Pobednici izbora u Nemačkoj su jasni, put do vlasti neće biti lak: Formiranje koalicije moglo bi da potraje

Prvobitni rezultati čini se da potvrđuju ono što smo znali nedeljama: da su Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) i njihova bavarska sestrinska partija Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojili najviše glasova na saveznim izborima u Nemačkoj, a da će Fridrih Merc verovatno biti novi kancelar. Dok rezultati nisu iznenađenje, to ne znači da će put do vlasti biti lak.

Prvo, CDU-CSU nema većinu pa će morati da naprave koaliciju. Njihov najočigledniji izbor kao partnera su trećeplasirane socijaldemokrate. Dvostranačka koalicija je poželjna jer može da izbegne preterane svađe, ali SPD i CDU se ne slažu oko nekoliko ključnih tačaka, uključujući slanje krstarećih raketa Taurus dugog dometa Ukrajini.

Formiranje vlade može da traje mesecima, ali Merc je rešen da ubrza proces, svestan pritiska i kod kuće i iz inostranstva.

Jedan od njih jeste uspon krajnje desnice, a Alternativa za Nemačku (AfD) je postigla istorijski rezultat.

Poslednji rezultati govore da je po prvi put od Drugog svetskog rata jedna krajnje desničarska stranka dobila drugi najveći broj glasova.

To bi takođe moglo da izazove ozbiljne probleme za sledeću vladu. Kao rezultat nemačke nacističke istorije, mejnstrim stranke imaju dugogodišnji pakt poznat kao "zaštitni zid" koji kaže da neće raditi sa krajnjom desnicom.

Čak i pre nego što su birališta zatvorena, liderka AfD Alis Vajdel ponovila je izjavu Donalda Trampa i objavila video u kojem poziva ljude da "posmatraju" prebrojavanje glasačkih listića i da "zaštite demokratiju".

Mnoge pristalice AfD-a rekli su da je nedopuštanje drugoj najpopularnijoj stranci da uđe u vladu nedemokratski, i prete da će izaći na ulice.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens takođe je izazvao bes kada je govorio protiv zaštitnog zida na nedavnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu i sugerisao da će nova Trampova administracija biti spremna da sarađuje sa AfD-om.

Nasuprot tome, uoči izbora, stotine hiljada Nemaca protestovalo je zahtevajući da zaštitni zid ostane.

U januaru je Merc izazvao kontroverzu kada je nacrt predloga prošao u parlamentu uz podršku AfD-a, ali je od tada obećao da neće ići u vladu sa njima.

Ako se drži tog obećanja, verovatno će videti demonstracije desnice, i postaće meta istaknutih pristalica AfD-a, uključujući Ilona Maska.

Rezultat AfD-a se takođe ne može zanemariti. Stranka je proširila svoju tradicionalnu bazu na istoku kako bi dobila podršku na zapadu.

Nezadovoljstvo migracijama, ekonomijom, rastućim cenama i ratom u Ukrajini, sve je to pomoglo da se poveća njen rang jer se ljudi osećaju ignorisanim od strane mejnstrim partija.

Merc je već pokušao da povrati neke od svojih glasača predlažući oštre reforme u oblasti migracija, uključujući stalne kontrole na granicama i potencijalno odbijanje nekih tražilaca azila kada pokušaju da uđu. Ako ne uspe da ispuni ova obećanja, onda će afD nastaviti da niže dobitke.

Drugi hitni poslovi za sledeću vladu uključuju sređivanje nemačke privrede posle dve godine recesije i vraćanje njene pozicije u centru EU. Ministri se takođe moraju suočiti sa činjenicom da njihovi tradicionalni saveznici više nisu zagarantovani.

Čini se da Trampova administracija "cepa" pravilnik kada je u pitanju zaštita Evrope i njena stalna podrška Ukrajini. Ako Amerika odstupi, kao najveća sila Evrope i najveći evropski podržavalac Ukrajine, Nemačka će morati da istupi.

Opet, to će biti veliki izazov jer njena vojska treba da se transformiše. Kakva god koalicija bude formirana na kraju, sledeća vlada zna da ima četiri godine da popravi Nemačku, a ako ne uspe, velika je verovatnoća da će populisti doći na vlast 2029.

Sve informacije o izborima u Nemačkoj možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)