Ove države su do sada Ukrajini dale najviše pomoći: Da li Kijev ima dovoljno minerala da Trampu vrati "dug"?

Koliko su SAD, Velika Britanija i druge države tokom tri godine rata u Ukrajini poslali Kijevu i da li ima nade da će taj novac ikada vratiti - dva su velika pitanja koja će dominirati u diskusiji koju će američki predsednik Donald Tramp voditi narednih meseci, barem kada su u pitanju pregovori o okončanju rata.

Odgovor na prvo pitanje - ko je dao najviše para, zavisi od toga šta i kako računate.

Ako posmatramo samo iznos vojne pomoći koji je dat Kijevu od 2022. godine, računica pokazuje da su SAD obezbedile 64 milijarde evra, u poređenju sa 62 milijarde koje je Ukrajina dobila od evropskih zemalja.

Sa druge strane, ako uključimo i druge vrste pomoći, kao što su humanitarna i finansijska pomoć, u tom slučaju Evropa je donirala 132 milijarde evra, dok je SAD 114 milijardi. 

Ali, ako pogledamo države u Evropi pojedinačno, nijedna od njih nije dala ni približno onoliko koliko je dala Amerika. Treba imati u visu i da nisu sve države isto bogate. Ako se posmatra pomoć SAD, oni su Ukrajini dali 0,5 odsto BDP-a, što je procentualno isto onoliko koliko je izdvojila i Velika Britanija.

Gledano kroz ovu prizmu, druge zemlje u Evropi, konkretno Danska, Estonija i veći deo Baltika dale su oko dva odsto BDP-a, što je daleko više s obzirom na to koliki su njihovi budžeti.

Ipak, ako se posmatra koliko je novca izdvojeno za prethodne ratove, konkretno Drugi svetski rat, Vijetnamski rat, Korejski rat, pa čak i prvog Zalivskog rata, za sve njih izdvojeno je znatno više novca pomoći nego na Ukrajinu.

Ovo ne važi samo za SAD, već i za Veliku Britaniju, Nemačku i Japan, koji su pružili znatno veću pomoć Kuvajtu tokom Zalivskog rata. U brojkama, po pitanju SAD to izgleda ovako - Za pomoć u Drugom svetskom ratu izdvojeno je 4,9 odsto BDP-a, za Koreju 2,8, za Vijetnamki i Zalivski rat po jedan odsto, a za Ukrajinu 0,3 odsto.

Uprkos tome, jasno je da su SAD i drugi uložili značajne resurse u Ukrajinu.

Tramp je nedavno govorio o povratu 500 milijardi dolara od Ukrajine u obliku prihoda od rudarenja retkih zemnih metala.

Ovo je, na prvi pogled, pomalo čudno. Metali retkih minerala predstavljaju nejasan ugao periodnog sistema i igraju malu, iako važnu ulogu u elektronici i vojnoj proizvodnji.

Celo tržište je malo, što u suštini čini neverovatnim da bi, čak i ako bi Ukrajina iznenada proizvela većinu svetske potražnje, Tramp mogao da očekuje uloženi iznos prihoda nazad.

Tačnije, dok u Ukrajini postoji nekoliko nalazišta retkih minerala, ona već godinama venu, neiskorišćena. Toliko su skupi za kopanje da niko nije smislio kako da izvuče elemente i istovremeno ostvari profit.

Koje minerale ima Ukrajina?

Pod pretpostavkom, kao što bi verovatno trebalo, da Donald Tramp nije mislio samo na retke minerale, već je govorio šire o "kritičnim mineralima", postoje najmanje jedno ili dva perspektivna nalazišta rudnika u zemlji.

Postoji stara, zatvorena fabrika aluminijumovog oksida, koja je zaplenjena od ruskog oligarha Olega Deripaske. Postoji veliki resurs litijuma koji bi, ako bi sve prošlo dobro, mogao biti najveći pojedinačni rudnik litijuma u ​​Evropi.

Ipak, čak i ako se ovo uzme u obzir, Ukrajina bi i dalje bila relativno mali igrač u iskopavanju litijuma u svetu. Ova ruda nije dovoljna da ostvari stotine milijardi dolara koje Tramp očekuje.

Međutim, Ukrajina ima na raspolaganju i druge resurse poput ogromne slojeve uglja u Donbasu i velike rezerve rude gvožđa na jugu zemlje.

I jedno i drugo se nalazi u ili blizu ruskih okupiranih područja, što bi, iz perspektive Ukrajinaca, moglo biti poenta.

Koliko god da su ove stvari staromodne, one zapravo stvaraju značajan prihod. Možda je to najbolja nada Donalda Trampa za neku otplatu "duga".

(Telegraf.rs)