Zbog čega Rusija jako želi da Ukrajina uđe u Evropsku uniju: Planovi Moskve u vezi sa neprijateljem

Zvanična Moskva je stavila veto na članstvo Ukrajine u NATO i prisustvo stranih trupa, ali ima sopstvene razloge da podstiče evropske ambicije svog neprijatelja.

Nakon pregovora sa redstavnicima Sjedinjenih Država u Saudijskoj Arabiji prošlog u utorka, Rusija je brzo ponovila svoj dugogodišnji zahtev, preneo je britanski Telegraf.

Preporučujemo

"Nema članstva Ukrajine u NATO", rekao je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova.

"Nema stranih trupa u Ukrajini", istakao je on.

Međutim, postojala je jedna koncesija koju je Rusija bila voljna, čak i zadovoljna, da napravi - članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji.

Vladimir Putin je možda izvršio invaziju na Ukrajinu kako bi preokrenuo njen odlazak u orbitu Zapada, ali Kremlj je ipak bez vidljive ironije izjavio da je to "suvereno pravo" Ukrajine da se pridruži EU.

"Govori se o integraciji i ekonomskim integracionim procesima. I ovde, naravno, niko ne može diktirati bilo kojoj zemlji šta da radi, a mi to nećemo činiti", saopštio je Kremlj.

Ovo postavlja važno pitanje: kakav interes Rusija ima u tome? Odgovor se može kriti u širem cilju Moskve. Eventualnoj reintegraciji sa Zapadom nakon godina izolacije.

Remetilački faktor

Evropa je, u celini gledano, čvrsto podržala Ukrajinu. Osim Viktora Orbana u Mađarskoj i Roberta Fica u Slovačkoj, većina država EU podržala je vojnu i finansijsku pomoć Kijevu. Ali to ne znači da se nisu pojavile pukotine u jedinstvu.

Poljski farmeri su tokom protekle godine povremeno organizovali demonstracije, blokirajući granične prelaze u znak protesta protiv, kako tvrde, nepoštene konkurencije ukrajinskog agrara.

Poljoprivredni sektor Ukrajine ozbiljno je oslabio zbog ruske invazije, jer su mnoge ključne izvozne rute kroz Crno more bile blokirane, a velike površine obradivog zemljišta uništene ratom.

Kako bi pomogla Kijevu, EU je ukinula carine na ukrajinsku robu koja prolazi kroz blok drumskim putem. Međutim, to je dovelo do gomilanja ukrajinskog žita u Poljskoj, što je oborilo cene i ugrozilo lokalne farmere.

Ako se u budućnosti postigne mir i Ukrajina, kao veliki proizvođač žitarica, uđe u EU, cene bi mogle pasti još više, izazivajući nove proteste u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Slični poremećaji mogli bi pogoditi i druge sektore, poput hemijske i energetske industrije.

Takođe, EU bi mogla biti pod povećanim pritiskom da ekonomski podrži Ukrajinu nakon rata, posebno ako Kijev bude primoran da ustupi 500 milijardi dolara vredne rezerve retkih metala SAD u zamenu za vojnu pomoć.

Sve ovo moglo bi podstaći unutrašnje tenzije u EU, potencijalno dovodeći do fragmentacije i međusobnih sukoba unutar bloka.

Mark Galeoti, direktor londonskog think tanka "Mayak Intelligence" i autor knjige "Putinovi ratovi: Od Čečenije do Ukrajine", tvrdi da bi članstvo Ukrajine učinilo EU "vrlo remetilačkom silom", što je nešto čega je Rusija veoma svesna.

Ulazak u Evropu na zadnja vrata

Rat će se verovatno završiti nekim oblikom zamrznutog sukoba. Ukrajina bi čak mogla biti prinuđena da napravi teritorijalne ustupke Rusiji.

Volodimir Zelenski je ranije priznao ovu mogućnost, sugerišući da bi izgubljene teritorije mogle biti vraćene kroz diplomatiju u kasnijoj fazi.

Takav ishod mogao bi omogućiti Rusiji ekonomsko uporište u Evropi, koristeći anektirane regione za ponovno uspostavljanje trgovinskih veza sa EU preko Ukrajine.

"Postoji osećaj, iskreno govoreći, da će se, kada rat bude završen i prođe neko vreme, postojeća legalna i ilegalna trgovina između Rusije i Ukrajine ponovo otvoriti, a Ukrajina će postati zadnja vrata za ulazak na evropsko tržište", rekao je Galeoti.

Emili Feris, viši analitičar za Rusiju u RUSI, sugerisala je da bi Moskva mogla iskoristiti potencijalno članstvo Ukrajine u EU kako bi privukla investicije u anektirane teritorije.

"Lepo je anektirati ovu teritoriju, ali je takođe treba finansirati", rekla je ona i nastavila:

"Ako bi anektirane teritorije imale neku vrstu trgovinskog odnosa sa Ukrajinom, bilo legalnog ili ilegalnog, to bi im omogućilo pristup EU. To bi moglo smanjiti pritisak na Rusiju".

Postojeći model: Pridnjestrovlje

Model za ovakav scenario već postoji - Pridnjestrovlje, otcepljena moldavska regija koja je u savezu s Moskvom.

Pridnjestrovska ekonomija je integrisana sa EU uprkos vezama s Rusijom, koja ovaj region subvencioniše uglavnom kroz penzije i gasne subvencije. Više od 80 odsto izvoza ove nepriznate državice odlazi u države EU i Moldaviju, omogućavajući Moskvi "zadnja vrata" za pristup evropskom tržištu.

Sličan aranžman mogao bi nastati i u okupiranim ukrajinskim teritorijama, gde bi ruske kompanije trgovale preko Ukrajine, omogućavajući Moskvi da posredno profitira od pristupa EU tržištu.

Trojanski konj u EU?

Treća potencijalna korist za Rusiju je spekulativnija ali ne i nemoguća. Dok Donald Tramp insistira na brzom okončanju rata, izbori u Ukrajini postali su sporna tema.

Tramp je optužio predsednika Zelenskog da se ponaša kao "diktator" jer ne organizuje izbore, uprkos činjenici da je prema ukrajinskom ustavu zabranjeno održavanje izbora tokom vanrednog stanja.

Zvaničnici Bele kuće navodno su predložili plan da se uvede privremeni prekid vatre, održe izbori, a zatim pregovara o konačnom mirovnom sporazumu. Ova ideja izazvala je zabrinutost da bi Rusija mogla pokušati da manipuliše glasovima i postavi prokremaljskog lidera u Kijevu.

Prema izveštajima, Moskva je već planirala da Viktora Medvedčuka, proruskog oligarha, postavi za predsednika nakon što bi Zelenski bio primoran da podnese ostavku.

Prema mišljenju Emili Feris, Ukrajina predvođena predsednikom bliskim Kremlju unutar EU mogla bi postati moćan alat za Moskvu.

"Nije nemoguće zamisliti da bi, u nekom trenutku u budućnosti, ukrajinsko stanovništvo glasalo za predsednika koji zagovara bliže odnose s Rusijom", rekla je ona.

Takav lider ne bi nužno bio Putinova marioneta, već "umereni" političar koji bi tvrdio da, iako je Rusija neprijatelj, Ukrajina ne može ignorisati svog najvećeg suseda.

Čak i prividno proruski lider u Kijevu bio bi ogroman uspeh za Moskvu, s obzirom na njene prethodne pokušaje da izazove podelu unutar EU.

Mađarski i slovački presedan

Najbolji primer za ovakvu strategiju je Viktor Orban, premijer Mađarske. U decembru 2023. godine, Mađarska je stavila veto na paket pomoći Ukrajini u vrednosti od 50 milijardi evra – samo nekoliko sati nakon što je EU pristala da započne pregovore o pristupanju Kijeva Uniji.

Sličan stav zauzeo je i slovački premijer Robert Fico, koji je nedavno izjavio da su "ozbiljni bezbednosni razlozi Rusije" opravdanje za pokretanje rata protiv Ukrajine.

Mađarski premijer Viktor Orban nije ruska marioneta, ali njegovo usklađivanje sa Moskvom već je dovoljno produbilo tenzije u Briselu. Pokušaj Ukrajine da se pridruži EU mogao bi izazvati slične podele, i to mnogo pre nego što uopšte bude primljena.

"To EU stavlja pred strašnu dilemu. Ako Rusi kažu: ‘Nemamo ništa protiv’, a to su već rekli, onda je lopta u potpunosti na strani Evropljana", kaže Mark Galeoti.

To bi moglo izazvati tenzije unutar EU i stvoriti nezadovoljstvo u Ukrajini, posebno ako Kijev bude morao da prođe kroz godine prepreka na putu ka članstvu, kao što je bio slučaj sa zemljama Balkana.

"Ako se takav sentiment pojavi, to bi zapravo moglo biti veoma opasno i za Ukrajinu i za Evropu", upozorava Galeoti i dodaje: "A Rusija neće imati nikakav problem da to iskoristi".

Pristupanje Ukrajine EU možda nije Moskvin preferirani ishod. Ali, s obzirom na to da Zelenski insistira na članstvu, ono je mnogo manje pretnja od ukrajinskog ulaska u NATO i moglo bi čak ići na ruku Kremlju.

(Telegraf.rs)