Zašto Tramp toliko želi ukrajinske retke minerale i kakvu ulogu u tome igra Kina?

Čini se da je Ukrajina na korak od potpisivanja sporazuma koji daje SAD pristup njenim zalihama minerala u zamenu za nastavak vojne pomoći. Izvor iz Ukrajinske vlade je rekao za Sky news da je Kijev dogovorio uslove sa Vašingtonom.

Tramp je novinarima u utorak rekao da mineralni fond znači da će američki poreski obveznici "vratiti svoj novac, i još nešto" za tri godine pružanja oružja protiv Rusije.

Preporučujemo

Ideja o sporazumu prvi put se pojavila u septembru. Usled zabrinutosti da bi Tramp pogao da povuče pomoć ukoliko bude izabran za predsednika, ukrajinski predsednik

Volodimir Zelenski navodno je sugerisao to tokom susreta u kuli Tramp.

Predstojeće potpisivanje sporazuma dolazi usred zategnutih američko-ukrajinskih odnosa od Trampovog povratka u Belu kuću, pri čemu je predsednik označio Zelenskog kao "diktatora" i isključio Ukrajinu iz pregovora sa Rusijom.

"Ključni minerali su temelj ekonomije 21. veka", rekao je dr Robert Muga, direktor SecDev - konsultantske kompanije za geopolitičke rizike sa sedištem u Kanadi.

Foto: Shutterstock

Oni su ključni za obnovljivu energiju, vojnu primenu i industrijsku infrastrukturu i igraju "sve veću stratešku ulogu u geopolitici i geoekonomiji", dodao je on.

Kijev procenjuje da se oko 5% svetskih "kritičnih sirovina" nalazi u Ukrajini. A SAD su zainteresovane za dogovor o ovim resursima jer žele da smanje svoju zavisnost od Kine, koja kontroliše 75% nalazišta retkih depozita u svetu, prema Geološkoj investicionoj grupi.

Kina je u decembru zabranila izvoz nekih retkih zemnih minerala u SAD, pošto je prethodno ograničila izvoz minerala u SAD prethodne godine.

Zašto ih Tramp želi?

Donald Tramp nije bio jasan u vezi sa tim koje minerale želi od Ukrajine, iako je sporazum u utorak nazvao "dogovorom o retkim zemnim elementima".

Kako kaže urednik za ekonomiju i podatke kompanije Sky Ed Konvej, postoje daleko veće zalihe litijuma, grafita i titanijuma drugde, uključujući i SAD.

Ali ono što je daleko izvesnije je uloga koju Kina mora da igra u Trampovim zahtevima.

Kao najveći proizvođač na svetu, Kina prerađuje više REE (retki zemni elementi) od bilo koje druge zemlje - prema procenama, njena ležišta predstavljaju između 50% i 75% globalne ponude.

Kao rezultat toga, i SAD i Evropa pokušavaju da smanje svoju zavisnost od Pekinga.

U decembru, dok se Tramp pripremao da se vrati na funkciju, Kina je zabranila izvoz nekih REE u SAD. Pod administracijom Džoa Bajdena, već je ograničila izvoz minerala iz SAD.

U odgovoru 1. februara, Trampova administracija je najavila carine od 10% na sav kineski uvoz.

Osim trgovinskog rata sa Kinom, REE i kritični minerali su fundamentalni za globalnu tranziciju zelene energije.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, da bismo ispunili nulte ciljeve do 2030. godine, biće nam potrebno tri puta više bakra, litijuma, nikla i kobalta.

To će značiti dodatnih 50 rudnika litijuma, 60 nikla i 17 kobalta širom sveta.

(Telegraf.rs)