Francuska spremna da rasporedi "nuklearni štit" po Evropi: Odmah stigle prve reakcije na ovaj predlog

Francuska je, navodno, spremna da rasporedi "nuklearni štit" kako bi zaštitila Evropu od potencijalnih ruskih pretnji.

Predsednik Emanuel Makron preuzeo je vodeću ulogu u zaštiti kontinenta nakon što je održao "produktivne" razgovore sa Donaldom Trampom o okončanju rata u Ukrajini, piše The Sun.

Makron je u intervjuu za Fox News nakon razgovora s Trampom sugerisao da bi primirje između Kijeva i Moskve moglo biti postignuto za samo nekoliko nedelja.

Ove pozitivne izjave dolaze svega nekoliko dana nakon što je sukob ušao u četvrtu godinu, a borbe i dalje besne duž granice.

Francuska je takođe navodno predložila ideju slanja borbenih aviona s nuklearnim naoružanjem u Nemačku.

Ovaj potez bi predstavljao ozbiljno upozorenje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, rekao je jedan francuski zvaničnik za The Telegraph.

To bi, kako je naveo, "poslalo snažnu poruku" Moskvi da je Evropa i dalje spremna da brani Ukrajinu, bez obzira na eventualni mirovni sporazum.

Diplomate u Berlinu takođe se nadaju da će to izvršiti pritisak na britanskog premijera Kira Starmera da i Velika Britanija pošalje svoje avione.

Francuski nuklearni arsenal – koji navodno broji do 300 projektila – trenutno je nezavisan od NATO, dok britanski nuklearni kapaciteti čine ključni deo odbrambene strategije Alijanse.

Fridrih Merc, lider nemačkih demohrišćana (CDU) i potencijalni budući kancelar, već je pozdravio ideju o dodatnim odbrambenim kapacitetima u Berlinu.

On je prošlog petka izjavio da bi Pariz i London trebalo da razgovaraju o tome "da li bi njihova nuklearna zaštita mogla da bude proširena i na nas".

Nemačka trenutno raspolaže nuklearnim projektilima koje su im obezbedile SAD, koje decenijama garantuju bezbednost kontinenta.

Međutim, Makron sam raspolaže sa više od tri puta više nuklearnog oružja nego Nemačka, dok bi Velika Britanija dodatno mogla da ojača evropske granice.

Nije jasno da li će Tramp premeštati američke nuklearne kapacitete ukoliko Velika Britanija i Francuska odluče da pojačaju evropsku odbranu.

Ovo se tumači kao znak da Evropa nastavlja da jača svoju odbrambenu sposobnost kako bi smanjila zavisnost od Sjedinjenih Država.

U pobedničkom govoru nakon što je njegova stranka osvojila najviše glasova na izborima, Merc je pozvao evropske lidere da izgrade "nezavisne evropske odbrambene kapacitete".

Njegovi komentari dolaze nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije ovog meseca pozvao na formiranje "Evropske armije" koja bi se suprotstavila Rusiji.

Sastanak evropskih lidera s Trampom

Makron i Starmer predvode napore da ubede Vašington da u mirovne pregovore uključi sve strane – Evropu i Ukrajinu – nakon što su SAD i Rusija nedavno održale direktne razgovore bez evropskih saveznika.

Makron se u ponedeljak sastao s Trampom u Beloj kući kako bi razgovarali o ratu.

To je bio prvi susret republikanskog predsednika sa nekim evropskim liderom otkako se vratio na vlast u januaru.

Govoreći zajedno na konferenciji za novinare, Makron je naglasio da "mir ne sme značiti kapitulaciju Ukrajine" i pozvao Evropljane da više ulažu u zaštitu kontinenta.

Starmer će se takođe sastati s predsednikom Trampom u četvrtak radi sličnih razgovora.

Tramp je u obraćanju nazvao Makrona "prijateljem" i ponovio tvrdnju da se rat u Ukrajini "nikada ne bi dogodio da je on bio predsednik".

On je takođe izdao ozbiljno upozorenje da bi eskalacija sukoba van granica Ukrajine mogla imati katastrofalne posledice ako se uskoro ne postigne mirovni sporazum.

"Doći će trenutak kada se rat neće završiti samo između te dve zemlje", rekao je Tramp.

"Već sada je uključeno toliko drugih zemalja i ovo bi zaista moglo dovesti do velikog rata, Trećeg svetskog rata, a mi to nećemo dozvoliti."

Makron je ponovio Trampove reči, ali je naglasio da budućnost Ukrajine mora biti prioritet i da SAD i Evropa moraju "podeliti odgovornost".

Govoreći o mogućnosti slanja evropskih trupa u Ukrajinu kao mirovnjaka, Makron je pojasnio da vojnici "ne bi bili na frontu, već bi bili prisutni u Ukrajini kao garant mira".

Francuski predsednik se namrštio kada je Tramp pogrešno sugerisao da će evropska pomoć Ukrajini biti u obliku zajmova.

Makron je rekao: "Evropa je spremna da preuzme veću odgovornost, da uloži više u odbranu i bezbednost na kontinentu i da bude pouzdan partner."

Dodao je da postoji "dobar razlog" za ponovno angažovanje sa Putinom, ali da je "jedini način da se osigura poštovanje sporazuma – biti snažan i imati kapacitete odvraćanja".

"Cilj nam je da prvo postignemo nešto što može biti procenjeno, provereno i potvrđeno", rekao je Makron, "i da osiguramo dovoljne garancije na kratak rok."

Francuski predsednik je zaključio: "Spremni smo da budemo uključeni. Mnoge moje evropske kolege su takođe spremne."

Nakon sastanka, Sjedinjene Države su iznenađujuće glasale zajedno s Rusijom u UN protiv rezolucije kojom se zahteva povlačenje Putinovih trupa iz Ukrajine.

Američka administracija pridružila se Iranu, Severnoj Koreji, Belorusiji, Mađarskoj i još 13 zemalja u protivljenju rezoluciji – dok je Kina bila uzdržana.

Ipak, 93 zemlje su glasale za rezoluciju koju je predložila Ukrajina i kojom se Rusija označava kao agresor, uključujući Veliku Britaniju i većinu evropskih država.

(Telegraf.rs)