Ekspert otkrio zašto požar na sarkofagu u Černobilju i dalje tinja: "Obnova će koštati više od izgradnje"

Tinjanje vatre na sarkofagu iznad nuklearne elektrane u Černobilju traje danima. Požar je izbio ranije ovog meseca nakon napada ruskih dronova.

Stručnjak za zaštitu od nuklearnog zračenja Oleksandr Kupnji, koji je radio u Černobilju nakon nuklerne katastrofe 1986. godine objasnio je zašto požar na krovu sarkofaga još uvek nije ugašen.

"Postoji mineralna vuna različitih svojstava (naročito bazalta), ali nije zapaljiva. Između njegovih slojeva korišćena je izolaciona membrana koja ne propušta vlagu i zalepljena je za mineralnu vunu. A ovaj tanki crni sloj i lepak imaju sposobnost da gore i tinjaju", objasnio je stručnjak.

Prema njegovim rečima, za termoizolaciju i zaptivanje obezbeđena je višeslojna ispuna između unutrašnje i spoljašnje obloge luka. Pre izgradnje konstrukcije, izolacioni "sendvič" (spoljna obloga lučnog prostora) je testiran na visoke temperature koje mogu da izazovu sunčeva svetlost ili grmljavina. Materijali su uspešno prošli te testove.

"Verovatno zato što je pražnjenje zagrejalo metal, ali se "punjenje" nije istopilo. A eksplozija koja je sve rasturila izazvala je plamen i ova opna se zapalila. A onda je počelo da tinja. Stručnjaci su mi potvrdili da "punjenje" može da tinja između izolacionih slojeva", rekao je Kupnji.

Tinjanje se širi na sve strane luka i na zapadni i istočni zid, jer je veoma teško doći do unutrašnjeg sloja i sprečiti proces.

"Sumnjam da se ništa ne može učiniti dok ne izgori cela membrana. Obloga je uništena", rekao je Kupnji.

Prema rečima stručnjaka, gašenje požara stvara dodatne pretnje funkcionisanju svoda.

"Verovatno je jedini način za gašenje požara da se iseku "prozori" i napune vodom. Ali sada je sve ispod spoljne obloge zasićeno vlagom, smrznuto je zbog hladnoće, ne zna se kako se smrznuti slojevi ponašaju unutra, ali to je svakako veliko opterećenje za luk“, objasnio je on.

Prema Kupnijem, da su oni koji su sarkofag gradili podelili unutrašnji prostor na delove i napravili pregrade unutar obloge, ali bi u tom slučaju sarkofag brže propadao.

"Ipak, sudbina sarkofaga je tužna. Potrebno je da se podloga potpuno zameni, a koštaće više od troškova ugradnje. Zbog svega toga garancija na sarkofag koja je trebalo da traje 100 godina je sada upitna", rekao je on.

Podsećamo, 14. februara je ruski dron sa eksplozivnom bojevom glavom udario u zaštitni sarkofag izgrađen oko pokvarenog četvrtog reaktora nuklearne elektrane, napominje Ukrinform.

Služba bezbednosti Ukrajine potvrdila je da su ostaci ruske udarne bespilotne letelice Šahed Geran-2 pronađeni u i u blizini odbrambenog objekta. Stručnjaci veruju da je napad na fabriku bio nameran.

Kasnije tog dana izbili su požari u spoljnoj oblogi nove bezbedne zatvorene strukture. Glavni inženjer Černobiljske nuklearne elektrane Oleksandr Titarčuk upozorio je da pod određenim uslovima udar dronom može dovesti do oslobađanja radioaktivnih materijala.

Nakon incidenta, Ukrajina je pozvala Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) da preduzme hitne mere kako bi sprečila buduće ruske napade na nuklearna postrojenja. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi nazvao je napad "veoma ozbiljnim incidentom" i naglasio da je nuklearna bezbednost u Ukrajini i dalje pod ozbiljnom pretnjom.

Juče nakon što je otkriveno tinjanje, nastavljeni su napori na gašenju požara.

(Telegraf.rs)