Nazire se razrešenje najveće misterije u istoriji vazduhoplovstva: "Bio je to let duhova"

Malo posle ponoći, u subotu 8. marta 2014. godine, avion Boing 777 poleteo je iz Kuala Lumpura i postepeno se popeo na visinu krstarenja od 10.000 metara. Nakon što je dobio instrukcije da prebaci radio frekvenciju na vijetnamsku kontrolu vazdušnog saobraćaja, pilot Zahari Ahmad Šah ljubazno je odgovorio: "Laku noć, Malezija tri-sedam-nula". Bila je to poslednja poruka ikada primljena sa leta MH370 Malezija erlajnsa, koji je tri sata kasnije nestao s radara, prenosi The Guardian.

Avion je leteo za Peking sa 12 članova posade i 227 putnika. Poslednji put je viđen na vojnom radaru u 2:14 ujutru, kako leti ka zapadu iznad moreuza Malaka. Pola sata kasnije, avio-kompanija je objavila da je izgubila kontakt sa letom koji je trebalo da sleti na odredište oko 6:30 ujutru.

Avion ni više od decenije nije pronađen, a razlog njegovog nestanka ostaje nepoznat, nakon što je neočekivano skrenuo s kursa, uprkos jednoj od najvećih i najskupljih potraga u istoriji, prenosi Jutarnji list.

Malezijski ministar saobraćaja Entoni Lok u utorak je najavio da je pokrenuta nova potraga koju će sprovesti kompanija za pomorska istraživanja Ocean Infinity.

Rekao je novinarima da se detalji ugovora između Malezije i kompanije još dovršavaju, ali je pohvalio "proaktivnost Ocean Infinity da rasporedi svoje brodove" kako bi započeli potragu.

Plan je da se potraga obavi po principu "bez nadoknade ako avion ne bude pronađen", što znači da će vlada potpisati ugovor na 18 meseci, a kompanija, koja je već jednom bezuspešno tražila let 2018. godine, dobiće 70 miliona dolara ako olupina aviona sada bude locirana. Detaljno će biti pretraženo područje od 15.000 kvadratnih kilometara.

"Samo želimo da znamo gde je i šta se dogodilo. Sećanja se vraćaju kao da je bilo juče, sve nam je sveže u glavi", rekla je za AFP Grejs Nejtan, koja je u nesreći izgubila majku.

Porodice strahuju da se slična nesreća može ponoviti ako se ne otkrije uzrok. Kažu da im svaka godišnjica donosi manje fokusiranja na lični gubitak, a više na nedostatak odgovora, što ih frustrira.

Među putnicima su bila dva mlada Iranca s ukradenim pasošima, grupa kineskih kaligrafa koji su se vraćali s izložbe, 20 zaposlenih u američkoj tehnološkoj kompaniji, dvojnik glumca Džeta Lija, porodice sa decom i malezijski bračni par na odavno planiranom medenom mesecu.

Uzaludne potrage

Na desetu godišnjicu nestanka, Australija je ponudila podršku malezijskoj vladi za ponovno pokretanje potrage, budući da je na letu bilo osam Australijanaca.

Od 2014. godine sprovedene su tri zvanične istrage – podvodna, koju je predvodila Australija, istraga malezijske policije i malezijska istraga o nesreći, nakon koje je objavljen izveštaj od 500 stranica.

U utorak je portparol Australijskog biroa za bezbednost saobraćaja rekao da njihove vlasti nisu uključene u trenutni dogovor sa kompanijom Ocean Infinity.

Porodice putnika i dalje čekaju objašnjenje o tome šta se dogodilo njihovim najmilijima. Neki su 2016. godine otputovali na Madagaskar kako bi pretražili tamošnje plaže u potrazi za ostacima, jer su delovi aviona pronađeni uz obale Tanzanije i Mozambika.

Pitanje koje muči mnoge jeste kako je sofisticirani Boing 777, opremljen modernim instrumentima za globalno satelitsko praćenje i stalnu komunikaciju, jednostavno mogao nestati. Nije jasno ni zašto je skrenuo s kursa k Indijskom okeanu, dok su dva ključna sistema za komunikaciju i praćenje aviona prestala da funkcionišu.

U danima nakon što je avion nestao, bilo je toliko malo dostupnih informacija da se područje potrage protezalo od Kazahstana do Antarktika. U nedeljama, mesecima i godinama koje su usledile, dokazi prikupljeni iz satelitskih podataka, radarskog praćenja, pa čak i analize morskih struja, pomogli su da se potraga suzi, ali su istovremeno doveli i do potpuno različitih teorija.

One variraju od okrivljavanja pilota do sabotaže i teorija zavere da je let oborila neka vladina agencija – bilo zbog "osetljivog materijala" koji se nalazio u avionu ili politički značajnog putnika.

Mesecima su nestali putnici bili pod istragom, uz optužbe da su učestvovali u otmici aviona. Razmatrani su i manje dramatični, tehnički faktori, uključujući električni kvar, požar ili nagli pad pritiska u kokpitu.

Neobične okolnosti

Nije bilo poziva u pomoć, nije bilo zahteva za otkupninom, vreme je bilo povoljno, a nisu dokazane ni tehničke greške. Malezijska vlada je tvrdila da je neko namerno isključio komunikaciju i preusmerio avion.

Teorija u kojoj se za incident okrivljuje pilot Zahari dobila je dodatnu težinu kada su podaci prikupljeni iz simulatora letenja, koji se nalazio u njegovom domu, pokazali da je neko zacrtao kurs k Indijskom okeanu, gde se veruje da je avion na kraju pao.

"Sada se može sa velikom sigurnošću reći šta se dogodilo sa MH370. Prvo, nestanak je bio nameran čin. Nezamislivo je da je pogrešna putanja leta, praćena radio-tišinom, uzrokovana bilo kojom kombinacijom tehničkog kvara i ljudske greške", tvrdio je Vilijam Langeviše, pilot koji je postao istraživački novinar.

On veruje da je Zahari možda poslao mlađeg kopilota iz kokpita pod nekim izgovorom, zatim isključio deo električnog sistema i namerno smanjio pritisak u avionu, uzrokujući gubitak svesti svih putnika u roku od nekoliko minuta. Sa mnogo jačim maskama za kiseonik u kokpitu, Zahari je mogao preživeti, tvrdi Langeviše, čak i na visini od više desetina hiljada metara.

Druga teorija, koju neki vazduhoplovni stručnjaci smatraju mogućom ili čak verovatnom, jeste teorija o "zbunjenom", a ne "odmetnutom" pilotu. Zahari se možda suočio sa problemom, poput požara ili pada pritiska, i pokušao da se vrati ka Maleziji, ali ga je savladao nedostatak kiseonika. U haosu je, kažu, možda slučajno isključio komunikacionu opremu. Avion bi tada nastavio da leti kao "let duhova" – kada su svi putnici mrtvi, ali letelica se nastavlja da se kreće pomoću autopilota.

Prijatelj pilota, dr Gaus Mohd Nur, rekao je da se Zaharijeva porodica i dalje nada odgovorima.

"Njegova žena i deca su objektivni. Dan i noć se molim da ovaj avion bude pronađen. Teško im je, kriju se od medija jer ne mogu da prihvate optužbe... Trude se svim silama da nastave normalno da žive", rekao je Nur pre nekoliko godina, prenosi The Guardian.

(Telegraf.rs)