UZNEMIRUJUĆE! Tužna sudbina dece u Sudanu: Ubijaju ih, sakate, teraju u seksualno roblje, sve je više siročadi

UPOZORENJE! Ovaj tekst sadrži potresne detalje i opise tragične sudbine dece u ratom razorenom Sudanu! Ne preporučuje se osetljivim osobama!

Unutar Sudana, deca bivaju ubijena i osakaćena. Devojčice su primorane na seksualno ropstvo. Bebe ostaju siročad. Ovo su strahote sa kojima se sudanska deca sada suočavaju svakodnevno. U ovom brutalnom građanskom ratu najmlađi su postali kolateralna šteta.

Glavni grad Sudana bio je na ivici da ga ponovo preuzme vojska kada je ekipa Sky News otputovala tamo. Na severozapadnoj ivici prestonice, u gradu Omdurmanu, deca u punoj vojnoj opremi snimljena su na ulicama kako skandiraju podršku vojsci, dok se održavaju parade u čast civilnih regruta.

Borbe u Sudanu izbile su u aprilu 2023. godine, kada je napeta borba za vlast između lidera Sudanskih oružanih snaga (SAF) i paravojne grupe poznate kao Snage za brzu podršku (RSF) prerasla u otvoreni rat. U poslednjim mesecima, RSF je pretrpeo više poraza na bojnom polju, dok je vojska nastavila da vraća teritoriju.

Usred ovog rata za apsolutnu moć u zemlji, procenjuje se da je više od 60.000 ljudi ubijeno, a milioni su primorani da napuste svoje domove samo u državi Kartum. Neke porodice su bile prinuđene da bukvalno jedu travu u očajničkom pokušaju da prežive, dok glad hara u delovima zemlje.

Sa malo zaštite od intenzivnih borbi i teških uslova života, najmlađi građani zemlje najviše stradaju.

Sky News je posetio prestonicu Sudana Kartum i okolinu. Ono što su tamo zabeležili više je nego potresno.

Mala grupa ljudi okupljala se na mestu smrtonosnog granatiranja u jednom od siromašnijih delova Omdurmana. Neke žene nariču, dok druge sa zaprepašćenjem posmatraju bombardovanu kuću. Širi se vest da je osam članova iste porodice ubijeno. Jedna žena pokazuje na bebu staru 11 meseci, koja mirno spava u naručju komšinice.

Ime deteta je Džihan, a njena majka, baka i dve starije sestre ubijene su u napadu 19. februara.

"Plakala je za majkom i tek sada je zaspala", kaže starija komšinica, ljuljajući bebu.

Unutar kuće, 11-godišnji Mohamed jeca u naručju svog ujaka pored kratera gde je pala granata. Porodica je sedela i pila kafu kada je eksplozija razbila prozore soba, a geleri prodrli kroz kuću.

Granata je doletela iz pravca teritorije pod kontrolom RSF-a. Ovo je podsetnik da je milicija koja se pretvorila u paravojnu grupu i dalje aktivna na periferiji glavnog grada, čak i dok brzo gubi kontrolu nad njegovim centrom.

I vojska i RSF optuženi su za ratne zločine i regrutovanje dece-vojnika. Dok se bitka za kontrolu nastavlja, najranjiviji civili i dalje su kolateralna šteta.

Na mestu jednog od poslednjih napada, Fatma u šoku nabraja žrtve.

"Jedna od mojih sestara je ubijena, a dve njene ćerke, Džuhajna i Abir, izvučene su iz ruševina, ali ne znam da li su mrtve ili žive", priča Fatma, dok joj glas puca od bola.

Mladi rođak koji stoji u blizini potvrđuje da su i one preminule.

"Naša komšinica ima malu ćerku kojoj je utroba ispala iz tela, a druga ima malog sina kome je noga odsečena", plačući priča Fatma, dok pada na gepek parkiranog automobila.

Nedaleko od mesta bombardovanja, tela Fatmine porodice leže u mrtvačnici, umotana za sahranu. Među njima je četvoro dece, tri devojčice i dečak. Najmlađe dete imalo je samo tri godine.

"Zašto su oni morali da stradaju?", pita Sami, volonter u mrtvačnici. On je sredovečan čovek i oseća gubitak onih koji su ubijeni na početku svojih života. "Oni su nevini", dodaje.

Od početka rata, hiljade nevine dece osakaćeno je i ubijeno artiljerijom RSF, vazdušnim napadima SAF i zalutalim mecima.

Milioni ljudi svih uzrasta pate od bolesti i gladi, a kapacitet da se zbrinu deca, koja čine gotovo polovinu stanovništva Sudana, ozbiljno je narušen.

Kako vojska ponovo preuzima teritoriju od RSF-a, porodice u Omdurmanu konačno su u mogućnosti da napuste opkoljena područja i odvedu svoju povređenu decu u bolnicu.

"Ukupan broj pacijenata primljenih dnevno je 150 – svi su deca", kaže dr Maha Husein, generalna direktorka bolnice Al Buluk.

U haosu bolnice Al Buluk – poslednje funkcionalne ustanove posvećene brizi o deci – nema određenih odeljenja. Uplašeni roditelji daju bebama kiseonik iz dotrajalog uređaja na prijemu. Bebe se pregledaju na stolovima u ordinacijama lekara.

Starija deca leže na metalnim klupama u čekaonici. Otvoreni prostori puni su dece koja pate od bolesti i povreda zadobijenih u borbama.

Vrisci male devojčice odjekuju iz sobe. Jedanaestogodišnja Fardus, koja je u međuvremenu preminula, imala je strašne opekotine, a njeni zavoji bili su natopljeni ustajalom krvlju. Dok je plakala, majke druge bolesne dece posmatrale su je s bolom i nelagodom.

Žrtva granatiranja, Fardus je tri meseca bila zarobljena u opkoljenom području bez pristupa lečenju.

"Utrčala sam u plamen da je izvučem", rekla je njena majka, Hadidža, pokazujući opekotine na svojoj podlaktici.

"Izvukla sam je, ali njena odeća je gorela i još više je opekla."

Dok je njena ćerka ponovo zapomagala od bola, Hadidža ju je nemo posmatrala sa suzama u očima. "Radije bih umrla nego da je slušam kako ovako plače."

Fardus je bila jedno od pet miliona dece koja su od početka rata proterana iz svojih domova.

Dok borbe i dalje besne, najveća humanitarna kriza na svetu nastavlja da se odvija.

PAŽNJA! SNIMAK JE UZNEMIRUJUĆ!

(Telegraf.rs)