Makron tokom posete SAD laskao Trampu, ali je jedna stvar svima jasna: Da li su stari savezi duboko uzdrmani?

Francuski predsednik Emanuel Makron juče je posetio američkog kolegu Donalda Trmpa u Beloj kući, a sastanak dvojice lidera podigao je veliku prašinu i otvorio brojna pitanja o odnosu SAD i Evrope, ali i budućnosti rata u Ukrajini.

Ne želeći da osude agresiju Kremlja na treću godišnjicu brutalnog napada na Ukrajinu u ponedeljak, Sjedinjene Države su izabrale nove "biračke drugove" u Ujedinjenim nacijama, među kojima su se našli i njihovi dugogodišnji "neprijatelji" Rusija i Severna Koreja.

Preporučujemo

Drama u sedištu UN bolje je odražavala novi transatlantski razdor nego scene u Beloj kući dok su se Tramp i njegov francuski kolega Emanuel Makron hvatali za ruke i međusobno laskali.

Želja Donalda Trampa za samitom jedan na jedan sa svojim prijateljem, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pokrenula je bujicu krizne diplomatije, koja za cilj ima okončanje rata u Ukrajini koji je godinama bio zamrznut.

Ali Trampovo zapanjujuće okretanje prema Putinu i udaljavanju od Ukrajine pokvarilo je stare saveze i pokrenulo trku američkih saveznika i protivnika u oblikovanju mirovnog sporazuma koji planira da zaključi sa ruskim liderom.

Evropa vrši pritisak na Rusiju, a SAD na Ukrajinu

Na godišnjicu invazije, svetski lideri krenuli su vozom u Kijev da bi se stali sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, tek nakon što ih je Tramp osudio. Među njima je bio i kanadski premijer Džastin Trudo, koji je saosećao sa Ukrajinom, dan nakon što ga je Tramp ponovo uvredio i nazvao "guvernerom navodno 51. američke države".

U Londonu, britanski premijer Kir Starmer, koji će pratiti Makronov pokušaj da preusmeri Trampa svojom posetom Beloj kući u četvrtak, rekao je da bi zemlje članice G7 trebalo da preuzmu "više rizika u borbi s Rusijom" pošto je najavio novi niz sankcija toj zemlji. Međutim, Tramp želi da se Rusija vrati u "klub bogatih nacija".

Putin je u Moskvi osudio evropske lidere za koje je sugerisao da su suviše bliski Ukrajini da bi pomogli u uspostavljanju mira, dok je hvalio Trampa kada je rekao da je predsednik oslobođen takvih "okova".

Lideri znaju da Tramp očajnički traži dogovor o okončanju rata u Ukrajini kako bi ojačao svoju reputaciju i brinu se da u svojoj potrazi za političkim rešenjem, američki predsednik nije precizan u detaljima.

"Mislim, to je ono što radim. Ja sklapam poslove. Ceo moj život su poslovi. To je sve što znam, da sklapam dogovore. I znam kada neko želi da to uradi, a kada neko ne", rekao je Tramp na konferenciji za novinare sa Makronom u ponedeljak.

Foto: Tanjug/AP

"On je glavni trgovac. On je glavnokomandujući. I samo zbog njegove snage smo u ovoj poziciji", rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc za Fox u nedelju.

Najbolja stvar koja može da se kaže o Trmpovom pristupu je da je ponudio mogućnost da se okonča rat koji uništava živote mladih ukrajinskih i ruskih vojnika i u kome je do sada stradalo na hiljade civila.

A ako uspe da potpiše sporazum sa Ukrajinom o eksploataciji njenih retkih metala i minerala, što je velika mogućnost, Tramp će uspeti da stvori ekonomski spas za SAD u budućnosti.

I niko ne može da kaže da predsednik ne postupa u skladu sa obećanjima "Amerika je na prvom mestu" zbog kog su mnogi glasači na izborima u novembru odlučili da mu daju glas.

Brutalni novi pristup Trampove administracije dao je rezultate u Evropi. Francuska i Britanija nude da pošalju svoje snage u Ukrajinu, a države NATO-a deluju kao da će konačno početi da značajno povećavaju troškove odbrane.

Ali Ukrajina i Gaza, koju Tramp želi da pretvori u "Bliskoistočnu rivijeru", nakon što Palestince iseli na drugo mesto, nije samo posao sa nekretninama.

Foto: Tanjug/AP

Sklapanje mira utiče i na ljudske živote, stvara animoziteta među državama, povlači sa sobom i egzistencijalne probleme i povlači sa sobom pitanja šta će se desiti ukoliko Putin pobedi.

Zabrinutost u Evropi je pogoršana tokom zajedničke konferencije Makrona i Trampa kada je američki predsednik pokazao da nema previše razumevanja za to da se mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine sklopi uz bezbednosne garancije za Kijev. Mnogi strahuju da bi on na taj način "nagradio Putina" i postavio temelje za buduće ratove.

Umesto toga, Tramp je neprestano ponavljao da se invazija nikada ne bi dogodila da je on bio na funkciji predsednika SAD u vreme kada je sukob počeo.

Makron i njegov šarm

Makron je tokom razgovora Trampa često "častio" komplimentima, koristio svoj obimni repertoar komplimenata.

Nakon posete Beloj kući, Makron je potražio drugo mesto da dođe do Trampa time što je Fox news-u dao intervju.

"Mislim da je dolazak predsednika Trampa promenio igru. I mislim da on ima kapacitet da odvrati SAD da se ponovo angažuje sa Rusijom. Brine me što moramo da idemo brzo. Ali prvo nam treba nešto, kao što je primirje", rekao je Makron tokom intervjua.

Ranije, nakon što se obratio Trampu u Beloj kući, Makron je jasno rekao da želi mir.

Francuzi i Britanci žele da se mir obezbedi uz bezbednosne garancije za Ukrajinu za koje tvrde da mogu da se ostvare samo uz intervenciju SAD.

"Činjenica da postoje ljudi u Evropi koji su spremni da se angažuju i obezbede ove bezbednosne garancije i sada postoji jasna američka poruka da su SAD, kao saveznik, spremne da se solidarišu, to je prekretnica. To je veliki napredak ove moje posete", rekao je Makron.

Ali dokle ide ta "solidarnost", trenutno je nejasno, jer je Tramp odbio da javno ponudi pomoć SAD. Možda ne želi da ljuti Putina pre njihovog samita, ili je možda zabrinut zbog mogućeg sukoba između američkih i ruskih snaga ako bi američke trupe bile deo tih bezbednosnih garancija.

Uprkos Makronovim tvrdnjama o napretku, Tramp i dalje gleda na rat kroz drugačiju perspektivu, a to je pokazalo i glasanje u UN.

Delegacija SAD glasala je isto kao i neki od njenih najzakletijih protivnika, glasajući protiv rezolucije Generalne skupštine kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini i poziva na povratak teritorija Kijevu.

Kasnije su Rusija i SAD ponovo zajedno glasale o rezoluciji Saveta bezbednosti koju je izradio Vašington, a koja nije istakla agresiju Moskve, ali je pozvala na brzi završetak rata i uspostavljanje trajnog mira.

(Telegraf.rs)