krilo protestantske reformacije u centralnoj Evropi. Druge anabaptističke grupe danas uključuju Amiše, Bratstvo i Huterite.

Anabaptisti su verovali da prava biblijska crkva mora slediti principe kao što su nenasilje, bezuslovno oproštenje, krštenje odraslih, crkvena disciplina i odbijanje nošenja oružja ili polaganja zakletve.

Rani anabaptisti su pretrpeli progon i mučeništvo pod katoličkim i protestantskim vladarima u Evropi, a to iskustvo i danas utiče na neke grupe koje gaje sumnju prema državnim vlastima, uključujući javne zdravstvene institucije.

Menoniti, nazvani po svom ranom vođi Menu Simonu, danas se uveliko razlikuju u načinu života.

Neki su se u velikoj meri uklopili u modernu kulturu, oblačeći se savremeno i fokusirajući se na rad za mir i socijalnu pravdu. Drugi su zadržali tradicije slične Amišima, sa zatvorenim zajednicama koje izbegavaju modernu tehnologiju, insistiraju na nenasilju, muškom vođstvu i tradicionalnom odevanju, uključujući pokrivala za glavu kod žena. Ostali se nalaze negde između ova dva ekstrema.

Prema podacima Menonitske svetske konferencije, širom sveta postoji više od dva miliona krštenih vernika u anabaptističkim crkvama u 86 zemalja.

Ko su Menoniti Stare kolonije u Teksasu?

Epidemija malih boginja najviše je pogodila okrug Gejns i okolna područja.

Iako nije odmah jasno koja menonitska zajednica je pogođena, u ovom kraju živi specifična grupa s jedinstvenom istorijom.

Dok većina menonita i Amiša u Severnoj Americi potiče direktno od imigranata iz Zapadne Evrope u 18. i 19. veku, Menoniti Stare kolonije imaju daleko složeniji migracioni put, objašnjava istoričar Stiven Nolt sa koledža Elizabettaun u Pensilvaniji.

Menoniti Stare kolonije su prvo emigrirali u Carsku Rusiju, zatim u Kanadu, pa u Meksiko, bežeći od državnih pritisaka da se asimiluju. Kako su se ekonomski uslovi u Meksiku pogoršavali, neki su tokom 1980-ih i 1990-ih prešli u Teksas i okolne savezne države. Tokom tih selidbi zadržali su svoj dijalekt holandsko-nemačkog jezika i druge kulturne osobenosti.

Okrug Gejns takođe ima jednu od najviših stopa nevakcinisane školske dece u Teksasu – gotovo 14% učenika nije primilo bar jednu obaveznu vakcinu prošle školske godine.

Kakav je stav Menonita prema vakcinama?

"Istorijski i teološki, u menonitskim krugovima ne postoji nikakva verska zabrana vakcinacije", kaže Nolt. "Ne postoji verska zabrana niti neka doktrina o tome. Ipak, kulturno konzervativne menonitske (i amiške) grupe su često slabo ili delimično vakcinisane."

Jedan od razloga za to je što tradicionalne anabaptističke zajednice ređe posećuju zdravstvene ustanove nego one koje su se više asimilovale. Mnoge tradicionalne grupe prihvatile su vakcine koje su promovisane sredinom 20. veka, poput onih protiv tetanusa i velikih boginja, ali su postale skeptičnije prema novim vakcinama u poslednjim decenijama, navodi Nolt.

Pored toga, Menoniti Stare kolonije koji su stigli u SAD tek krajem 20. veka "propustili su čitav talas vakcinacije iz sredine veka, jer tada nisu ni bili u Americi".

Kakvi su zakoni o vakcinaciji u američkim saveznim državama?

Sve američke savezne države i Distrikt Kolumbija zahtevaju vakcinaciju dece za pohađanje škole, prema podacima Nacionalne konferencije državnih zakonodavaca. Većina država usklađuje svoje zahteve sa preporukama Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Sve savezne države dozvoljavaju izuzeća iz medicinskih razloga, dok većina dozvoljava i izuzeća iz verskih ili ličnih uverenja, ili oba. Samo pet država – Kalifornija, Konektikat, Mejn, Njujork i Zapadna Virdžinija – ne dozvoljavaju izuzeća koja nisu medicinska, ali Zapadna Virdžinija ove godine preduzima korake da omogući verska i filozofska izuzeća.

Teksaški zakon dozvoljava izuzeća iz "savesnih razloga, uključujući verska uverenja".

Stopa vakcinacije kod američkih đaka predškolskog uzrasta opala je 2023. godine, dok je procenat dece sa izuzećima dostigao rekordno visok nivo, prema saveznim podacima objavljenim 2024. godine.

(Telegraf.rs)