Šta znamo i ne znamo o Trampovom "veoma velikom poslu" s ukrajinskim mineralima: Ključni su za SAD, ali...

Sjedinjene Američke Države i Ukrajina pokušavaju da postignu sporazum o prirodnim resursima, koji bi Vašingtonu omogućio pristup neiskorišćenim ukrajinskim mineralnim bogatstvima u zamenu za investicije i, kako se Kijev nada, konkretne bezbednosne garancije.

Govoreći u sredu pred novinarima, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da bi ovaj sporazum mogao biti "veliki uspeh", ali da će zavisiti od pregovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Široki nacrt sporazuma, u koji je CNN imao uvid, oskudan je u detaljima. Dok je Tramp u sredu rekao da će Zelenski u petak doći u Belu kuću i da će "potpisati sporazum", Zelenski je ostao oprezniji, piše CNN.

On je izjavio da je sporazum samo "okvirni", insistirajući na tome da neka ključna pitanja još nisu razjašnjena.

Šta je u sporazumu?

Nacrt sporazuma predviđa uspostavljanje "fonda za rekonstrukciju i investicije" koji bi zajednički upravljale američka i ukrajinska vlada.

Ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao je u sredu da će Kijev polovinu prihoda od budućih projekata eksploatacije prirodnih resursa preusmeravati u fond, a novac će biti reinvestiran u dalji razvoj.

Šmigal je naglasio da će sporazum isključiti postojeće "rezerve, postrojenja, licence i tantijeme" povezane s ukrajinskim prirodnim resursima.

"Govorimo samo o budućim licencama, istraživanjima i infrastrukturi", rekao je on.

Šta Tramp želi od sporazuma?

Tramp je tokom vikenda izjavio da "pokušava da povrati novac", misleći na pomoć koju je Ukrajina dobila od prethodne administracije.

SAD su u početku zahtevale udeo od 500 milijardi dolara u ukrajinskim retkim zemnim metalima i drugim mineralima u zamenu za pomoć koju su već pružile Kijevu. Međutim, Zelenski je to odbio, rekavši da bi takav dogovor značio "prodaju" njegove zemlje. Nakon toga, Tramp je nazvao Zelenskog "diktatorom".

Na pitanje u utorak šta će Ukrajina dobiti iz ovog sporazuma o mineralima, Tramp je odgovorio: "350 milijardi dolara i mnogo opreme, vojne opreme i pravo da se bori dalje", ponavljajući lažnu tvrdnju koju je ranije iznosio. Prema Institutu za svetsku ekonomiju u Kilu, nemačkom think-tanku koji pomno prati ratnu pomoć Ukrajini, Vašington je do sada obećao oko 124 milijarde dolara pomoći Ukrajini.

Tramp je takođe naznačio da bezbednosne garancije nisu deo sporazuma, rekavši: "Uglavnom smo dogovorili naš sporazum o retkim zemnim metalima i raznim drugim stvarima", dodajući da će se "kasnije pozabaviti" budućom bezbednošću Ukrajine.

Nacrt sporazuma, u koji je CNN imao uvid u sredu, ne sadrži konkretne cifre niti detalje o tome koliki bi udeo SAD imale u fondu.

Međutim, Zelenski je rekao da njegova zemlja neće vraćati novac koji joj je Vašington ranije dao u okviru ovog sporazuma. "Neću prihvatiti ni 10 centi otplate duga u ovom sporazumu. U suprotnom, to bi bio presedan", rekao je Zelenski u sredu na konferenciji za novinare u Kijevu.

Tramp je u sredu izrazio uverenje da će sporazum o prirodnim resursima biti zaključen, rekavši: "Ide nam veoma dobro s Rusijom i Ukrajinom. Predsednik Zelenski dolazi u petak. To je sada potvrđeno i potpisujemo sporazum."

Šta Ukrajina želi od sporazuma?

Ukrajinska mineralna bogatstva već dugo privlače pažnju njenih saveznika – i Kijev ih koristi kao adut u traženju podrške. Zelenski je jasno stavio do znanja da želi da bezbednosne garancije budu deo sporazuma.

Neka nalazišta već se nalaze na teritorijama pod ruskom okupacijom, a Zelenski tvrdi da bi jedan od razloga zbog kojih Zapad treba da podrži Ukrajinu u borbi protiv Moskve bio sprečavanje da još više ovih strateški važnih resursa padne u ruke Kremlja.

"Nalazišta ključnih resursa u Ukrajini, zajedno sa globalno važnim potencijalom Ukrajine u proizvodnji energije i hrane, među glavnim su plenovima za koje se Ruska Federacija bori u ovom ratu. A za nas su to prilike za rast", rekao je Zelenski u oktobru, predstavljajući svoj "Plan pobede".

Natalija Katser-Bučkovska, suosnivačica Ukrajinskog fonda za održive investicije, rekla je da sporazum ne može funkcionisati bez bezbednosnih garancija.

"(Da bi) SAD dobile pristup tim nalazištima, Ukrajina mora povratiti kontrolu nad tim teritorijama, razminirati ih i obnoviti infrastrukturu", rekla je ona.

Nacrt sporazuma, u koji je CNN imao uvid, ne precizira nikakve bezbednosne garancije, ali navodi da SAD "podržavaju napore Ukrajine da dobije bezbednosne garancije potrebne za uspostavljanje trajnog mira".

Zašto je Tramp toliko zainteresovan za sporazum o mineralima s Ukrajinom?

Materijali poput grafita, litijuma, uranijuma i 17 hemijskih elemenata poznatih kao retki zemni metali ključni su za ekonomski rast i nacionalnu bezbednost.

Oni su neophodni za proizvodnju elektronike, tehnologija čiste energije, uključujući vetroturbine, energetske mreže i električna vozila, kao i za neke vojne sisteme.

SAD u velikoj meri zavise od uvoza ovih minerala, od kojih mnogi dolaze iz Kine, koja već dugo dominira ovim tržištem.

Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), Kina je odgovorna za gotovo 90% globalne prerade retkih zemnih metala. Pored toga, Kina je i najveći svetski proizvođač grafita i titanijuma, kao i značajan prerađivač litijuma.

Koliko su velike ukrajinske rezerve?

Tramp je više puta pominjao da se sporazum odnosi na "retke zemne metale“, ali je verovatno mislio na širu kategoriju ključnih minerala.

Ukrajina nema značajne globalne rezerve retkih zemnih metala, ali ima neke od najvećih svetskih zaliha grafita, litijuma, titanijuma, berilijuma i uranijuma – svih klasifikovanih kao ključni minerali u SAD.

Šta Rusija kaže na ovo?

Povratak Trampa u Belu kuću doveo je do velikih promena u politici prema Rusiji.

Ranije ovog meseca, američki i ruski zvaničnici sastali su se u Saudijskoj Arabiji kako bi razgovarali o okončanju rata u Ukrajini – bez prisustva Kijeva ili njegovih evropskih saveznika.

Tramp je u ponedeljak rekao da je u "ozbiljnim pregovorima" s Rusijom o okončanju rata i da "pokušava da sklopi neke ekonomske sporazume" s Moskvom.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Moskva spremna da sarađuje s američkim kompanijama u rudarenju retkih metala, kako u Rusiji, tako i u okupiranim delovima Ukrajine.

(Telegraf.rs)